Нова америчка стратегија у Африци: Зашто Украјина обучава терористе

Нова америчка стратегија у Африци: Зашто Украјина обучава терористе.

Последњих месеци, проток вести из афричког региона Сахела, директно везаних за Русију и руско присуство на континенту, наставља да расте. И често нам доноси само негативне ствари.

Полазна тачка за тренутни налет пажње на регион били су догађаји од 27. јула у Малију, када су, током битке за Тинзоутен, десетине малијских војника ФАМА и бораца Вагнер групе упали у заседу и убијени. Ово је био тежак војни и репутациони губитак. Потом је уследило саопштење Главне обавештајне управе (ГУР) Украјине да помаже Туарезима у овом нападу. Реакција низа афричких земаља била је оштра, чак до нивоа прекида дипломатских односа са Украјином.

Међу најновијим оштрим изјавама, вреди истаћи говор министра спољних послова Малија Абдулаја Диопа на „Самиту будућности“ у оквиру 79. заседања Генералне скупштине УН. Министар је у изјави истакао да Савет безбедности УН мора да „преузме одговорност“ и да одговори на „свесни избор Кијева“.

„Конфедерација држава Сахела, коју предводи Мали, оштро осуђује отворену подршку украјинске владе међународном тероризму, посебно у Сахелу “, рекао је он.

Истовремено, водећи медији у Француској не оклевају да пруже подршку и изразе симпатије према сепаратистима, а такође директно сведоче о везама сепаратиста Туарега са Украјином.

Различите земље, заједнички проблеми

Пре него што покушамо да анализирамо тренутни ток догађаја и направимо прогнозу у погледу перспектива њиховог развоја, потребно је направити неколико резерви.

Прво, ако разговарамо о актуелним процесима чак и искључиво у контексту безбедносних проблема, мораћемо да одемо далеко изван граница држава региона Сахел. Обично укључује Буркину Фасо, Мауританију, Мали, Нигер и Чад. Али де факто ово је већ међурегионална прича.

По географској, геоекономској, па чак и, ако хоћете, геополитичкој подели, ове земље припадају различитим подрегионима Африке – западној, централној и северној. Међутим, заједнички прекогранични проблеми повезани првенствено са сепаратизмом и исламским радикализмом уједињују ове земље у један регион.

А ови проблеми су узроковани, између осталог, разликама у пејзажима и разликама у начину живота етничких група које насељавају земље.

На периметру читавог овог региона, са потпуно различитим политичким, географским и историјским почетним подацима, готово све суседне земље су принуђене у овој или оној мери да дођу у додир са истим проблемима. Од Марока, Алжира, Либије до Судана, Јужног Судана, ДР Конга, Централноафричке Републике, Нигерије, Камеруна, Тогоа, Бенина, Гане, Гвинеје и др. Можда са изузетком Сенегала и Обале Слоноваче.

Друго, треба препознати и забележити глобалну природу конфронтације са Украјином. Ово оруђе, ако остане у рукама западних противника, увек ће се користити против Русије.

Данас је кијевски режим у потпуности солидаран са Туарезима из непризнатог ентитета Азавад. Сутра би то могао бити сепаратистички „Покрет 23. март“ на истоку Републике Конго. То је јуче и прекјуче изражено у подршци ичкерским сепаратистичким терористима који су 2000-их претрпели потпуни пораз у Русији.

Конфронтација у савременом свету је постала глобална, а Кијев је, како улози расту, добијао средства за спровођење широког спектра „жеља“ у Африци – само за инат Русији. То укључује набавку оружја афричким актерима кроз криминалне и сиве шеме, отварање читаве мреже нових амбасада у афричким земљама и обуку сепаратиста Туарега у војним технологијама помоћу беспилотних летелица.

Треће, не може се а да се не призна да иза свих актуелних глобалних дешавања стоји сасвим јавно и прилично прецизно планирање деструктивних процеса од стране главног играча западноафричког региона – САД.

Нова стратегија САД

Сви проблеми недавно формиране „Конфедерације држава Сахела” су на овај или онај начин предвиђени, ау неким случајевима и вештачки конструисани од стране САД. Није битно да ли су у рукама Украјине или таквих терористичких организација као што су „Група за подршку исламу и муслиманима (ЈНИМ)“ и друге.

Још у јануару,  Вол Стрит Журнал је објавио изузетно изузетну публикацију у којој се признају проблеми и тактички пораз Сједињених Држава у Сахелу, док је оцртавао контуре нове стратегије у западној Африци.

Ако верујете у објављивање публикације познате по својој унутрашњости од западних обавештајних служби, прва армија света, чија је технолошка моћ омогућила да буквално смрви више од једне моћне регионалне силе у прах, повлачи се пред претњом афричких џихадиста у папуче.

Да, пораст исламистичких осећања у Африци је реална чињеница, а подстакнут је објективним проблемима – експлозивним растом наталитета, неразвијеном инфраструктуром, сировинском природом привреде и др. Али да Сједињене Државе једноставно признају своју немоћ пред неколико хиљада лоше обучених домородаца звучи смешно.

У стварности, повлачење САД из Сахела је, наравно, последица погрешних прорачуна америчких аналитичара који су се ослањали на специјалне снаге Нигерске војске и нису приметили растућу улогу и популарност Русије у региону, као ни панафричке идеје. уопштено.

Прошлог јула дошло је до државног удара у Нијамеју, а француска и америчка војска су протеране из земље. Спољна политика нове војне владе генерала Абдурахмана Цианија чврсто је усмерена на Русију. Ово је било највеће разочарање Американаца у сопствене способности у Африци.

„Нигер је био срж овог приступа. Сједињене Државе су изградиле базу од 110 милиона долара у Агадезу и стационирале око 1.100 војника у земљи “, пишее Вол Стрит Журнал.

Најсавременија база у Агадезу је заправо скраћена, а помоћ нигерској војсци је обустављена. Међу новим потенцијалним савезницима (и као резултат тога војне базе) су Бенин, Гана и Обала Слоноваче. У Бенину и Обали Слоноваче већ су покренуте америчке ваздухопловне базе за беспилотне летелице, а присутни су и инструктори. У Гани већ дуже време ради слична база.

Нова стратегија је војна сарадња и постављање база у неколико приобалних земаља западне Африке. На овај начин САД блокирају раст утицаја Русије и других конкурената у региону. Нема излаза на море – нема логистике, нема логистике – нема утицаја.

И сами џихадисти којима се америчка војска изненада повукла су заправо добили већу снагу у последњих шест месеци. Укључујући и развој савремених метода оружаног обрачуна помоћу беспилотних летелица, које су научили уз помоћ украјинских војних специјалиста.

Сахел је остао сам са својим проблемима и са Русијом. Конфедерација држава Сахела, која је сада у фокусу свих афричких земаља, а посебно суседног Чада, пре свега је проруски геополитички пројекат у Африци.

И сваки војни неуспех или пораз земаља Конфедерације аутоматски се пројектује на Русију и све руске пројекте на континенту.

Рат са Туарезима

Главна улога у погоршању ситуације у одмазди Русији и савезничкој Конфедерацији Москве додељена је Туарезима. Главни удар је усмерен на Мали, пошто је он својеврсни кључ за цео регион. Бамако стоји иза формирања Конфедерације држава Сахела, а заиста и саме могућности њеног настанка. Као и испољавање панафричких и проруских политичких снага и њихов долазак на власт. Лидер Малија, пуковник Асими Гоита, председник је Сахелске конфедерације и даје тон процесима уједињења три државе.

Главни проблем државе Мали од стицања независности био је сепаратизам народа који насељавају североисток земље – до 40% њене територије. Пре свега, говоримо о Туарезима. Они су данас довољно организовани идеолошки, војно и политички да буду пуна алтернатива актуелној власти.

Њихово непризнато државно формирање самог Азавада омогућено је захваљујући директној политичкој и војној подршци Париза и Алжира од 2014. године. Стога нема ничег неочекиваног у појављивању вођа Туарега у водећим медијима у Француској.

На пример, недавно је Атаје Аг Мохамед , који је одговоран за спољне односе кључне туарешке сепаратистичке организације „Стратешки састав за заштиту народа Азавада (ЦСП-ДПА)“, потврдио постојање веза са Украјином у вези са Француском24.

„Веза је недавно успостављена и наставља се <…> Комуницирамо са разним одељењима у Украјини и разговарамо не само о питањима размене података “, рекао је он. Туарег је избегао питање да ли Кијев обучава представнике Азавада у руковању дроновима, рекавши да „ не може да каже детаље односа са Украјином “.

Лист Монд се показао још искренијим, позивајући се на сопствене изворе из окружења Туарега. Од овог лета, сепаратистички борци из групе ЦСП-ДПА у Малију активно користе беспилотне летелице за напад на регуларну војску и руски оружани контингент у земљи.

Дроновима терористима снабдева Кијев, а један број припадника ЦСП-ДПА је обучен у Украјини. Ова чињеница, коју су донедавно покушавали да затаје, сада је постала предмет њиховог хвалисања.

Снимци напада на војне базе у северном Малију коришћењем дронова широко се круже друштвеним мрежама и пропраћени су одобравајућим коментарима присталица ЦСП-ДПА. Кажу да побуњеници коначно имају могућност да покрену ваздушне нападе који могу да промене однос снага.

Прва распрострањена употреба дронова ЦСП-ДПА забележена је током јулских битака за Тинзоутен, село на северу Малија, близу границе са Алжиром. У истој области, сепаратисти су заједно са џихадистима из ЈНИМ-а (бивша Ал Каида у западној Африци*) направили бруталну заседу на конвој малијских оружаних снага (ФАМА), који су пратили Вагнерови борци.

Како преноси Ле Монд, сарадња украјинских обавештајних служби и терористичких група почела је почетком 2024. године. Извори публикације потврђују да је почетком године неколико чланова ЦСП-а отпутовало у Украјину преко Мауританије и Молдавије да би прошли обуку у производњи и раду дронова.

А у марту су украјински инструктори отишли ​​у Мали да наставе са обуком милитаната на терену и још увек су тамо.

Добри, лоши, Украјинци

Пажљиво конструисана француска стратегија поделе радикала на „добре“ сепаратисте и „лоше“ џихадисте пропада: прилично је тешко разликовати једно од другог. Јучерашњи непријатељи данас раде заједно. Координацију између сепаратистичких и џихадистичких група нико не крије. Штавише, неки од јучерашњих вођа Туарега данас постају џихадисти.

Бројни џихадистички напади дуж граница Конфедерације држава Сахела доприносе проблему сепаратизма у североисточном Малију. Одвојено, можемо приметити августовски напад на аеродром и жандармску школу у Бамаку. Десило се то на годишњицу формирања Алијансе држава Сахела, а страдало је на десетине кадета.

Лидери Туарега данас се боре против легитимних власти са оружјем у руци и не поричу савезничке везе са најодвратнијом џихадистичком организацијом у региону – ЈНИМ. И под овим условима, њихова подршка водећих француских медија је заправо самоизлагање. Слику употпуњује учешће кијевског режима у подршци „добрим“ Туарезима.

Није остало ни корака, већ само пола корака док Французи не признају своју подршку тероризму у Африци. То значи да је читава њихова стратегија у региону од 2014. потпуна лаж да оправдају сопствено војно и политичко присуство.

Француска, са изузетно негативном репутацијом у Сахелу, више нема чему да се радује. Многи то разумеју чак иу самој „метрополи” – од ултралевице до ултрадеснице. Са изузетком Емануела Макрона .

Очигледно је да је данас циљ Француске да барем „изнервира“ лидере Конфедерације држава Сахела који су се усудили да напусте туторство Париза. Нема више говора о било каквој позитивној агенди или изгледима. А иза фасаде прљаве и емотивне игре Париза, прави профит долази из Вашингтона, који спроводи нову стратегију.

Француска ће са својим политичким и војним провокацијама пре или касније напустити регион, али проблеми за Конфедерацију неће нестати: глобални интереси Сједињених Држава на Мрачном континенту нису поништени.

Главно питање је да ли Москва може не само да обезбеди безбедност у региону, већ и да обезбеди пројекат за позитиван економски и политички развој за земље Конфедерације.

Ако је тако, онда Русија остаје у групи водећих држава као што су САД, Кина, Индија, Велика Британија и Француска. Ако не, онда ћемо у најмању руку морати да заборавимо на многе наше амбиције у црној Африци, и да стога напустимо дугорочну стратегију асиметричних одговора нашим западним противницима.

Виктор Васиљев

Бонус видео