Више од 80 одсто грађана Србије против санкција Русији и уласка у НАТО

0
русија

(фото:Илустрација)

Истраживање Нове српске политичке мисли (НСПМ) показало је да огромна већина грађана Србије није за увођење санкција Русији, противи се уласку у НАТО и не би признала Косово и Метохију у замену за пријем Србије у Европску унију.

Уредник НСПМ Ђорђе Вукадиновић је рекао да је то истраживање показало да Србија није баш тако подељено друштво како се сматра, и тврди да се друга истраживања о сличним темама могу разликовати за мање од два процента.

Прочитајте још:  Руски политиколог објаснио зашто Србија неће следити европски пример
Истраживање НСПМ је показало да 82,1 одсто грађана не подржава увођење санкција Русији због рата у Украјини, 6,9 одсто подржава, а 11 одсто грађана нема став.

Грађани су рекли да прате ситуацији у Украјини, и око 49 одсто сматра да је Русија у праву, 6,1 миси да је то Украјина, став нема 24 одсто, а за 21 посто грађана нико није крив.

„Када смо питали ко је највише крив за сукоб у Украјини, чак 68,7 одсто рекло је да је то НАТО, Украјину криви 7,4, Русију 5,6, а нема став око 18 посто грађана”, рекао је Вукадиновић, преноси Бета.

ПОДРЖИТЕ НЕЗАВИСНО НОВИНАРСТВО
Помозите рад Васељенске према својим могућностима:
5 €10 €20 €30 €50 €100 €PayPal
Заједничким снагама против цензуре и медијског мрака!

Указао је да је подршка уласку Србије у НАТО „доживела минимум” и сада је пала на 5,4 одсто, а против уласка у НАТО је 87,2 одсто испитаних.

Вукадиновић је навео да је само пет одсто испитаних рекло да треба признати Косово у замену за чланство у Европској унији, док се око 85 одсто испитаних томе противи.

„Та опција да треба признати Косово зарад уласка у ЕУ никад није прешла 10 посто и показало се да није Србија тако подељена, већ неки центри моћи стварају конфузију и труде се да помуте и релативизују ове налазе”, рекао је Вукадиновић и позвао колеге истраживаче да изнесу своје налазе о тим темама.

Представљено истраживање је показало и да је подршка уласку Србије у ЕУ константно пада, али и да се око те теме грађани највише колебају.

Прочитајте још:  Ухапшен мађионичар Ђорђевић: Несуђени купац Мегатренда задржан у полицији
Вукадиновић је рекао да је чврсто опредељено само 20 одсто анектираних који су за ЕУ, или око 30 одсто оних који су чврсто против, док се сви остали колебају и на њих утичу медији или неке изјаве председника Србије Александра Вучића.

„Нудимо налаз око којег треба отворити дијалог и не прејудицирамо закључке и одлуке државе, али би свака држава морала имати на уму ове налазе” рекао је Вукадиновић и предложио расправу у медијима с националном фреквенцијом.

Истраживањем НСПМ је утврђено и да нешто мање од половине испитаних (око 46 одсто) сматра да Србија иде у добром правцу, док 37,5 сматра да не иде, те се ти проценти могу сматрати изразом подршке власти и опозицији.

Историчар Слободан Јанковић рекао је да је истраживање НСПМ рађено пре најновијих изјава о „најтежој зими која следи” и изразио бојазан да би неки наредни резултати можда повећали проценат оних који кажу да живе горе него пре.

Он се осврнуо и на политику према Косову и рекао да су грађани одбацили политичаре који су говорили да је „доста небеске Србије” и да је „Косово баласт”.

Прочитајте још:  Шеф ЦИА тајно посетио Украјину
Говорећи о најновијим догађајима, рекао је да је „више притиснут” Александар Вучић него сама Србија, и да је председник „испипавао терен колика му је подршка у Цркви и у јавном мњењу за неке потезе према Русији”.

„И ово истраживање, и став СПЦ, јасно говоре да је народ против увођења санкција Русији, и власт треба да зна – ако је и имала планове за увођење санкција – да нема подршку за такав потез”, рекао је Јанковић уз оцену да је „Србија увек била на правој страни у ратним сукобима”.

Политика

Бонус видео

За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.

Будите први који ћете сазнати најновије вести са Васељенске!

СВЕ НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ НА ТЕЛЕГРАМ КАНАЛУ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *