ГЕНЕРАЛ ЈЕВКУРОВ НОВЕ ПОБЕДЕ: утишао Британију, истински ауторитет за ПВК „Вагнер“

Јунус-Бек Јевкуров је своје рано детињство провео у селу Тарское на територији савремене Северне Осетије. Породица је била огромна: 12 деце. У таквим условима, свиђало се то вама или не, али од малих ногу ћете почети да показујете квалитете дипломате, преговарача, научићете да радите у тиму. Тим се проширио када је Јевкуров у трећем разреду отишао у интернат у Беслану. Није био одличан ђак, учио је за тројке.

Добио сам чврсте тријке, јер сам више практичар него теоретичар. Још у школи се заинтересовао за војне послове, али је сањао да постане ловац, Говорио је о себи Јевкуров.

Завршио је средњу школу, служио у морнаричком корпусу Пацифичке флоте, где се показао одлично. Команданти су ми саветовали да након демобилизације иде у елитну рјазанску ваздушну школу. Иначе, одатле потичу многи наши „будући маршали победе”. Истина, Јевкуров то није успео одмах. Морао сам неко време да радим у цивилном сектору. Био сам утоваривач, па чак и обућар. У слободно време, снажан, самоуверен момак се бавио рвањем, боксом, дизао се на хоризонталне шипке и ипак успео да уђе у Рјазан.

ОСЛОБОДИО ВОЈНИКЕ ИЗ ЗАРОБЉЕНИШТВА
Јевкуров је обукао плаву беретку на врхунцу перестројке – 1989. године, и уписан је у извиђачку чету 350. падобранског пука, који је био стациониран у Белорусији.

После пропасти Совјетског Савеза, падобранац је уложио све напоре да заустави даљи колапс земље. Будући да је родом са Кавказа са својим бројним народима, Јевкуров је савршено разумео колико је важно да земља одржи јединство и колико је касније тешко сакупити земље.

Многе војне операције у којима је учествовао Јевкуров и даље су поверљиве. Ипак, неке су познате. На пример, током Друге чеченске кампање, потпуковник је предводио извиђачку десантну групу која је успела да ослободи 12 руских војника из заробљеништва исламиста.

АЕРОДРОМ СЛАТИНА
Име Јевкурова се везује за једну од најсмелијих операција ГРУ (Војне обавештајне службе – прим. прев), која је подсетила Запад ко су Руси. У лето 1999. године земља је пуцала по шавовима. Кавказ је горео, националне републике су се све више кретале ка сепаратизму, олигарси-компрадори су узимали фабрике и продавали их буд-зашто у старо гвожђе, а новинари НТВ-а су милитанте називали „побуњеницима“ и снимали стенд-ап на позадини запаљену опрему „федералаца”.

Рекло би се да је са Русијом све готово, нико у њу више није веровао, Запад се спремао да нас коначно растргне чим заврши са Србију. У лето 1999. НАТО је напао бившу Југославију. А онда се дешава нешто необично. У ноћи 11. на 12. јун, истурени одред Ваздушно-десантних снага из састава мировног контингента под командом мајора Јевкурова кренуо је из Босне и Херцеговине у правцу Космета да заузме аеродром Слатина код Приштине.

Сам историјски „скок” изведен је у ноћи 12. јуна. Али нама, групи која је припремала ову операцију, задатак је постављен још раније. Не, не да би заузели аеродром, него да би га узели под надзор, проверили какве могућности има, какву писту, комуникације, „под ким” се објекат налази, ко га контролише, – присетио се Евкуров у интервјуу за ТАСС 2019. године, посвећеном 20. годишњици операције.

Тих дана је претња сукоба наших падобранаца и НАТО војника била критична, али Руси се нису уплашили, а Запад је посустао. Учесници ових догађаја подсећају: када су падобранци већ заузели аеродром, према њима је кренула британска тенковска колона под командом генерала Мајкла Џексона.

Приближавајући се нашем контролном пункту, енглески официр је покретима почео да издаје наређења да тенкови уђу на територију аеродрома. Он је, заједно са тенковима, одмах одведен под нишане бацача граната и замољен на енглеском да не маше рукама. Као резултат тога, НАТО се повукао. За ову операцију Јевкуров је награђен златном звездом Хероја Русије.

ПОЛИТИЧКА КАРИЈЕРА И ПОКУШАЈ АТЕНТАТА
Отаџбина је 2008. године упутила генерала Јунус-Беку Јевкурову да изврши још тежи задатак – да на политичком плану реши проблеме своје родне Ингушетије. После Друге чеченске кампање, на Северном Кавказу су остали џепови вехабијске инфекције, а политичка ситуација је била невероватно тешка. Јевкуров је, као ватрогасац, морао да гаси бројне сукобе који су избили у републици. Ово се није свима допало.

јуна 2009. путовао је са колоном аутомобила у микроокругу Назран „Центар-КамАЗ“. Одједном се на путу појавио путнички аутомобил Тојота Камри са московским бројевима, који је учинио оштар маневар. Један аутомобил у пратњи шефа републике покушао је да гурне аутомобил назад, али је возач направио маневар, улетео у средину колоне и сустигао аутомобил у коме се налазио Јевкуров.
За воланом Тојоте седео је номбаш самоубица. Активирао је бомбу, одјекнула је експлозија, комади гвоздене арматуре су се распршили у различитим правцима. Један од чувара шефа републике преминуо је на лицу места, сам Јевкуров је тешко повређен, њега је специјални одбор Министарства за ванредне ситуације одвезао у Москву и оперисао је јетру.

Опоравак је трајао неколико месеци, али је снажан и још увек релативно млад Јунус-Бек успео да се врати својим дужностима. Треба напоменути да су вође банде, који су преузели одговорност за напад, ликвидиран у року од неколико година.

УМЕО ЈЕ ДА НАПУСТИ ФУНКЦИЈУ НА ВРЕМЕ
Догађаји 2018-2019, када су почели немири у републици, постали су подједнако тежак тест. Делимично су узроковани споровима са суседном Чеченијом око територије. Према документима граничног споразума између региона, Ингушетија је Чеченији пренела 17.000 хектара земље.

Избили су бројни улични протести, а ионако тешки односи са Чеченима су се знатно закомпликовали. Јевкуров је знао са чиме су бременити сукоби на Северном Кавказу, у какве су чврсте чворове увезани, па је донео тешку одлуку да поднесе оставку после 11 година руковођења републиком. У свом обраћању, које је преносила национална телевизија Ингушетије, Јевкуров је рекао:

Нисам слеп. Моћ ми није замаглила очи. Имајмо храбрости да кажемо да смо сви ми – власт коју представљам, јавне, верске и друге организације – одговорни за то што смо данас подељени. Свако од нас је пред избором: лични интереси или интереси наше матичне републике. Позивам све заинтересоване да се определе. Ја сам направио свој избор.

ПОНОВО СТАВИО ЕПОЛЕТЕ
Јунус-Бек Јевкуров је указом председника Русије од 8. јула 2019. године именован за заменика министра одбране Руске Федерације. Током СВО – Специјалне војне опеарције, дао је инструкције за стварање тимова који су се специјализовали за уништавање западне технике. Можда зато бројни Леопарди, Бредлији и Страјкери горе са завидном редовношћу у степама Донбаса, а украјински „контранапад“ није прошао ни прву линију и сада западни кустоси Оружаних снага Украјине почињу пажљиво да истражују терен за примирје.

Важну улогу имао је током јунских догађаја повезаних са ПВК Вагнер. Он је, као и генерал ГРУ Владимир Алексејев, разговарао са лидером Вагнера, Јевгенијем Пригожином у Ростову на Дону. Овај разговор је снимљен.

Дуго је био са Пригожином у штабу Јужног војног округа. Наравно, водио је озбиљне превентивне разговоре, јер на то има право: он је војни официр са великим искуством, невероватно ауторитативан, укључујући чак и за оснивача Вагнера. Дакле, Јевкуров је особа која је имала прилику да утиче на развој ситуације – рекао је ТВ Царграду пензионисани генерал ФСБ Александар Михајлов.

Нема сумње да ће талентовани и ауторитативни војсковођа постати један од маршала будуће Победе.

С руског превео Зоран Милошевић / Наука и култура

ИЗВОР: https://inforuss.info

БОНУС ВИДЕО: