Пад Асада: Ко је заиста профитирао?

Ко је профитирао након пада режима Башара ел Асада?

Догађаји у Сирији, где су власт преузели исламистички побуњеници, а председник Башар ел Асад поднео оставку и затражио политички азил у Русији, главна су тема светских медија. Брзина пада старог режима, чија војска практично није пружила отпор опозицији већ се разбежала, изазвала је опште изненађење.

Ни у Сједињеним Државама, које имају војни контингент на источној обали Еуфрата и чије обавештајне службе имају агенте у различитим исламистичким групама, нису очекивали тако нешто. Како пише „Њујорк Тајмс“, чак и у петак увече амерички званичници су веровали да Асад има једнаке шансе да остане на власти, чак и ако би то значило да ће поново употребити хемијско оружје против сопственог народа. Али Вашингтон се у недељу пробудио у новој реалности.

Према западним аналитичарима, овај изненадни преокрет има потенцијал да значајно ослаби Русију. „Сједињене Државе су веома заинтересоване да Русија изгуби приступ луци у Тартусу, која представља једини руски војно-поморски објекат на Средоземљу“, пише амерички лист. За Русију, Сирија је кључна тачка за пројекцију моћи у региону који је традиционално био под америчким утицајем.

Ко профитира од пада Асада?

Највећи добитници пада Асадовог режима, према мишљењу аналитичара, су САД, Турска и Израел.

1. Сједињене Државе: Амерички аналитичари отворено признају да је пад Асада геополитички успех за САД. Њихов циљ је слабљење руског утицаја у региону, а губитак сиријских база представља значајан ударац Москви. Поред тога, Сједињене Државе настављају да подржавају курдске „Снаге демократске Сирије“, које контролишу значајне делове истока земље, укључујући и нафтна поља.
2. Турска: Како преноси грчки портал „Pronews“, Турска је главни регионални победник у Сирији. Анкара је дуго подржавала побуњенике у северозападној Сирији, снабдевајући их оружјем и логистиком. Пад Дамаска омогућава Турској да прошири свој утицај, а главни приоритет сада јој је борба против курдских група и осигурање повратка милиона сиријских избеглица. Турска се позиционира као гарант „сиријске безбедности“, што јој омогућава још већу контролу у региону.
3. Израел: Израел је такође искористио хаос. Његова војска је почела да се позиционира у граничној зони са Сиријом, стварајући „зону безбедности“ на Голанској висоравни. Израелске ваздушне снаге су интензивно нападале остатке сиријске војне инфраструктуре, уништавајући авионске базе и складишта.

Шта је са Русијом?

Западни медији тврде да је Русија један од губитника ове ситуације. Ипак, руски званичници поручују да је ситуација у Сирији тренутно нестабилна и да ће бити потребно време за процену новог односа снага. Москва ће вероватно тежити да задржи своје базе у Тартусу и Латакији, које су од стратешког значаја за њену глобалну војну пројекцију. Међутим, остаје питање коју цену ће Русија морати да плати за одржавање утицаја у Сирији.

Закључак:

Ко је заиста стајао иза пада Асадовог режима? Анализирајући ко је највише профитирао, одговор се сам намеће – Сједињене Државе, Турска и Израел. Њихови интереси и активности јасно указују да је ово био дугорочно планиран потез који је довео до великих геополитичких промена на Блиском истоку. Будућност региона сада зависи од новог баланса моћи и стратегија великих играча.

В.Т./Васељенска

Бонус видео