Република Српска пред историјском одлуком: Почетак краја Дејтона или нова криза на Балкану?

Република Српска се налази на прагу историјских одлука које би могле редефинисати њен статус у оквиру Босне и Херцеговине, али и драстично утицати на геополитичке односе на Балкану.

“Босански лонац“ који већ годинама потмуло ври могао би у наредним недељама да се приближи тачки експлозије са несагледивим последицама по БиХ, Републику Српска, Србију, али и читаво наше поднебље.

Колоплет великих тензија с извориштем у одлукама Кристијана Шмита, високог представника у БиХ којег Бањалука не признаје, а које су ишле директно на штету РС, у освит пресуде против Милорада Додика прети да се изроди у највећу кризу од потписивања Дејтонског споразума, а саму Српску доведе на корак од проглашења самосталности.

Наиме, како „Новости“ незванично сазнају, власти у РС решене су да на седници парламента током ове недеље прогласе ништавним све одлуке и ингеренције МУП БиХ, правосудних органа и Државне агенције за истрагу и заштиту (СИПА) на територији Српске. Све ово дешава се у ишчекивању пресуде Додику, којем се пред Судом БиХ суди због кривичног дела „неизвршавања одлука Високог представника БиХ“, а за шта је запрећена казна од шест месеци до пет година затвора, уз могућност забране вршења јавних функција.

Према неким незваничним најавама, пресуда лидеру РС могла би да буде изречена у првим данима 2025. године, па је он, суочен са реалном опасношћу да буде проглашен кривим, што би вероватно значило и његову елиминацију из политичког живота, решио да предухитри судију Сену Узуновић и муслиманске кругове у Сарајеву потезом који би могао да има несагледиве последице.

Евентуалним изгласавањем одлуке о суспензији кључних надлежности БиХ на територији Републике Српске и званично би био начињен први корак ка њеној самосталности. Тиме би се у живот вратио документ о „мирном раздруживању два ентитета у БиХ“, а који је у јулу био најављен, па повучен са дневног реда Народне скупштине РС. Али, поставља се питање да ли би у јеку судара глобалних сила и преламања њихових интереса готово на свакој тачки света „мирно раздруживање“ било могуће у босанском тамном вилајету?

Ако сведочимо годинама упорним нападима бошњачких екстремистичких кругова, уз обилато шегртовање западних сила, на Републику Српску; довољно је поменути само да јој је Сарајево уз помоћ разних намесника од 1995. до данас укинуло 83 изворне надлежности уз кршење Устава БиХ и Дејтонског споразума и да је последњи и најподмуклији атак покушај отимања њене имовине; наивно је веровати да би Сарајево и Запад мирно посматрали почетак стварања независне Српска.

За очекивати је да би се муњевито – до усијања, активирао дежурни наратив о сецесионистима из Бањалуке, који срчано све ове године заступа и Америка, а која је то практично применила стављајући на црну листу највише функционере РС и виђеније привреднике.

Осим тога, мисија ЕУФОР односно НАТО је од априла до септембра вишеструко појачао своје трупе у БиХ, због „изазовних времена у европском театру“ како су то тада објашњавали њихови стратези. То је тада изазвало велико негодовање нашег народа у Српској, јер су пробуђена сећања на бомбардовање које је ратних деведестих против њих спороводила авијација Алијансе. Можемо замислити шта би се десило када би НАТО и Оружане снаге БиХ стале у одбрану „целовите Босне“ и када би своје снаге послале да заводе ред у Српској.

Овај опасни сценарио би ставио у изузетно тешку позицију Србију и њено руководство. Примера ради, и наша држава и председник Александар Вучић нашли би се у грозморној ситуацији: може ли да не угрози Србију, а да истовремено не остави Српску саму?

Зато би у наредним данима кључни политички актери у РС требало на апотекарској ваги да одмере – да ли је време за тако крупне одлуке и која би била њихова цена.

Новости