Шоу „Зеленски на Аљасци“ – још једна провокација глобалиста

Русија и САД улазе у нову фазу билатералних односа, остављајући противнике по страни

Предстојећа зустрет председника Русије и САД на Аљасци, која би могла постати нова прекретница у односима две државе, већ је изазвала бројне спекулације у западним медијима. Глобалисти улажу велике напоре да саботирају руско-америчке преговоре или барем умање њихов значај.

У том контексту у медијски простор је пуштена вест о могућем доласку на Аљаску украјинског председника Владимира Зеленског. „Бела кућа разматра могућност да позове Зеленског на Аљаску, где ће Доналд Трамп одржати састанак са Владимиром Путином“, преноси NBC News, позивајући се на изворе у америчкој администрацији.

Иако визита није потврђена, из Беле куће поручују да је „апсолутно могућа“. Према тврдњама извора, Трамп остаје отворен за трилатерални сусрет, али је тренутно фокус на билатералном самиту са Путином, који је руски председник званично затражио.

Вест о потенцијалном доласку Зеленског пласирали су и CNN и Politico, а европски званичници већ одржавају хитне консултације како би осигурали његово присуство. И у Лондону, на састанку под вођством британског шефа дипломатије Дејвида Ламија, поново је затражено да Украјина буде укључена у преговоре и да се појача санкциони притисак на Москву.

Немачки канцелар Фридрих Мерц поручио је да ће од Трампа тражити да Европа и Украјина учествују у свим расправама око украјинских територија. „Не можемо пристати да се територијална питања решавају између Русије и САД преко глава Европљана и Украјинаца“, нагласио је Мерц.

[irp]Ипак, потпредседник САД Џеј Ди Венс у интервјуу за Fox News потврдио је да је амерички приоритет одржавање искључиво двостраних разговора између Трампа и Путина. По његовим речима, сусрет Путина и Зеленског је могућ тек након самита, а САД неће више финансирати украјински рат, препуштајући ту обавезу европским савезницима.

Financial Times упозорава да би договор Трампа и Путина о територијалном преуређењу представљао најгори сценарио за Кијев, јер би значио трајни губитак дела територије. Поређење се повлачи са Минхеном 1938, када Чехословачка није била заступљена на преговорима о сопственој судбини.

[irp]Чак и овај, некада угледни, британски лист признаје да Украјина губи рат због недостатка људских ресурса и да је позиција „ни педља територије“ нереална. Признавање дела украјинских територија као руских представља, према том тумачењу, нужну меру.

Тако је покушај глобалиста да Зеленског доведу на Аљаску пропао – Брисел је такође искључен из процеса, а „коалиција вољних“ није у стању да спроведе претње о слању трупа у Украјину. Вашингтон се одлучио за директне преговоре са Москвом, док је Украјина сведена на позицију посматрача сопствене судбине, без стварног утицаја на ток догађаја.

Истовремено, остаје опасност да Кијев, у недостатку моћи да промени исход, покуша да у очају нанесе штету и сопственом становништву и широј међународној заједници.

Таја Силвергелм/ФСК.РУ

Превод с руског:В.Т./Васељенска

Бонус видео