Цене кафе достигле историјски максимум: шта узрокује раст и какве последице ће имати?

У уторак, 10. децембра, светске цене кафе достигле су историјски максимум. Према подацима портала Trading Economics, током трговине на међународној берзи ICE, цена зрна арабике (која чини скоро 60% глобалне производње) порасла је за скоро 5% и у одређеном тренутку превазишла границу од 3,49 долара по фунти (око 7,8 долара за 1 кг). Ова вредност постала је највиша од када су почела мерења 1960. године. Претходни рекорд био је из 1977. године, када су котације досегле 7 долара за 1 кг, наводи Светска банка.

„Триггер“ за раст цена кафе ове године били су страхови због приноса и временских услова у Бразилу и Вијетнаму. Ове земље су кључни произвођачи кафе у свету, истакла је у разговору за RT стручњакиња за фондовска тржишта „БКС Мир инвестиција“ Людмила Рокотјанскаја.

Првобитно је било предвиђено да ће Бразил произвести 69,9 милиона џакова кафе (један џак тежи 60 кг), али због велике суше у тој латиноамеричкој земљи, коначни број може износити само 66,4 милиона. Ово се наводи у истраживању Министарства пољопривреде САД.

Према сличним проценама консултантске компаније StoneX, ове године Бразил ће произвести 66,3 милиона џакова кафе, а у наредној години тај број би могао пасти на 65,6 милиона.

Истовремено, у Вијетнаму жетва и даље касни због лоших временских услова, што додатно компликује ситуацију са ценама. Ову процену су дали аналитичари Међународне организације за кафу (ICO).

„Поред тога, у највећем бразилском порту у граду Сантос и даље долази до кашњења у отпреми кафе због недостатка одговарајуће инфраструктуре у луци и недовољног броја контејнера. Сачувана геополитичка напетост у Црвеном мору, као и опадање нивоа воде у Панамском каналу изазвано сушом, негативно су утицали на светске ланце снабдевања кафом“, додаје ICO. Поред ових основних фактора, оштра ценовна колебања могли су бити изазвана и поновним активирањем спекуланата на тржишту, сматра Людмила Рокотјанскаја. Међутим, она сматра да су тренутни берзански уговори на испоруку кафе прецијењени.

„Ако цене у наредним данима буду успеле да се одрже изнад 3,39 долара, могуће је да ће порасти чак до 4,2 долара. У супротном, највероватнији сценарио је значајна корекција“, предвиђа Рокотјанскаја.

Аналитичар „Цифра брокера“ Кирил Климентјев такође не искључује да би због велике спекулативне активности цене могле да порасту за 5-10% до краја године. По његовом мишљењу, додатни фактор који може подићи цену биће сезонски пораст потражње за кафом у зимским месецима.

„Успоравање раста цена могло би се догодити ако се побољшају временски услови у земљама произвођачима, што би омогућило повећање количине испорука. Такође, значајан фактор биће стабилизација логистичких ланаца и смањење транспортних трошкова. Поред тога, смањење спекулативног притиска на берзи такође би омогућило успоравање раста цена“, додао је Климентјев.

По његовом мишљењу, ситуација на глобалном тржишту кафе могла би почети да се стабилизује већ у првој половини 2025. године, када нова жетва постане доступна за испоруке. Слично мишљење изразио је и главни аналитичар Neomarkets Олег Калманович.

„Тачно је да би раст цена могао да се успори до 2025. године под условом да се производња у главним земљама извозницама опорави и да се побољша логистика. Међутим, то ће зависити од временских услова и политичке ситуације“, додао је Калманович.

Од почетка године, цена зрна арабике на глобалном тржишту повећала се скоро двоструко. Међутим, значајан раст берзанских котација скоро да није утицао на Русију.

Тако је од јануара до октобра 2024. године цена кафе на руским трговинским полицама порасла у просеку за 5-6%, а у угоститељским објектима цена топлог напитка повећала се за око 8%. Ово показују последње процене Федералне службе за државну статистику.

„Упркос глобалном расту цене кафе, малопродајне цене у Русији остају релативно стабилне. То је због тога што поскупљење зрна нема значајан утицај на крајњу цену производа, јер се његови трошкови у напитку крећу од 8-12%. Важнији фактори су раст цена закупа, повећање плата запослених и други трошкови који се односе на вођење пословања“, објаснио је Кирил Климентјев.

Васељенска

Бонус видео