Ана Гроздановић: „МИР НЕМА АЛТЕРНАТИВУ“
Ана Гроздановић
Да ли владари света креирају мир живих или мир мртвих?
Аналитичари из Енглеске говоре да ће рат у Украјини трајати до 2026. Сматрају да ће Украјина до тада добијати оружје од Америке и других чланица НАТО пакта. Исти аналитичари сматрају да ће рат на Блиском истоку трајати дуже.
Када се угасе пожари рата на Блиском истоку и у Украјини, аналитичари очекују да ће се запалити нови на Далеком истоку, Индији, Европи – Немачкој (према Пољској, Француској),..
Да ли има краја?
Како угасити те тињајуће пожаре рата?
Како спречити репатог пиромана и како га затворити у лудницу?
Да ли у древном дворцу румунског грофа Дракула болесни створови на олтар зла и даље приносе чедне жртве моје лепоте, раскошне младости а ништавног искуства. Да ли због тога лидери НАТО пакта дају изјаве да у Европи само Пољска и Румунија уживају њихово поверење.
Школа нас је учила да капитализам пролази кроз 4 годишња доба. Јесен капитализма представља економска рецесија а зиму економска депресија или другачије речено криза хипер продукције представља зиму капитализма. 2008 године из јесени прешли смо у зиму капитализма.
У 20-том веку тадашња криза капитализма доживела је „РЕСЕТ“ кроз Други светски рат. Унутрашње противречности капитализма, изражене кроз екстремне разлике између богатих и сиромашних и екстремну експлоатацију радничке класе разрешене су финансирањем ратничког похода нациста на исток и финансирањем антифашистичке коалиције за борбу против нациста. Рат није букнуо због лудости Хитлера, Мусолинија или Јапанског цара Хирохита. Неравнотежа настала прекомерном експлоатацијом радника делимично је неутралисана и омогућила буђење пролећа капитализма и нови 50-то годишњи животни циклус капитализма. Најмоћније државе развијеног запада за све ове године после Другог светског рата нису имале снаге да обезбеде реализацију Стратегије нултог раста (Стратегије одрживог – замрзнутог капитализма) и 2008 године колапсом банкарског сектора загазили смо поново на опасан екстремно клизави лед зиме капитализма. Претња да ће мо и у овом веку милионским жртвама и огромним разарањима морати да платимо цену „РЕСЕТА“ капитализма све је извеснија.
Експеримент са пандемијом која је требала да обезбеди велики „РЕСЕТ“ није успео.
Трећи светски рат који је почео 24.03.1999. године рушењем међународног права траје и даље. Парцијални мир у једном делу, када свет представља глобално село није никаква гаранција да себични, репати другари Џефри Епштајна (регистрованог педофила) неће активирати нуклеарно глобално уништење човечанства и створити тишину и мир и тиме остварити пророчанство Апокалипсе из Откровења Јовановог.
Светлу тачку у црнилу будућности човечанства и капиталистичког мрака представља буђење моћне Русије на челу са витезом Хришћанства ВВ Путином који има моћ да љубављу, вером и надом неутралише владаре из сенке.
Сваке вечери молим се Богу да живимо мир живих.
БОНУС ВИДЕО:
За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.
Лепа Девојчце,
О “укидању” међународног права и могућности да дође до трећег светског рата јавно је говорено подоста пре датума које помињеш.
Немој ми замерити што сам још током 1990. године, на зборовима Србске демократске странке по Западном Срему и Барањи упозоравао србски свет да текућа збивања у неоусташкој Хрватској представљају увод у рат који би, због његове антиправославне природе (који ће, за почетак, бити покренут против Срба у Србској Крајини и брозовској Хрватској, а у погодном тренутку “проширен” и на Русе који су србско племе), прерастао у светски.
Да је заиста тако било, на самом почетку јула 1991. године, кад су прилике у Југославији биле већ довољно искомпликоване, француски председник Франсоа Митеран предложио је својим савезницима да размисле “о хитном увођењу наддржавних и наднационалних нових европских правних норми” за регулисање евентуалних спорова, а све због европског подозрења да би југословенско националистичко и мањинско искуство могло послужити као фитиљ сличним појавама у многим европским државама – што није ништа друго до најава – и признање – да међународно право више не постоји.
Немачко држање у југословенској кризи коментарисао сам месец дана касније, 3. августа, у једној емисији из новосадског радија, истакавши да она, Немачка, на себе преузима превелик ризик стајући на страну неоусташке Хрватске, своје најверније савезнице у Другом светском рату. Немачка је у двама светским ратовима била поражена, а у евентуалном трећем светском сукобу, она ће засигурно бити главни губитник у Европи.