Хрват синовац бившег премијера погинуо Украјини: Страдао као Француски официр на првој линији – шта ради НАТО на ратишту?

Тони Херцег, Хрват пореклом из Босне и Херцеговине и официр француске војске, погинуо је 6. маја у Луганској области као припадник украјинске 3. јуришне бригаде. Из дипломатских извора незванично је потврђено да је имао хрватско држављанство, а у јавности је познат и као синовац Невенка Херцега, бившег премијера Херцеговачко-неретванског кантона.

Овај случај поново отвара кључна питања: шта ради официр француске војске на ратишту у Украјини? И шта Француска званично има са овим ратом?

Херцег је потицао из породице која се почетком деведесетих преселила у Лион, где је завршио војну академију и постао професионални војник. Иако није званично потврђено да је припадао Легији странаца, његово учешће у мисијама широм света сведочи о вишегодишњој војној каријери под француском заставом.

Према наводима медија и изјава сабораца, у Луганској области је страдао као херој телом је заштитио припаднике јединице којом је командовао и тако спасио животе рањених војника. Сахрана ће бити одржана 27. маја у Загребу, а претходно су одржани опроштаји уз војне почасти у Кијеву и Француској.

Али суштинско питање остаје шта раде француски официри у украјинским униформама?

Тони Херцег није добровољац из авантуре. Он је обучени официр НАТО државе. Његова улога у 3. јуришној бригади јединици познатој по урбаном ратовању и директној борби на најжешћим тачкама фронта указује на дубље, координисано ангажовање западних кадрова унутар украјинске армије.

Формално, Француска и друге НАТО чланице нису у рату са Русијом. Али Херцегова смрт, као и све бројнији извештаји о присуству „војних инструктора“ и „саветника“, намеће питање: је ли рат већ прешао границе Украјине?

Јуришна бригада, којој се Херцег придружио, настала је 2022. као резултат интеграције добровољачких формација у украјинску војску, а у њеном саставу има кадрова некадашњег Азова. Управо та јединица игра кључну улогу у урбаним биткама у Бахмуту, Авдијевки и Луганску.

Случај Тонија Херцега само је једна смрт у рату који све мање личи на локални сукоб, а све више на фронт европског обрачуна. Његова смрт није само трагедија за породицу, она је и индикатор да се линије конфликта више не мере само у километрима, већ у пасошима и униформама.

Ако је Хрват из БиХ, официр француске војске, могао да погине у Луганску, колико је још таквих „непознатих војника“ са Запада на украјинском фронту?

Питање је да ли је ово већ почетак великог европског рата, само што га још не зовемо правим именом?