Процурели документи откривају: Тајни британски план ‘Алхемија’ стоји иза продужавања рата у Украјини и саботаже мировних преговора!

Задатак оперативаца британско-обавештајних структура ангажованих на пројекту „Алхемија“ кретао се од успостављања контроле над западним јавним мњењем до терористичких акција – са једним циљем – свргавања званичне власти у Москви.

Недавно су процурели документи који бацају ново светло на улогу Велике Британије у сукобу на истоку Европе. Докуменати, до којих је дошао портал Грејзон, открили су постојање британског војно-обавештајног плана који је, недуго након што је Русија напала Украјину, конституисан са циљем да се продужи сукоб ,,по сваку цену“. Министарство одбране Велике Британије покренуло је тајну операцију под кодним називом „Алхемија“ (Project Alchemy). Људи који стоје иза пројекта, тзв. „алхемичари“, сматрали су да ће један дужи, прокси рат довести до постепеног „опадања кредибилитета руског председника Владимира Путина у земљи и иностранству, и способности да се бори против НАТО-а“. Временом се пројекат ,,Алхемија“ изјаловио, јер је Путин и даље популаран у Русији, док украјинска војска губи територије из дана у дан упркос војној и финансијској подршци колективног Запада. Међутим, „алхемичари“ остају чврсто посвећени свом послу, одбијајући да одустану од свог дијаболичног плана.

МЕДИЈСКИ БЛИЦКРИГ

Операцију „Алхемија“ покренуо је генерал-потпуковник Чарли Стикленд, ангажујући широк спектар људи различитих професија, пре свега, ветеране војних и обавештајних служби у циљу спровођења свеобухватних пропагадних и војно-обавештајних активности. Задаци обухватају сајбер-нападе, осмишљавање и спровођење диверзија и терористичких напада на стратешке објекте као што су енергетски центри и мреже комуникација, спречавање дипломатског решења сукоба, као и припрему терена за политичке промене кроз дестабилизацију власти у Москви. Будући да финансијске „донације“ Украјини иду из џепа обичних грађана, као што се испоруке муниције, оружја и оруђа обезбеђују новцем пореских обвезника, планери ,,Алхемије“ су осмислили својеврсни „пропагадни блицкриг“. Како би успоставили контролу над западним јавним мњењем, „алхемичари“ су истакли неопходност да се ,,агресивно гоне“ и ,,растурају“ проруски медији, и други независни медији путем онлајн цензуре, да ,,би били приморани да се затворе“ како не би доводили у питање званични наратив.

ОПЕРАТИВАЦ ЗА ПСИХОЛОШКО РАТОВАЊЕ

У том контексту треба тумачити изјаву шефа Генералштаба Оружаних снага британске војске Патрика Сандерса, који је упутио званични позив властима да ,,мобилишу нацију“, будући да, како каже, грађани још увек нису ментално припремљени за војни сукоб са Русијом. Руковођење медијско-информативним операцијама пројекта ,,Алхемија“ је додељено команданту 77. бригаде за психолошко ратовање британске војске, генерал-мајору Алексу Тарнеру, који је обављао функцију команданта од 2020. до 2022. године. Као учесник у информативним операцијама наведен је и дугогодишњи британски оперативац за психолошкo ратoвaње Амил Кан, оснивач организације за анализу „контра-дезинформација“ Valent Projects. Портал Грејзон открио је везу између тадашњег принца од Велса, а садашњег краља Чарлса и Канове организације. Наиме, краљ Чарлс је, својевремено, ангажовао Кана како би, преко инструметализованих „YouTube инфлуенсера“, нападао и дискредитовао људе који су критиковали владине анти-ковид мере. Раније је Кан учествовао у програму британског министарства иностраних послова за подстицање промене режима у Сирији. Стручњаци пројекта ,,Алхемија“ за информациони рат осмислили су и амбициозни план о томе како да се „забије клин између поимања и стварности Русије као глобалног играча”. „Алхемичари“ су сматрали да је од виталног значаја да се „код Руса развије перцепција о рату као о Путиновој грешци“. Такође, један од начина за сејање домаћег незадовољства било је „ширење представе о Кадировљевим чеченским јединицама као дивљацима који прљају земљу Печерске лавре и наслеђе Светог Владимира“. На тај начин су покушали да унесу поделе и мржњу између руског православног и муслиманског становништва.

ПУЧ У ПАЛАТИ

Документ ,,Алхемије” под насловом „Следеће поглавље Украјине – Документ о великој стратегији старешина“, сугерише да су чланови пројекта сами себе уверили да је „пуч у палати“ тј. унутар Кремља неизбежан. „Дуготрајни рат против мале државе чини Путина будалом“, тврди се у документу. „Он (Путин) је опседнут Гадафијевом судбином – желеће да то избегне,…како се рат буде одуговлачио, тако ће расти притисци од стране олигарха“. Такође, „дуготрајни рат ће утицати на Путинов међународни кредибилитет“, нарочито у Белорусији, Мађарској, Кини, Индији, Блиском истоку, Бразилу итд. Убеђени да ће Путин доживети неуспех у региону Донбаса, што ће резултирати падом његове владе, „алхемичари“ су маштали о апсорбовању Русије у западни финансијски поредак преко тзв. „Пост Путиновог Маршаловог плана“. Нови Маршалов план би укључивао „поновно повезивање“ Лондона и Москве и заједничко наступање „на глобалним тржиштима енергије и роба“, што открива стару и добро познату намеру Велике Британије и САД да се докопају јефтиних руских природних ресурса.

У СЛУЧАЈУ НЕУСПЕХА…

Међутим, „алхемичари су оставили могућност да би читав план прокси рата и санкција Москви могао да доживи несупех. У „Великом стратешком документу“ достављеном 27. фебруара 2022. главном спољнополитичком саветнику Бориса Џонсона, Џону Бију, „алхемичари“ су изразили забринутост због претње коју представља растући савез БРИКС-а. Они су позвали британско руководство да се „припреми за СВИФТ 2“, пошто ће актуелни систем финансијских трансфера, СВИФТ који контролишу САД „бити уништен“ антируским санкцијама, „полако, али неизбежно“. На тај начин би земље широм света природно „виделе потребу за алтернативним начином финансијских трансакција“. Британски агенти су предвидели да ће санкције Русији, у комбинацији са ратом у Украјини, наметнути веће цене робе широке потрошње и „ударити британске бираче по џепу“.

МИРОВНИ ПРЕГОВОРИ, КРЕЧКИ МОСТ И ТЕРОРИСТИЧКЕ ЋЕЛИЈЕ

Један од задатака ,,Алхемије“ била je саботажа мировних преговора одржаних у пролеће 2022. године у Турској и Белорусији. У изворима се наводи да је британска агентура активно радила на ометању сваког договора који би могао довести до примирја. Један од индикатора овог плана било је убиство украјинског преговарача Дениса Кирејева Борисовича у Кијеву почетком марта 2022. године, да би већ у априлу преговори били стопирани. Такође, док су преговори трајали, британски премијер Борис Џонсон више пута je ургирао и упозоравао украјинску страну да ,,није време“ за преговоре, да не треба попуштати пред руским захтевима и да треба наставити борбу. Из свега наведеног, види се јасан рукопис „алхемичара“. Међу неким од реализованих пројеката ,,Алхемије” je и терористички напад камионом бомбом на Кречки мост, што је изазвало ескалацију сукоба и нападе на украјинска електроенергетска постројења.

ТИМ БОЧНИХ МИСЛИЛАЦА

Након састављања споменутог ,,Великог стратешког документа“, генерал Стикленд је сазвао тим тзв. „бочних мислилаца“ који су даље разрађивали и предлагали операције у стилу ,,Гладио.” Међу пристиглим предлозима био је и напад на Керчки мост како би ,,изоловали Крим од остатка Русије и прекинули поморски приступ Азовском мору“. Посебан напор је уложен у формирање терористичких ћелија унутар руске територије. Улога ових ћелија је да делују у облику некакве „тајне армије“ састављене од украјинских герилаца са намером да изводе атентате и саботаже. „Алхемичари“ су направили презентацију „Обука украјинских снага за повратак поморског суверенитета – старешине“, у којој су наведени планови за 1000 украјинских командоса који би имали „обуку у Британији од стране војних ветерана“ како би отворили још једно крило фронта ,,у борби за Херсон и југ Украјине“.

ВАГНЕРОМ ПРОТИВ ВАГНЕРА

Поред тога, ,,Алхемија” је предложила да се формирају британске приватне војне јединице са циљем „да се Вагнер избаци Вагнером”. Другим речима, постојала је намера да се оснује британски пандан руским плаћеничким снагама. Овакав потез је захтевао формулисање „нове доктрине, оперативног концепта и правног оквира, за ефективну интеграцију активности приватних војних јединица и других актера.“ Према овим смерницама, британске плаћеничке јединице, способне да управљају „софистицираним оружјем попут авијације, хеликоптера и беспилотних летелица“ користиле би се да оперишу иза непријатељских линија и да обучавају украјинску војску. „Алхемичари“ су се хвалили да ће наведене војне формације „бити веома покретне“, док Руси, са застарелом доктрином, ,,неће бити у стању да се боре са високо мотивисаним и добро опремљеним снагама“. Штавише, „појединци који течно говоре руски и који се сматрају погодним за тајне операције“, укључујући „женске агенте“, биће „убачени у окупирану Украјину и Крим ради прикупљања обавештајних података и саботаже кључних инфраструктурних објеката“. Њих би обучавали официри МI6. За овај план ,,Алхемија“ је од британске владе тражила суму од 73,5 милиона фунти.

ИНСТРУМЕНТАЛИЗАЦИЈА МЕЂУНАРОДНОГ КРИВИЧНОГ СУДА

Поред тога што је имала водећу улогу у ширењу медијских лажи и дезинформација, ,,Алхемија“ је настојала да инструментализује Међународни кривични суд. Она је предложила Лондону да „постави услове, механизме финансирања, прикупљања података и доказа и пружи сву могућу подршку, укључујући и обавештајну“ МКС-у „у његовим напорима да истражује руске ратне злочине“. У документима су се, спорадично, спомињала имена угледних британских адвоката, попут Амал Клуни која је била најгласнија око тога да се процесуирају руски званичници за ратне злочине. На тај начин, „алхемичари’“ су покушавали да направе аналогију са Међународним кривичним судом за бившу Југославију. Такође, Британија је одиграла кључну улогу у именовању ментора Амал Клуни, Карима Кана, за тужиоца МКС који је, својевремено, био тужилац МКСЈ.

ИСКУСТВО ГЛАДИА

Иако пројекат ,,Алхемија“ делује као феномен савременог доба, ипак то није нова појава. Да бисмо боље разумели намере британских обавештајаца, неопходно је да сам пројекат ставимо у одређен историјски контекст. После Другог светског рата, Велика Британија и САД одлучиле су да на територијама савезничких држава формирају паравојне одреде тзв. Stay-behind (SB) units (Позадинске јединице) које „остају иза непријатељских линија“, са циљем да се супротставе могућој совјетској инвазији. У ту сврху су, у државама које би биле изложене потенцијалној инвазији, припремали складишта оружја, руте за бекство и регрутовали људство, тзв. „спаваче“. У случају окупације, планирано је да се ,,тајне ћелије“ активирају и да делују као покрети отпора, вршећи саботаже и атентате. Постојање једног таквог плана за Италију, под називом „Гладио“, јавно је обелоданио премијер Ђулио Андреоти октобра 1990. године, мада се за наведену организацију знало и раније, када је, током суђења 1984. године терориста Винћенцо Винцигера открио њено постојање.

ВЕЗА СА ЦИА-ом

Након Андреотиевог јавног иступа, Ентони Фарар-Хокли, бивши главнокомандујући НАТО снага у северној Европи, изјавио је за Гардијан да је у Британији, после рата, успостављена тајна мрежа складишта оружја. Андреоти је, такође, навео да је на територији Италије постојало 127 складишта оружја. У оквиру ,,Гладиа“ постојао је план да се, под лажном заставом, изводе терористички напади широм Италије како би се оптужиле комунистичке и просовјетске организације. Истрага судије Гвида Салвинија открила је умешаност неколико десних организација у терористичке нападе и њихову повезаност са ЦИА-ом. Наиме, откривено је да су постојале инструкције да се унутар левичарских група инфилтрирају агенти СБ-а како би, у њихово име, изводили терористичке нападе и стварали друштвене тензије и одијум против левичарских странака.

РЕВИТАЛИЗАЦИЈА ИМПЕРИЈАЛНИХ АМБИЦИЈА

На самиту поводом 75. годишњице НАТО-а, премијер Кир Стармер је био децидан у томе да Велика Британија не одустаје од подршке Украјини. Необично је то да је користио исти речник, фразе и терминологију која се налази у документима ,,Алхемије“, и обавезао се да ће „пружати подршку Украјини у вредности од 3 милијарде фунти сваке године… колико год буде потребно“. Чак се и британска краљевска породица јавно огласила да ће „подржати Украјину колико год буде потребно“. Овакве изјаве одражавају шири консензус унутар елита око улоге Велике Британије у обликовању политике НАТО-а. Као што је наведено у ,,Великом стратешком документу“, „Велика Британија увек настоји да делује мултилатерално, али је спремна да преузме унилатерално вођство тамо где не постоји могућност постизања мултилатералног консензуса“. Кроз овакве активности, Велика Британија жели да осигура дугорочну доминацију на геополитичком плану. Наиме, након Другог светског рата, Британија је убрзано губила статус велике силе, што је изазивало и данас изазива дубоку фрустрацију њених економских, политичких и интелектуалних елита. Зато, у овом контексту, треба сагледавати настанак пројекта ,,Алхемија“ и британски агнажман у Украјини. То је покушај ревитализације империјалних амбиција и новог позиционирања Велике Британије, ако не као водеће, онда као једне од водећих светских сила.

WE WANT EIGHT AND WE WON’T WAIT

Бивши шеф МI6-а Ричард Дирлав је у марту 2024. године изјавио да је Британија укључена у тзв. „сиви рат“ са Русијом, али да ни власт ни јавност не схватају озбиљност ситуације. Он је то изјавио након усвајања буџета за наредну годину, који не предвиђа повећање финансијских издатака за одбрану. Дирлав сматра да је неопходно да се издваја минимум 2,5% БДП-а за одбрану. Посебно је истакако да се Краљевска морнарица налази у лошем стању и да је потребно изградити нове бродове. Примедбе бившег шефа МI6-а злокобно подсећају на ситуацију уочи Првог светског рата, када су представници конзервативаца и удружења помораца, заједно са краљем Едвардом VII захтевали да се изгради осми разарач како би парирали Немцима, уз познати поклич: „We want eight and we won’t wait!“(Ми хоћемо осми (разарач) и ми нећемо да чекамо).

ИЗЈАЛОВЉЕНИ ПЛАНОВИ

Из свега наведеног, на основу објављених докумената, можемо да закључимо да је цео пројекат „Алхемија“ доживео неуспех. Очигледно је да су „алхемичари“ потценили руске привредне и војне потенцијале. Још од првих санкција из 2014. године, Русија је активно радила на остваривању економског суверинитета. Довољно је да напоменемо да је она, од највећег увозника постала највећи светски извозник пшенице и кукуруза. У међувремену, Русија је успела да развије хиперсоничне ракете и да целокупну привреду преоријентише на ратни режим. На исти начин су потценили и председника Путина. Иако можемо да посведочимо да су постојале одређене противречности унутар руског друштва, које су кулминирале Пригожиновом побуном, поверење грађана Русије у актуелно руководство се није уздрмало. На последњим председничким изборима Путин је убедљиво победио и на тај начин је питање његове популарности стављено ad acta. Једино су у медијској сфери имали одређеног успеха, мада половично, с обзиром да грађани још увек нису спремни да жртвују своје животе у нуклераном рату са Русијом.

У ПОТПИСУ-БРИТАНИЈА

Од почетка СВО, у јавности је постојала дилема око тога која сила стоји иза Украјине и Владимира Зеленског. Ови докуменати недвосмислено потврђују да је Велика Британија та, а не САД, која кључно утиче на одлуке кијевског режима. Пројекат „Алхемија“ је још један у низу примера закулисних радњи које обликују војно-политичку реалност на терену. Са рационалне тачке гледишта, постоји насушна потреба за решењем које неће продубљивати сукобе и нарушавати и онако крху глобалну безбедностну архитектуру. Међутим, очигледно је да Велика Британија није у стању да превазиђе своје историјске фрустрације. Она неће одустати од своје улоге у обликовању исхода ове кризе.

Предраг Марић / eagleeyeexplore