ГРЕШНО СВЕШТЕНСТВО

Не постоји јавно доступан обједињени и званични регистар Румунске православне цркве из кога би се могао једноставно извући укупан број званично осуђених свештеника и монаха. Међутим, прегледом главних медија долазимо до броја од 21 осуђеног клирика у периоду 2011–2026. године (који смо истраживали).

Године 2013: Габријел Бучика – 4 године затвора у предмету повезаном са организованом криминалном групом и трговином психоактивним супстанцама. Јон Манта – затворска казна због вожње у алкохолисаном стању; године 2014: Октавијан Рошу – затвор због вожње без важеће дозволе, Јон Адријан Александреску, парох из Илфова – правоснажно 2 године и 6 месеци затвора због трговине утицајем; у периоду 2015–2017: Флорин Черган – 4 године и 8 месеци због убиства из нехата у саобраћају; Лауренцију Константин Аспру – 12 година за убиство, Богдан Кирилуца – 2 године и 3 месеца условно због више кривичних дела у вези са злоупотребом и фалсификовањем, наводи портал digi24.ro.

У периоду 2018–2019: Валерију Роман – условна казна због вожње под дејством алкохола; Данијел Бериндеј – правоснажна кривична новчана казна због насиља над малолетником, Себастијан-Кристи Житару, Георге Дамијан и Резван-Михаил Бумбу – правоснажно осуђени на 3 године и 6 месеци, односно по 3 године затвора, због уцене тадашњег епископа Хушија; у периоду 2020–2021: бивши свештеник Кристијан Помохачи је правоснажно осуђен у предмету пореске утаје; бивши свештеник Овидију Мирон Поп из Орадее – правоснажно 9 година затвора због пореског криминала; у периоду 2023–2024: Мариус Силвију Елама – 1 година и 6 месеци условно због вожње под дејством алкохола, Стелијан Флорин Дабија – 2 године условно за убиство из нехата; Јонел Хрестик – 8 месеци условно због одбијања узимања биолошких узорака; године 2025: сада већ бивши епископ Хушија Корнелију Онила правоснажно 8 година затвора за силовање и сексуални напад, свештеник Висарион Алекса – 2 године и 6 месеци условно због сексуалног напада, Јоан Мурешан – условна затворска казна у предмету незаконитог прибављања новца, Валерију Еску – 9 месеци условно због омогућавања особи без дозволе да управља возилом, преноси портал mediafax.ro.

АКТУЕЛНИ ГРЕШНИЦИ Још најмање тројици свештеника и најмање четворици монаха, укључујући архиепископа Теодосија се суди, али није донесена коначна пресуда. Ради се о поступцима против свештеника Илије Петра – суди му се заједно са архиепископом Теодосијем. Поступак је 3. јуна 2026. одложен за септембар 2026. Архиепископ Томиса Теодосије (Теодосије Петреску) оптужен је за кривично дело „куповине утицаја“ (рум. cumpărare de influență), односно за наводни покушај да материјалном користи плати посредовање код државних службеника. Румунска Национална дирекција за борбу против корупције (DNA) подигла је оптужницу против њега у мају 2024. Свештенику Емилу Аурелијанеу Опришанину је у току суђење за силовање малолетнице пред судом у Таргу Бујору, активност поступка потврђена је у мају 2026. Затим Јонуту Попи, свештенику Архиепископије Томиса, са статусом окривљеног у предмету за проневеру и фалсификовање. Такође воде се још неки поступци румунским свештеницима који делују међу румунском дијаспором.
Румунска православна црква представља једну од најзначајнијих друштвених и духовних институција у савременој Румунији. Њен утицај се не ограничава искључиво на верски живот, већ је историјски присутан и у областима образовања, културе, националног идентитета, хуманитарног рада и јавног морала. Управо због таквог положаја, понашање свештенства неизбежно привлачи посебну пажњу јавности. Од свештеника се, више него од већине других друштвених актера, очекује да њихов приватни и јавни живот буде у складу са моралним принципима које проповедају другима. Због тога случајеви неморалног понашања појединих свештеника не представљају само питање личне одговорности већ могу произвести знатно шире последице, и по углед Цркве, и за свеукупно стање морала у друштву.
Свакако један од тежих случајева је случај бившег владике Хушија који је осуђен на осам година затвора због силовања ученика богословије. Медијски извештај о овом случају гласи: Бившем епископу Корнелију Брладеану, световног имена Корнел Онила, потврђена је казна од осам година затвора због силовања, након што је Високи касациони суд одбио његов захтев за касациону жалбу, ванредни правни лек којим је покушао да издејствује поништење пресуде изречене прошле године.
Корнел Онила је 30. априла 2025. правоснажно осуђен пред Високим касационим судом на осам година затвора због силовања и других сексуалних напада почињених над учеником Богословије „Јован Златоусти” у Хушију. У истом предмету, бивши архимандрит Себастијан Житару осуђен је на 14 година и два месеца затвора, под оптужбом да је силовао тројицу ученика богословије. Онила је оптужен за силовање након што су се 2017. у јавности појавили снимци на којима је наводно имао сексуалне односе с малолетником, који је у то време, како се наводи, био ученик поменуте богословије. О свему је опширно писао румунски портал agerpres.ro.
Основни проблем неморалног понашања румунског православног свештенства проистиче из противречности између улоге свештеника као моралног и духовног ауторитета и поступака који су супротни вредностима хришћанског учења. Православна етика од свештеника захтева скромност, уздржаност, одговорност према ближњима, бригу о сиромашнима, породичну верност када је реч о ожењеном парохијском свештенству, као и потпуну посвећеност монашким заветима када је реч о монаштву. Зато се злоупотреба положаја, похлепа, корупција, недолично сексуално понашање, насиље, манипулација верницима или прекомерна тежња за материјалним богатством доживљавају као нарочито тешки облици моралног посрнућа. Управо све ово негативно почиње да се увлачи у Румунску цркву, о чему сведоче и изречене пресуде (дакле документована дела, а не само медијска прозивања и оптужбе).
Други догађај који је узбудио румунску (православну) јавност тиче се свештеника Висариона Алексе, правоснажно осуђеног за сексуални напад током исповести. Свештеник Цркве Силаска Светог духа у Букурешту правоснажно је у септембру 2025. осуђен на две године и шест месеци затвора условно због сексуалног напада на жену која му је дошла на исповест. Према тужилаштву, дело је извршено 23. априла 2022. у просторијама цркве. Румунска патријаршија је саопштила да је Алекса пред црквеним дисциплинским органима признао инкриминисани поступак; био је суспендован и разрешен дужности пароха.
Медијски извештај гласи: Свештеник Висарион Алекса из Цркве Силазак Светог духа у букурештанском насељу Милитари правоснажно је осуђен пред Апелационим судом у Букурешту на две и по године затвора, уз условно одлагање извршења казне, у предмету у којем је оптужен да је сексуално напао жену која је дошла на исповест. Апелациони суд у Букурешту одбацио је и жалбу свештеника и жалбу жртве, чиме је потврђена пресуда нижег суда. Суд је наложио Алекси да оштећеној исплати 2700 леја на име материјалне штете и 35.000 леја на име нематеријалне штете.

Висарион Алекса био је један од најпопуларнијих свештеника у престоници, са честим гостовањима у радио и телевизијским емисијама. Одмах након избијања скандала, полиција га је задржала на 24 сата, али је суд одлучио да буде пуштен и стављен под судски надзор. Румунска патријаршија саопштила је да је свештеник признао своје поступке пред комисијом Букурештанске архиепископије, након чега је суспендован из свештеничке службе и разрешен дужности пароха.

„Дисциплинска комисија Букурештанске архиепископије затражила је од свештеника Висариона Алексе да дâ личну изјаву у вези са делима за која је недавно оптужен. Он је признао дело поткрепљено доказима забележеним и у транскриптима који су доспели у јавност, али је одбио да изнесе детаљнија објашњења, наводећи да му је адвокат саветовао да буде уздржан у изјавама“, саопштио је тада портпарол Патријаршије Василе Банеску.

ПРИМЕРИ УЦЕНЕ Себастијан Житару, Георге Дамијан и Резван Михаил Бумбу осуђени су за уцену епископа Хушија правоснажном пресудом. Ово је посебан поступак, различит од каснијег случаја сексуалног злостављања за који је Житару такође осуђен. Апелациони суд у Јашију је 14. марта 2019. правоснажно осудио бившег архимандрита Себастијана Кристија Житаруа на три године и шест месеци затвора, а свештенике Георгеа Дамијана и Резвана Михаила Бумбуа на по три године затвора. Према предмету, они су бившем епископу Онили претили објављивањем компромитујућег видео-снимка ако им не обезбеди новац или одређене црквене положаје. Свима је изречена и забрана вршења свештеничке службе у одређеном периоду, а Епархија Хушија их је 2020. рашчинила, извештава портал agerpres.ro.

Медијски извештај овог догађаја каже: Тројица свештеника, оптужена током 2017. да су уцењивала бившег епископа Брладеануа, осуђена су пред Апелационим судом у Јашију на казне затвора које ће се извршавати, а пресуда је правоснажна, изјавила је за AGERPRES портпаролка ове институције Дијана Мику Кептене. Житару Себастијан Кристи, бивши архимандрит при Епископској катедрали у Хушију, осуђен је на три године и шест месеци затвора, док су Дамијан Георге, бивши свештеник задужен за духовну службу у Жупанијској болници у Васлују, и Бумбу Разван Михаил, бивши парохијски свештеник у парохији Валени, осуђени на по три године затвора. Свој тројици је забрањено обављање свештеничке службе у периоду од пет година.

Они су приведени 15. јуна 2017. под оптужбом за уцену. Након тога су пребачени у кућни притвор, а потом пуштени уз меру судске контроле. У октобру прошле године, тројица свештеника су пред Судом у Васлују била осуђена на условне казне затвора. Такође, суд им је забранио право да буду бирани на јавне функције, право да обављају функцију која подразумева вршење државне власти, као и право да буду свештеници. За сву тројицу одређен је период надзора у трајању од три године, почев од дана када пресуда постане правоснажна, а оптужени су истовремено обавезани да плате новчане казне и да обављају неплаћени рад у корист заједнице у трајању од 60 дана.

Скандал је избио у јуну 2017. године у Епископији Хушија, када је Корнелију Брладеану, тадашњи епископ Хушија, пријавио Националној дирекцији за борбу против корупције (ДНА) да га уцењују тројица свештеника, који су наводно од њега тражили новац или функције, како не би објавили снимак на којем се владика наводно види током сексуалног односа са особом за коју се верује да је била ученик Богословије у Хушију, а која је данас свештеник у парохији у жупанији Васлуј. Епископија Хушија одлучила је да тројица свештеника оптужених за уцену више немају право да служе до окончања судског поступка, а недуго потом Митрополија Молдавије затражила је и од епископа, оптуженог да је имао хомосексуалне односе, да више не служи Свету литургију нити друге црквене службе.

СЛУЧАЈЕВИ ПРЕВАРЕ Румунска ДНА је објавила да је свештеник Флорин-Адријан Бутум, парох у Чинкуу, осуђен на годину и шест месеци затвора условно због употребе или подношења лажних, нетачних или непотпуних докумената ради незаконитог прибављања средстава из фондова Европске уније. И сама Парохија Чинку, као правно лице, новчано је кажњена и привремено искључена из поступака јавних набавки. Према ДНА, предмет се односио на захтеве за пољопривредне субвенције и земљиште за које нису били испуњени услови за исплату.

Свештеник Кристијан Помохачи је рашчињен између осталог и због пореске утаје. Румунска православна црква га је 2017. рашчинила након великог дисциплинског скандала који је укључивао аудио-снимак разговора сексуалног садржаја са малолетником и друге наводе о тешком кршењу свештеничких обавеза. Кривични поступак који се односио на те сексуалне наводе касније није довео до осуде због процесних питања, па тај део не треба представљати као доказану кривичну одговорност. Одвојено од тога, Помохачи је 2020. правоснажно осуђен за пореску утају, повезану са непријављивањем прихода од издавања више некретнина; казна је 2021. применом повољнијег закона замењена новчаном казном од 40.000 леја. У јуну 2026. поново је био предмет одвојене кривичне истраге због навода о сексуалним кривичним делима према малолетнику; за тај нови предмет не треба говорити о кривици док не постоји правоснажна пресуда.

ВЛАДИКЕ И СЕКУРИТАТЕА Архиепископ Пимен Заинеа осуђен је због сарадње са Секуритатеом судски утврђеном. Ово је један од најјачих примера за део рада који се односи на сарадњу православног свештенства са комунистичком тајном полицијом. Национални савет за проучавање архива Секуритатеа (ЦНСАС) покренуо је судски поступак за утврђивање Пименовог статуса сарадника. После вишегодишњег спора, правоснажно је утврђено да је сарађивао са Секуритатеом. Према документима и судском поступку, користио је конспиративна имена „Сидровици“ и „Петру“, а извештаји су обухватали и податке о ставовима и приватном животу особа са којима је долазио у контакт.

У случају митрополита Николае Корнеануа је документована и јавно призната сарадња са Секуритатеом. За разлику од многих спорних случајева из комунистичког периода, Корнеануова сарадња је посебно важна јер је он није негирао. ЦНСАС је документовао његове везе са Секуритатеом, а сам митрополит Баната јавно је признао да је сарађивао са комунистичком тајном службом и говорио о томе као о моралном промашају. Због постојања и архивске документације и сопственог признања, овај случај је знатно сигурнији за академско коришћење од низа других спорних оптужби за сарадњу.

Данијел Корогеану је осуђен правоснажном пресудом у случај манастира Танаку. Иако овај случај не спада непосредно у корупцију, сексуалне злоупотребе или сарадњу са Секуритатеом, веома је релевантан за тему злоупотребе духовног ауторитета. Бивши православни свештеник манастира Свете Тројице у селу Танаку правоснажно је осуђен на седам година затвора због противправног лишавања слободе у случају младе Ирине Корничи, која је 2005. умрла након што је током такозваног егзорцизма била везана и држана у манастиру. Заједно с њим осуђене су и четири монахиње.

Румунска православна црква израсла је у моћну институцију која следи државну (евроатлантску) политику, али и свезападноевропску о Румунији као Четвртом Риму, и неканонски се шири на туђе црквене територије, суочава се са падом морала властитог монаштва и свештенства. Очигледно, не могу сви клирици да одоле искушењу моћи, али свакако је питање њихових узора. Да ли су подлегли криминалу због примера својих владика или је то због световног утицаја?

Одговор на ово питање захтева ново истраживање, јер румунски медији тврде да се сам врх Цркве неправославно понаша и то по три основа: новац и корупција – нетранспарентно трошење огромних сума јавног новца, сумњиви послови око градње и обнове цркава и спрега црквеног врха, политичара и бизнисмена. „Рекордер“ је чак документовао мрежу коју описује као систем за извлачење јавног новца кроз црквене пројекте. Други основ је заташкавање сексуалних скандала свештенства – посебно случајеви свештеника и епископа оптужених или осуђених за сексуално насиље, уз тврдње да су црквене структуре годинама знале за неке случајеве и нису реаговале; и коначно – превелика политичка моћ и трговина утицајем – медији годинама пишу о односу „држава даје новац и привилегије, а Црква обезбеђује политички утицај и бирачко тело“, пише портал hotnews.ro.

Зоран Милошевић/Печат