„Пакт за будућност“ и Агенда 2030: Пут ка глобалној контроли под маском одрживог развоја?

На недавно одржаном Самиту за будућност, државе чланице Уједињених нација усвојиле су документ под називом „Пакт за будућност“, који представља скуп од 56 обавеза са циљем стварања глобално одрживијег, инклузивнијег и праведнијег света. Иако се овај документ на први поглед фокусира на позитивне аспекте попут суочавања са климатским променама, економске неједнакости и безбедности, постоје делови који су изазвали забринутост међу критичарима и техничким стручњацима широм света.

Једна од најконтроверзнијих ставки у овом документу јесте тзв. Глобални дигитални договор (ГДЦ), који има за циљ регулисање дигиталног простора на глобалном нивоу. Овај договор, према мишљењима стручњака попут Тима Хинчклифа, може довести до значајног ограничења слободе на интернету, а чак и до стварања „дигиталног гулага“, у којем би појединци били подложни строгим контролама и цензури.

Глобални дигитални гулаг?

Према Хинчклифовој оцени, Глобални дигитални договор представља опасност за слободу изражавања на интернету. Он упозорава да би УН могле спроводити строге мере против оних који изразе неслагање са њиховим глобалним циљевима, користећи појмове попут „говора мржње“ и „дезинформација“ за санкционисање критичара. У овом сценарију, сваки појединац би добио дигитални идентитет, што би олакшало праћење активности на интернету и контролу над информацијама које се деле.

Такође, ГДЦ предвиђа употребу вештачке интелигенције и ботова за „чишћење“ информација, што значи да би алгоритми контролисали које информације ће се сматрати прихватљивим, а које не. Ово би, према критичарима, могло довести до систематског сузбијања алтернативних наратива и спречавања дебате о осетљивим темама.

Један од циљева Глобалног дигиталног договора јесте повезивање целокупног светског становништва на интернет, укључујући 2,6 милијарди људи који тренутно немају приступ. Иако овај циљ на први поглед делује позитивно, стручњаци упозоравају да би такав приступ омогућио глобалним контролорима да управљају информацијама које се дистрибуирају тим новим корисницима, што би могло резултирати још већом доминацијом великих корпорација и држава над интернет простором.

Још један значајан аспект овог договора је успостављање дигиталне јавне инфраструктуре, укључујући дигитални идентитет, централизоване дигиталне валуте (CBDC) и друге механизме за контролу финансија и комуникација. Увођење CBDC, на пример, омогућило би властима да у потпуности прате и контролишу финансијске трансакције, што би могло довести до ограничавања финансијске слободе појединаца.

Агенда 2030: Корак ка глобалној владавини?

Документ „Пакт за будућност“ је усклађен са циљевима које дефинише Агенда 2030 Уједињених нација, која има за циљ постизање одрживих развојних циљева (SDG – Sustainable Development Goals). Овај програм обухвата широк спектар глобалних иницијатива, укључујући борбу против сиромаштва, смањење економске неједнакости, промовисање еколошке одрживости и изградњу мирнијих и праведнијих друштава. Ипак, критичари тврде да иза ових наизглед позитивних намера стоје амбиције за успостављањем глобалне контроле над ресурсима, економијом и људима.

Агенда 2030 подразумева кораке ка стварању нових глобалних структура које би контролисале различите аспекте људског живота, укључујући економске трансакције, приступ информацијама, коришћење природних ресурса и управљање људским потенцијалом. Иако је циљ програма званично одржив развој, многи се прибојавају да би се овакав оквир могао искористити за успостављање централистичког глобалног система, који би омогућио великој елити да управља и контролише већину светске популације.

Многи такође истичу да Агенда 2030 тежи цензурисању различитих наратива и контролисању слободе говора, посебно на дигиталним платформама. У складу са циљем „борбе против дезинформација“ и „говора мржње“, постоји опасност да ће власти имати моћ да контролишу које се информације сматрају прихватљивим, а које не.

Од увођења дигиталних валута и глобалне економске регулације до цензуре и контроле информација, ови механизми могу постати алати у рукама мале елите која тежи доминацији над светском популацијом.

Милутин Недељковић / Васељенска