Крвави Божић: 80 година од српског страдања у Рашкој гори и Раштанима код Мостара

На католички Божић, 25. децембра 1944. године, усташе су у селима Рашка Гора и Раштани у околини Мостара на звјерски начин убиле 117 српских цивила, међу којима је био и велики број дјеце.

Село Рашка Гора налази се 12 километара сјеверно од Мостара на десној обали ријеке Неретве.Становници Рашке Горе презимена Јањић преживљавали су бурна историјска врмена у долини Неретве као и већина становника српских насеља.Посебно тешка судбина становнике овога села снашла је у периоду 1941 – 1945. Геноцид над српским народом овог краја оставио је трагове и посљедице чији смо свједоци и данас.У историји овог мученичког мјеста посебно ће остати упамћен римокатолички Божић 1944. године. Тог дана, изјутра око 5 часова усташе, Хрвати из 9. усташког здруга, углавном састављеног из околних мјеста на сопствени „празник мира и љубави“ похрлили су да сатру све српско православно становништво од дјеце у колијевци до немоћних стараца.Опколили су куће и извршили невиђени покољ, убијајући све мушкарце, жене и дјецу.

Спаљиване су читаве породице у кућама, убијани по двориштима, на улици… Немоћних 27 мјештана је доведено у једну дрвену шталу и све су их
живе спалили. Убијани су од најстаријих до најмлађих, па и четверо дјеце рођене у тој кобној години..О том злочину писао је историчар Божидар Чучковић из Требиња који као предводитеље злочинаца помиње Милоша Дану из сусједног села Горанци и Милу Чарапина из Лиштице. Злочин је, пуким случајем, преживјела Даница Јањић која је успјела да спаси и рањену четворогодишњу кћерку Марицу.

У крвавом злочиначком пиру посебно је страдао заселак Крушевица о чему је свједочио преживјели Јањић Шћепана Симо који се успио спасити бјекством и који у једном дијелу свог свједочења каже: ,, … Када сам видио да усташа нема у селу, отишао сам у село и видио убијене из породице Сима Јањића. Пред кућом Јањића Милоша нашао сам убијену кћер Милошеву Даницу, рођену 1926. и Милошеву невјесту Цвијету.

У кући, на огњишту, гдје је ватра горјела, нашао сам Милоша Јањића, који је још горио на ватри. Пред кућом Јањић Анђе пок. Пере нашао сам пред вратима Јањић Анђу и двоје дјеце, док је треће изгорјело у кући. У нашем селу Крушевици тога дана запалили су 21 кућу. О страдању засеока Вејзовићи свједочила је Јањић Сава, кћер Симина, која је преживјела стријељање и паљење жртава у кући, док су јој пред очима убијени мајка и брат. У том засеоку су запаљене 32 куће. Од укупног броја 67 Сличну судбину на исти датум преживјело је и мјесто Раштани које се налази неколико километара ближе Мостару, које је практично данас његово предграђе на десној обали са сјеверне стране града. Тада су посебно страдали мјештани засеока Кренице презимена Крзман и Ђурасовић.

Посебно тешку судбину доживио је Јово Крзман који је из непосредне близине сакривен гледао како му убијају шесторо дјеце, а затим и жену Мару. Најмлађи Ристо није имао ни једну пуну годину. Укупно је тада у Раштанима страдало 43 особе од чега 14 дјеце до 15 година. жртава наводи се да је било 24 дјеце до 10 година од којих троје није дочекало ни први рођендан. Старости од 10 до 20 година убијено је 10 лица. Остале жртве биле су старе преко 20 година до година дубоке старости.Требињац Божидар Чучковић, као злочинце спомиње Хрвате из околних мјеста, а поименично Карла, Николу и Славка Суњића из Орашина.

Раштани су мјесто пет километара удаљено од Мостара. Упоредна истовремена злочиначка акција (Рашка Гора) на католички Божић 1944. Усташе Шуњић и Орашина и остали су опколили и побили све, од дјетета до старца, породице Крзман и Ђурасовић. Клале, палиле и пуцале су злогласне усташе по српској нејачи. Мари Крзман су шестеро дјеце заклали пред њеним очима, а задње дијете са непуном годином су бацили у вис и дочекивали на нож и на крају су и њу заклали. Када су отишле усташе, мјештани су сахранили жртве и видјели да нема Драринке Крзман. Нашли су је нешто даље пресјечену рафалом, а мртва мајка “наднесена“ над живом двогодишњом кћерком Славојком.

У истраживањима потомака жртава из Рашке Горе за 25. децембар 1944. године дошло се до прецизних података, поименично до 74 жртве. Са жртвама из мјеста Раштани то је за тај датум укупно 117 жртава. У осталим догађајима у Другом свјетском рату и геноциду над Србима страдало је још 16 Јањића из Рашке Горе.

Трифковићи испод брда Крупињани. Данас је ово мјесто пусто без Срба и било какве инфраструктуре, а некадашњи домови постали су гомила камења која сваке године све више зараста у растиње. У љетном периоду Јањићи расути по свијету дођу до некадашњих домова и парастосом на гробљу одају почаст прецима.

Још једна бескрајно иста и различита тужна српска прича о геноциду. Догматичко–сакрална страна порицања злочина и омаловажавања жртве од стране комшија, потомака и настављача злочинаца посебну тежину има кад се у обзир узме значај датума на који се десио злочин.

Овај датум је показатељ и основних карактеристика злочина и доброг дијела његове идеолошке позадине и вишевјековне подлоге која вуче далеко, тамо до иза дебелих ватиканских зидова. На дан 25. децембра 2014. године, тачно 80 година након злочина ријетко ће се ко, осим појединих директних потомака, сјетити жртава из Рашке Горе и Раштана.

Парастос и помен  ће се одржати 22/12 2024 у  Цркви Васнесења Господњег у Бијелом Пољу код Мостара са почетком у 10.00 часова.