Николина борба за живот без бола
Николина борба за живот без бола.
Педесетпетогодишњи Никола Шерер из Апатина, упркос бројним здравственим изазовима које је пролазио током живота и несносних болова који се из године у годину појачавају, и даље храбро и достојанствено прилагођава своју свакодневницу болести која га је задесила и не одустаје од жеље да свој живот врати у нормалу. Након што је победио редак малигни тумор због ког је имао 10 операција на глави, проблем са сколиозом, који је почео још у младости, дошао је до стадијума у ком се наш саговорник отежано креће, трпи свакодневне болове и низ других проблема. Операција у Индији Николин је једини спас у овом тренутку, али још увек нема довољно новчаних средстава да отпутује на исту. Овај некада страствени кошаркаш и бубњар данас се са сетом сећа играња баскета у некадашњем “Партизану” и свирања бубњева у бенду, али и најобичније шетње крај Дунава, без бола. Не пропустите упознати га у новој причи из нашег серијала, те му можда и помоћи уколико сте у могућности.
Рођени Апатинац, Никола Шерер, детинство је провео у самом центру града, на месту данашњег Трга Николе Тесле.
“Првих 25 година живота провео сам на том месту. Колико ме лепе успомене вежу за тај део говори податак да и дан данас кад год сањам, сви су ми снови везани за стан у центру, иако сам овде у кући на периферији града већ преко 30 година”, искрен је наш саговорник.
Основну и средњу школу Никола је завршио у Апатину, након чега је добио звање машинског техничара. Током тог периода, каже, највише га је занимао спорт, нарочито кошарка.
“Редовно сам играо баскет и нон стоп висио на теренима некадашњег “Партизана”. У Партизану сам проводио готово сво своје слободно време. Знали смо, кад падне снег, узети лопате и метле, очистити терен и играти кошарку. Баш смо били фанатици. Имао сам добар одраз, могао сам закуцати, иако нисам јако висок”, са сетом се присетио наш саговорник ком је још као тинејџеру, пред крај основне школе дијагностификована сколиоза.
“Као тинејџер, с времена на време сам осећао неке мале болове, али томе нисам придавао значај. Након што ми је дијагностификована сколиоза, негде у осмом разреду, било је тада око 30 степени, на Бањици сам провео око месец дана, где сам добио да радим вежбе и тако се то завршило тад”, испричао је.
У међувремену, завршава Вишу машинску школу у Новом Саду, а потом почиње и радити.
“Пре стицања дипломе, радио сам неколико година у пивари као техничар на одржавању, после сам радио у хладњачи приправнички годину дана и потом из хладњаче, након што сам помагао мајци у радњи, 2004. почињем радити у бродоградилишту као инжењер. Док сам тамо радио, мој друг из детињства и ја одлучимо да стекнемо звање дипломираних машинских инжењера, те тако уз посао завршавамо факултет. Није било лако, али уз подршку коју смо пружали један другм, и тај сан смо остварили негде у четрдесетим годинама”, поносан је Шерер.
У међувремену, наш саговорник почиње да ради и као фриленсер, у чему је и данас јако успешан, па упркос томе што не може дуго седети, нашао је начин да то и даље ради, из кревета.
Осим сколиозе којој није придавао пуно значаја као младић, Николини здравствени проблеми крећу 1999. године, када му у Сомбору уклањају израслину на глави, мислећи да је атером – масно ткиво. Након што му се то поново вратило, одлази на ВМА у Београд, где такође првобитно сумњају на атером, али се испоставља да је нешто много озбљније у питању.
“Испоставило се да је у птању сарком – малигни тумор ткива и коже. Заказали су ми хитну операцију и радикално опсецање. Укупно сам 10 операција на глави имао. Сваке три године ми се враћало. Те 2014, кад је требало да радим операцију сколиозе, опет се појавио рецидив саркома, и то у најтежој варијанти, уз удубљње на кости. Тад су ми одстранили и део лобање ради предострожности. Годину дана су ме пратили, да виде како се то понаша, а тај део ми је био прекривен само кожом, без лобање. Морао сам целу годину практично бити под стакленим звоном, све док ми нису потом, кад су видели да је све у реду, затворили лобању и ставили ми вештачку кост. Богу хвала, тада се прича са тумором смирила”, захвалан је Никола.
Ипак, његова срећа није дуго трајала, јер је у међувремену проблем са сколиозом бивао све гори.
“Већи болови ми заправо крећу кад сам престао радити у бродоградилишту, 2011/2012. Прво креће тај централни бол. Све мање сам могао трчати и нисам више могао играти кошарку. Све ми је то почело утицати и на бешику, са чим и данас имам великих проблема. Опет одлазим на Бањицу, прихвате да ми оперишу сколиозу, све одрадим, дођем на пријем, а доктор који ми је претходно заказао операцију у међувремену је отишао у пензију. Ипак ме приме. Провео сам тамо две недеље, нагледао се свега, а после конзилијума одлучују да ме не дирају иако је онда већ била деформација 45 – 50 степени. Како ме нису хтели оперисати, одлазим на ВМА код др Савића. Он ми је видео спондилолистезу – склизнуће кичменог пршљена, те одлучује то да ми оперише. Добио сам 4 шрафа, две шипке и тај кејџ са тим коштаним графтом, али после тога сам и даље осећао бол који се пребацило на леву страну, плус још већа иритација бешике”, испричао је Шерер.
Године 2014. коначно је требало да дође на ред операција сколиозе, али због операција тумора цела ствар остаје на чекању. Све време се болови појачавају, а у међувремену, 2016. почињу проблеми и са жучном кесом, што му такође оперишу на ВМА.
“Након операције жучне кесе, др Савић 2017. године одреди као приоритет да треба оперисати леви сакроилијачни зглоб. Како се то само приватно радило, а ја тада нисам имао те новце, одем у приватну клинику код другог спиналног хирурга са којим је било договорено да ми уради рефиксацију шрафа и декомпресију нерва који је био притиснут. Међутим он ми је одстранио целу леву страну имплантата, што није било по договору и после 25 дана се уочило да ми је урадио дефект дуре, односно ликвор ми је почео цурити, што је установио овде код нас др Крајачић, па сам после 25 дана морао хитно поново код истог спиналног хирурга на операцију да ми затвори то цурење ликвора, јер је било опасно. И ову другу операцију сам уредно платио, иако је била његова грешка. За ове две операције још увек отплаћујем кредит”, с горчином у гласу се присетио.
Како је у међувремену чуо за доктора Алексића који ради сколиозе, 2022. поново одлази на Бањицу.
“Алексић ме је прегледао, прихватио да ми ради операцију и чекао сам више од годину дана на листи. Ипак, како је било компликовано због те повреде дуре, после конзилијума ме одбију. Објаснили су ми да, пошто ми је повређен ликвор и дура, то је ствар више за неурохирурга, јер су они стручнији за то. И тако ме по други пут одбију на Бањици”, сазнајемо од Шерера.
Ово га није поколебало и одлази поново код доктора Савића, у приватну клинику.
“Цифра је била тада око 15.000 евра, што је било тешко скупити. У међувремену је порасла, и то само за корекцију сколиозе, од Т10 до сакрума, без горњег дела кичме. Међутим, док сам размишљао како да сакупим новац, ступио сам у контакт са доктором Наиком из Индије, из болнице у Њу Делхију, где је он начелник одељења за спиналну хирургију. Ништа ми није наплатио преглед, а он би ми радио целу кичму, не само доњи део. За целу кичму, др Савић ми је дао понуду од 28.000 евра, али радио би само од назад, а др Наик лумбални део ради и од напред и одназад ту корекцију сколиозе, што је много боља варијанта. Иначе, тамо у Индији је већ успешно оперисано четворо пацијената из Србије који су имали неуспешне операције у нашој земљи и отписани су овде”, испричао је Шерер.
Лево је снимак Николине кичме, а десно је пример оперисане сколиозе др Ника
Према његовим речима, комплетна операција без пута, боравак 21 дан са пратњом, кошта око 50.000 долара.
“Укупно сам до сад скупио око милион динара, а треба 7 укупно. За саму операцију, што је приоритет, 5,5 милиона. Стање се континуирано погоршава, а на последњем снимку из марта месеца кривине су биле око 60 степени. Операција је неминовна и другог решења нема. Др Наик је био ове године у Србији у Врднику. Причали смо, прегледао ме је, као и друге наше пацијенте. Јако је добар човек, пријатан, приземан, све детаље ми је објаснио. Саветовање доктора из Немачке и Швајцарске, само за онлајн консултације траже 500 евра, а овај доктор из Индије то све бесплатно ради. Такве врсте операција у Швајцарској, Немачкој и Америци 3 до 4 пута су скупља и јако је важно да то што више људи зна, а који имају сличне проблеме”, сазнајемо од Николе.
Нашем саговорнику највећу подршку пружају супруга, синови и мајка. Да нема њих, каже, не зна како би издржао. Пије јаке опојне аналгетике против болова који утичу и ментално на човека, а сам хронични бол који се годинама трпи такође утиче на психу. У последње време готово нигде не иде, јер не може дуго да седи и хода, а са породицом је последњи пут био на одмору давне 2010. године.
Осим у фриленсингу и времену које проводи са породицом, Шерера највише опушта музика. Како нам је открио, некада је свирао бубњеве у бенду, у чему је бескрајно уживао, али пре неколико година их је продао, јер, нажалост, због свог тренутног здравственог стања, не може више да их свира.
Шерер је бескрајно захвалан свим људима који су му до сад уплаћивали новац и помагали на било које друге начине, али његова борба и даље траје, те сви који су у могућности, могу му помоћи путем Хуманитарне фондације “Буди хуман”.
Здрави људи имају пуно жеља, а болестан само једну. Никола у овом моменту само жели да све ово прође, да га оперишу, да све лепо срасте, како би се вратио свом нормалном свакодневном животу. Ми му од срца желимо да тако и буде, па да настави уживати у малим свакодневним стварима са својом породицом, поново засвира бубњеве, па чак и одигра партију баскета.
Наше мало њему ће пуно значити, зато апелујемо да свако ко је прочитао овај текст макар пошаље једну смс поруку садржине 1646 на 3030. За Николин живот без бола!
Бонус видео
За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.