КРИКОВИ СА ОНКОЛОГИЈЕ: ВЕДРАНА РУДАН О БОЛНОЈ НОЋИ У БОЛНИЧКОЈ СОБИ

Писци ретко оголе своју бол и беспомоћност, али Ведрана Рудан, позната по својим оштрим речима и бруталној искрености, сада говори о тренуцима који парају душу. У својој најновијој исповести, објављеној на блогу, описује ноћ проведену на онкологији у Ријеци, ноћ у којој је слушала последње крикове жене која је дозивала мајку.

– Из дубоког сна, пробудили су ме женски крикови. „МАМАААА…“ Надала сам се да је ноћна мора, није била. Жена је умирући дозивала мајку – пише Рудан.

Болничка соба, испуњена патњом, тугом и ишчекивањем неминовног, била је сведок призора који би мало ко могао поднети без суза.

– Набила сам слушалице на уши и чула како Јасна Злокић пева: „Ја сам скитница, не држи ме место…“ Моја најдража песма, иако више никада нећу скитати – исписује Ведрана своју болну истину.

Писала је о свом суочавању са карциномом од тренутка када је сазнала за болест, не скривајући страх, љутњу, резигнацију. Ова исповест је само још један део њене борбе, не само против болести, већ и против немоћи човека пред неизбежним.

Овај потресни приказ онкологије није само прича о Ведрани, већ и о свима који пролазе кроз исто, о женама, мушкарцима, кћеркама и мајкама које ноћима дозивају своје најмилије, страхујући од онога што долази.