Подводне препреке турског успеха у Сирији

Подводне препреке турског успеха у Сирији

Подводне замке турског успеха у Сирији

Турска је поставила себи за циљ да Сирију трансформише у нову државу. Ово потврђују последње активности и изјаве турских власти. Недавно је амбасада Турске прва обновила свој рад у Дамаску, шаљући јасну поруку међународној заједници и земљама Блиског истока да је опозициони режим у Дамаску спреман за дијалог, а нова влада ће бити инклузивна. Турска уверава да ће права мањина, укључујући хришћанску, бити поштована.

Ипак, земље региона не заборављају прошлост. Арапске државе имају бројне разлоге за сумњу у турска обећања. Тренутно се не види велика заинтересованост арапских земаља за успостављање дипломатских односа са новим сиријским властима. Сиријска ситуација се и даље у већини земаља доживљава као трагедија, а не као „победа народа“.

Саудијска Арабија, Уједињени Арапски Емирати и Египат с пажњом прате поступке наоружане опозиције према различитим категоријама становништва, попут лојалиста свргнутог председника Башара ал-Асада или припадника некадашње владајуће партије Баас. Њихова забринутост није само хуманитарна већ и дубоко стратешка.

У протеклим годинама, арапске земље су уложиле значајне напоре у нормализацију односа са Асадовим режимом. Саудијска Арабија, УАЕ и Бахреин обновили су дипломатске односе са Дамаском, док је Лига арапских држава 2023. године већином гласова прихватила повратак Сирије у своје редове, упркос противљењу турског савезника Катара.

Религијско-идеолошке разлике

Претензије Турске на лидерство у исламском свету, уз јачање њених позиција међу муслиманима Блиског истока, узнемириле су арапске монархије. Догађаји попут претварања музеја Аја Софија у џамију 2020. године, као и подршка Хамасу уместо сарадње са Израелом, додатно су поларизовали исламски свет.

Док је Турска истицала своју принципијелност, арапске државе, попут Саудијске Арабије и УАЕ, биле су опрезне, чувајући односе са Израелом и улагањем у регионалне пројекте попут економског коридора Индија–Блиски исток–Европа. Сада, када су турске прокси снаге из Идлиба преузеле контролу над великом територијом у Сирији, Турска се представља као заштитница муслимана.

Изазови нове власти

Турска је свесна да ће морати да уложи велики напор да ублажи страхове арапских земаља. Ипак, турске уверавања да нова власт у Сирији не представља претњу регионалној стабилности остају недовољна. Арапске државе, попут Египта и Саудијске Арабије, добро знају да револуција ретко има крај. Исламска традиција, која спаја поштовање власти са обавезом борбе против „угњетача“, подсећа на опасности од ширења нестабилности.

Сиријска граница сада је практично „решето“, кроз које оружје и радикали могу угрожавати суседне земље попут Ирака и Јордана. Египат, на челу са председником Абдел Фатахом ал-Сисијем, који има дугогодишње сукобе са радикалима, изразио је забринутост.

Поуке за Турску

Сваку победу је потребно мудро искористити. Анкара ризикује да се њен успех претвори у главобољу. Уколико се не успостави ефикасна власт и контрола у Сирији, хаос и анархија могу угрозити и саму Турску. Поред тога, арапске земље би могле формирати савез са Египтом како би ограничиле утицај Турске у региону.

Ердогановој влади остаје да пронађе начин да умири арапске суседе, али и да контролише нову реалност у Сирији. Без решења за све ове изазове, подводни камен турског успеха може постати препрека коју ће бити тешко заобићи.