Шта нам нуди немачка „култура“: Представа у Берлину: Женски „Исус“ међу голим монахињама и порнографијом на сцени

У берлинском позоришту „Волксбине“ изведена је нова представа аустријске кореографкиње Флорентине Холцингер под називом „Година без лета“, у којој су изведени призори несимулираног секса, телесне течности на сцени, сцена оргија и сексуалног односа са машинама, као и елементи отвореног исмевања хришћанских симбола.
У представи учествује искључиво женски ансамбл, при чему су извођачице током већег дела наступа потпуно или готово потпуно наге. На сцени се, између осталог, појављује приказ „женског Исуса“ окруженог голим монахињама, као и симулације сексуалних односа старица и особа са инвалидитетом. Представу прати аудио-визуелни садржај који укључује вриштање, мокрење, телесне течности и уметничке реквизите у облику полних органа, а кулминација укључује симболично „рађање“ глумаца из џиновске вагине.
Према речима ауторке, циљ је био да се, како наводи, „разоткрије мит о чистоти, женском телу и вечном животу“. Публика је током извођења у више наврата напуштала салу. Према наводима немачких медија, неколико гледалаца пријавило је мучнину и осећај психичког ужас.
Ово није први пут да рад ове кореографкиње изазива јавну пажњу. У представи „Dance“ из 2019. године извођачи су висили са месарских кука, док је у продукцији „Божанствена комедија“ из 2021. године на сцени изведен симулирани оргазам у пратњи сценских елемената као што су крв и измет. Њена представа „Sancta“ била је централни садржај аустријског фестивала Wiener Festwochen, упркос протестима религиозних организација.
Представе Флорентине Холцингер финансиране су средствима немачких и аустријских културних фондова, укључујући буџете у оквиру ЕУ програма за уметност и културу.
Поједини немачки медији поставили су питање оправданости коришћења јавних средстава за овакве садржаје, уз оцену да се тиме не афирмише уметност, већ се подржавају сценски облици који нису примерени јавном простору, посебно у установама националног значаја.
Представа је, упркос реакцијама, задржана у репертоару позоришта и планирано је њено гостовање у више европских градова. О уметничким и друштвеним импликацијама оваквог сценског приступа јавност у Немачкој остаје подељена, док се институционална критика углавном изоставља.
Софија Марић / Васељенска

Sad će jelisejska palata da objasni kako to nije bilo tako, nego su neki od glumaca imali kijavicu pa su svašta bacali na sto, nekima nije stigao kostim na vreme pa su izašli na scenu bez toga, neki ga nisu obukli jer im veličina nije odgovarala, a her merc će posle predstave sve to pokupiti sa onom kašičicom iz voza koju je poneo za uspomenu. Ako pitate zašto jelisejska palata, pa oni su svi najbolji drugovi, a zamislite koliko je koke bilo iza scene…