Мр Момо Јоксимовић: ПОНОСНА МАЈКА СРПСКОГ ПРЕДСЕДНИКА! Ангелина Вучић и терет неправди које трају годинама

Напади на предсједника Србије Александра Вучића и његову породицу одавно су превазишли границе политичке расправе. Када се удари на породицу, на мајку, оца, дјецу и породично достојанство, онда то више није само политичко неслагање, већ удар на најсветије људске вриједности – на оно што човјек највише воли, највише чува и најодлучније брани.

Годинама смо свједоци најразличитијих прљавих оптужби, „Сарајево сафари“, „звучни топ“, удар на морал и достојанство, подметања и бројние кампање усмјерене против Александра Вучића и његове породице. У тој непрестаној буци политичких сукоба често се заборавља једна тиха, достојанствена и честита жена – његова поносна мајка Ангелина.

Колико је само неправде, боли и увреда морала поднијети једна поносна мајка зорнога потомства, слушајући ријечи упућене њеном сину? Колико је пута њено срце задрхтало пред нападима на оно што је с љубављу рађала, подизала, васпитавала и чувала? Само мајка зна колико боли када се дира у част њеног дјетета, у образ породице и у оно што је годинама стварала љубављу, жртвом и одрицањем.

Колико је ноћи провела у молитви велика мајка Ангелина? Колико је пута пред иконом запалила кандило и свијећу за здравље своје дјеце, за мир у породици и за слогу у народу? Поносно је презирала увреде упућене на њен рачун. Само Бог зна колико суза остане сакривено у мајчином срцу, далеко од очију јавности и далеко од сваког аплауза.

Ангелина Вучић, стасита и поносита српкиња, сва лијепа, снажна и постојана, достојанствена, смјерна и Богу угодна жена, зна шта су жртва, трпљење, достојанство и праштање. Она не одговара мржњом на мржњу. Не куне и не проклиње. Она се моли Богу да сачува њену породицу, да сачува разум међу људима, слогу у народу и мир у временима која нису лака.

Таква је мајка Ангелина – поносна, достојанствена и јака српска мајка.

Није лако поднијети бројне оптужбе, сумње и јавне прозивке. Није лако сачувати мир и разум када се човјек и његова породица налазе под непресталним притиском. Вријеме јесте најбољи судија и најбољи лијек, али док пролази, потребно је имати снаге издржати. Човјек није камен. А и да јесте, од толике неправде и камен би заплакао.

Србија је кроз историју пролазила кроз многа искушења. Нападали су је споља и изнутра, али је увијек налазила снаге да опстане. Њена највећа снага нису биле војске ни богатство, већ породица, вјера, слога и људи који су знали да остану усправни онда када је било најтеже.

Из нашег славног Вранеша, као и из слободарске српске Зете Милана Кнежевића, земље честитих домаћина, патриота и људи широког срца, шаљемо подршку охраљбрења мајки Ангелини,шаљемо поруку подршке свим људима који се залажу за мир, напредак, очување породичних вриједности и међусобно поштовање.

Нека се звона вранешких цркава и манастира чују до Пећке патријаршије, до Острога, Хиландара, Жиче, Раванице, Сопоћана и Грачанице, па све до Београда. Нека се чује молитва за здравље свих људи добре воље, за мир у Србији и међу свим Србима ма гдје живјели.

Молимо се Богу да буде мање мржње, а више братске љубави; мање подјела, а више слоге; мање увреда, а више поштовања. Само тако можемо градити боље друштво и сигурнију будућност за нашу дјецу.

И зато данас, више него икада, не говоримо само о политици. Говоримо о поносној мајци Ангелини. О жени која је под срцем носила своје дијете, која га је учила првим ријечима, првим корацима и првим животним истинама. Говоримо о мајци која сваки успјех свога дјетета доживљава као радост, а сваку неправду као рану на сопственом срцу.

Само мајка зна колико боли неправда. Само мајка зна колико је тешко носити терет који би многе сломио. Али српске мајке су кроз вијекове училе да истрају, да се моле и да праштају. Њихова снага није у гласу, већ у вјери; није у освети, већ у достојанству.

Ангелоина Вучић није мајка било кога . Она је поносна мајка Александра Вучића, великог српскиг државника , мудрог и храброг дипломате, коме ће историја дати достјуно заслужено мјесто.

Опрости, поносна мајко Ангелина, за сваку ружну ријеч која је заболела твоје срце. Опрости за сваку неправду која је покушала да умањи част твоје породице. Опрости у име свих који још вјерују да су породица, поштење, вјера и људско достојанство највеће светиње једног народа.

Јер све пролази – и вријеме, и расправе, и људске подјеле. Само остају дјела, образ и мајчинска љубав. Она љубав која не тражи ништа за себе, а даје све. Ви сте мајко Ангелина дали највише што се може дати српском народу, породили сте нам Александра Вучича да се њиме српство поноси и да га са радожћу помиње.

Нека те Господ укрепи здрављем, миром и радошћу. Нека чува твоју породицу и све људе добре воље. А нама нека подари више љубави, више разумијевања и више братске слоге.

Живјела Србија!
Живио српски народ!
Бог нека чува све честите људе и њихове породице.

Пише: Мр Момо Јоксимовић, предсједник Удружења грађана  „Вранеш“