Настављено суђење оптуженима за злочин над Србима у Јошаници

Настављено суђење оптуженима за злочин над Србима у Јошаници.

На суђењу за злочине на подручју Фоче, сведок Тужилаштва БиХ Дарко Пљевљчић присетио се напада из децембра 1992. године, када су његов отац, деда и бака убени у Црнетићима, а њихова тела пронађена у близини куће.

Пљевалчић је посведочио да је ишао у средњу школу и живео с породицом у селу Црнетићи у Горњој Јошаници.

Навео је, преноси Детектор, да се са братом у јулу или августу 1992. преселио у Фочу, а његов отац Драго, деда Раде и бака Стана остали су код куће.

Сведок се сетио како су се 19. децембра 1992. године у јутарњим часовима у Фочи зачуле сирене које су означавале узбуну, а убрзо се појавиле и информације да су нападнута села у Горњој Јошаници, у којима је било мртвих и рањених.

Пљеваљчић је додао да је његов стриц организовао родбину како би отишли до села, јер нису добијали информације о њиховим члановима породице.

У Суду БиХ је испричао да су у Црнетићима у близини куће пронашли његовог оца, деду и баку. Рекао је да је од стрица и родбине сазнао да су тела била измасакрирана, а главе изразбијане тупим предметима.

Сведок је додао да је штала тада изгорела, а дедова кућа је била знатно оштећена.

Пљевалчић је истакао да његов отац и деда нису били војно ангажовани, те је отац био кратковидан и војно неспособан.

Одбрани је рекао да су се сирене зачуле ујутро око 9.00 часова и да је имао сазнања да се подизала борбена готовост, јер се војска окупљала на стадиону како би потиснула снаге бошњачке националности, преноси Детектор.

Негирао је да је лично видео тела својих блиских сродника, те да није вршен преглед костију или сачињаван записник у моменту када су премештали кости.

Пљеваљчић је додао да му није познато да се његов отац води у војним евиденцијама у којима је 8. априла 1992. године уписан у формацијској дужности као стрелац.

На додатни упит тужиоца Владимира Симовића, сведок је казао да одговорно тврди да његов отац није био војни обвезник, као и да није био ангажован на војним вежбама.

Милијана Брђанин је испричала да је почетком 1992. године живела и радила у Фочи, а повремено је ишла у Острмце, где су били њени родитељи.

Она се рекла да је у периоду од априла до децембра 1992. године било повремених провокација и пуцњаве на села. Додала је да у Острмцима није било војних циљева, а да су мештани држали страже.

Присетила се како је 19. децембра чула да горе Црнетићи.

Одговарајући на питања тужиоца Симовића, Брђанинова је рекла да јој је познато да су изгореле куће Тома, Илије, Јова и Лазара Благојевића, као и помоћни објекти.

Одбрани је потврдила да је у једном моменту затражила пушку од присутних жена, након што је њен рођак Ристо Брђанин изашао из куће, а за којег мисли да је био припадник Војске Републике Српске.

Потврдила је и да је видела једног војника Армије БиХ, те додала да не зна да је он побегао након што су у његовом правцу пуцали Ристо Брђанин и Витомир Пејовић.

На додатни упит Тужилаштва, сведок је рекла да је пушку тражила из страха, како би се убила ако не би успела побећи.

За злочине на подручју Фоче, као и Вишеграда и Чајнича од августа 1992. до фебруара 1993. године оптужени су Ферид Буљубашић, Ахмед Сејдић, Рашид Собо, Шевко Глушац, Закир Јамак, Бахрудин Мухић, Адем Фехрић, Мустафа Пољо, Енвер Кустура, Мухамед Лиска, Сакиб Чакар, Изет Сејдић и Мунир Нало, некадашњи команданти и припадници такозване Армије БиХ.

Суђење би требало да буде настављено 5. новембра.

Радио Фоча

Бонус видео