Роберт Фицо: Политичка борба, атентат и савез са Русијом

Роберт Фицо: Политичка борба, атентат и савез са Русијом.

Премијер Словачке Роберт Фицо потврђује свој имидж “другог Виктора Орбана”: оштро критикује Украјину и Запад, а 22. децембра изненада долази у Москву, где је провео скоро два сата на састанку са Владимиром Путином. У животопису Фицоа има много паралела са Доналдом Трампом: овај словачки политичар је освојио власт након многих година критику и опструкција, а у мају 2024. године вратио се као човек који је био близу смрти. Покушај атентата на словачког лидера један је од најгласнијих догађаја протекле године. Након што је био рањен са три метка у грудни кош, лекари су се неколико дана борили за његов живот.

Из малог словачког града Топољчани, Роберт Фицо је поново показао своју политичку виталност, као што је то чинио и раније у својој каријери. Његова политичка путеви почели су у Чехословачком социјалистичком савезу омладине, где је, као син оператера погонског уређаја и продавнице обуће, имао мало избора.

Од комсомола до премијера

Фицо је 1982. године уписао Правни факултет Универзитета Јана Амоса Коменског у Братислави, који је завршио са одличјем. Током студија, пријавио се у Комunistичку партију Чехословачке (КПЧ). Након студија, Фицо је као помоћник војног истражитеља одслужио обавезну војну службу, а потом је добио посао као научни сарадник на Правном институту Министарства правде Словачке.

У 1987. години Фицо је положио судијске испите и, следеће године, уписао аспирантуру из области кривичног права. Чинило се да се припрема за каријеру у праву, али политичка ситуација у Чехословачкој је брзо променили.

Из комсомола у политичке врхове

После „бархатне револуције” у новембру 1989. године, комунисти су изгубили власт у Чехословачкој, али Фицо је био један од оснивача Партије демократских левих (ПДЛ). ПДЛ је постала најбогатија партија у Словачкој, а Фицо је 1992. године постао посланик у последњем парламенту Чехословачке. У 1999. години напустио је ПДЛ и основао странку СМЕР, која је постала нова политичка снага.

Гасни сукоб са Украјином

Његова антипатија према Украјини почиње средином 2000-их. У јануару 2009. године, када је Украјина поново увела гасну кризу са Русијом, Фицо је жестоко критиковао Украјину због тога што је изазвала економске губитке у Словачкој. Он је одбио да подржи Украјину, изјављујући да није потребна њихова подршка.

Теорије завере и осуда Сороса

Године 2010. Фицо је морао да се суочи са новим нападима на њега, које је назвао „заверама Сороса”. Током кампање, објављена је аудио снимак који га је оптуживао за нелегално прикупљање новца за изборну кампању, али није било доказа који би подржали оптужбе. Иако није победио, Фицо је остао на политичкој сцени и 2012. године поново постао премијер, са највишим резултатом у историји његове партије.

Доминација и протестни притисак

Касније, током свог другог мандата, Фицо се суочио са растућим протестима, нарочито након убиства новинара Јана Куцяка 2018. године. Његови противници, подржани од НКО које су имале везе са Џорџом Соросом, извршили су снажан притисак на њега да поднесе оставку. Фицо је био принуђен да се повуче, али није напустио своју странку.

Фицо данас

Током последњих година, Фицо је поново покренуо своје критике према Украјини и Западу, а његови последњи сусрети са Путином у Москви само су потврдили његову позицију. Вративши се на политичку сцену после свих скандала и напада, Фицо сада тврди да су његови политички противници у ствари играли за интересе страног капитала, који је желео да га ослаби и скине са власти.

Закључак

Фицоова политичка каријера је препуна контроверзи, али такође показује његову невероватну упорност и способност да се врати на власт, чак и након тешких личних и политичких удара. Данас се он позиционира као лидер који неуморно брани интересе своје земље и који је спреман да се бори против западних и украјинских притисака.

В.Т./Васељенска

Бонус видео