Македонска православна „црква“ пројекат духа антихриста против Срба (Словена)

Да би се правилно схватио проблем „македонаца“ који су се по налогу духа антихриста расколили од СПЦ пре 50 године и који је сада поново актуелизован, по налогу духова из преисподње, мора да се посматра широко и дубоко. Дух Божији увек промишљајући о спасењу људи, после Византије је као последњег православног царства на земљи, изабрао је „нови Израиљ“ Словенски незнабожачки народ да буде носилац истинског хришћанског духа и побожности, а то је позив и свим осталим народима на земљи. Хришћани су позвани да сведоче Христа пред целим светом, они су самим тим царски народи, јер служе Цару Славе – Христу и теже Царству Небеском.  То морамо да знамо да би смо схватили зашто духовима из преисподње смета и Србија и Русија и сви остали Словени који чије један народ по крви још од оца Јафета, сина Нојевог. (што је и наука потврдила) Сада њима смета наше духовно јединство, у истинској Христовој вери – православној, јер у њему и њој виде препреку за успостављање владавине сина погибли – човека безакоња – антихриста, за кога вековима и деценијама уназад граде систем. И зато се вековима труде да униште и Србију и Русију и све што има везе са Словенским народима. Јер наши народи су изабрани Богом управо због наших карактеристика са којима их је Он даривао, као борце, ратнике, као оне који теже истини и слободи, да буду у последња времена ратници духа за Христа, против антихриста. А духови из преисподње ако не могу да униште, онда се труде да изокрену – изопаче те исте Словенске народе, да од Божијих народа постану „нови“ обезбожени народи без лица и идентитета, без Христа, са грехом, да се приклоне тајни безакоња, уместо тајни спасења, са којима ће они моћи да раде шта желе, и онда ће их нахушкати на своју истоверну и истокрвну браћу, да се браћа међусобно деле, свађају и убијају, зарад страсти и сујете, а они гледајући то да аплаудирају као у циркусу. Демони увек праве позоришну представу. Ту управо можемо видети на примерима Македоније, СССР, Украјине, Црне Горе и др. Зато су на томе путу убили они који су им сметали, помазанике Божије, православне самодржавне монархе, Цареве и Краљеве, који су били очеви народа, заштитници од зла и чувари истине, који су обједињавали своје народе око Бога, и у Русији и у Србији и на другим местима. Чак и без обзира на веру, сметња су им они који желе добро својој земљи и народу. У Русији су убили сву царску Породицу Романов а у Србији све Обреновиће. Бог увек делује кроз личност, никада кроз парламент. Бог је сишао на земљу да спашава људе а не државе. И зато је деловао кроз оне који су се борили за националне идентитете и истинску веру, који су своје народе приводили у врлину и ка Царству Небескоме. Сада после више од 100 година безакоња, они иду ка своме циљу по Божијем допуштењу због грехова и истих тих народа, и првенствено њихових вођа. То је записано у Светом Писму и свака реч ће се испунити као што знамо. Ми то не можемо да променимо, отпадништво долази, али зато можемо да не учествујемо у њему, да се склонимо од њега и од заједница са њим, и то ће бити доста за наше спасење. Бог нам даје управо онолико колико можемо да носимо. Не можемо да променимо свет који у злу лежи, али можемо себе и око себе. Наше је да се боримо, а као што је рекао патријарх Павле: „Бог ће помоћи ако буде имао коме“.

Глобалистима и екуменистима се жури да што пре обједине све у духу „љубави“ без истине, без корена, у нову једну светску државу и једну светску цркву. Како и некада, тако и сада нажалост они који су доведени на највише црквене и државне положаје, потпадају под по утицаје духова из преисподње, који као што су у време комуниста, тако и данас дејствују кроз политичку „елиту“, демократе (демонократе), чиновнике, слуге Запада и глобалисте, коме нажалост исто тако и сергијанци – лажни пастири здушно служе. Више се не крију него се тиме и хвале. Рече Господ: „познаћете их по плодовима „, и још „ко има очи да види, нека види и уши да чује, нека чује“.

У време Тита било је забрањено изучавање древне народне историје. По томе налогу је и разбијан Србски народ, Словенски народи, и до данас духови из преисподње раде свој посао, нажалост у томе им данас помажу и бивши Срби на челу државе и цркве, глобалисти и екуменисти. Зашто је забрањено било изучавање древне историје народа, и дан данас се она забрањује и искривљује истина, па зато, јер ако се човек освести ко је он, ако има свој идентитет, позитивну самосвест и корен, са њиме се не може лако управљати, он се не може лако „исчупати“ и „посадити“ да „узрасте“ како некоме одговара. Као што дрво које има велики корен не може лако да се исчупа, тако и народ који зна своју веру и историју не може лако да се пороби и измени. Дух антихриста нажалост разбија Србе и Русе и све Словене вековима, нажалост бивши Срби у томе му данас здушно помажу. И није чудо што је Нови Светски Поредак почео да се успоставља од напада на Србе 1999 године, од једног „непокорног народа“, јер знају они боље од самих Срба, ко су Срби и Словени, одакле им прети највећа опасност. Зато данас опет нападају Русију, ту велику Словенску земљу, јер у њој има Христа који смета духовима из преисподње. Нажалост сва кривица лежи на народима и њиховим вођама јер прихватају грех и живот у греху.

Екуменисти и глобалисти епископи у СПЦ, настављају деценијско одступање од светосавља, и од праве вере и од хришћанског народног живота и идентитета, они после вучијег Кристског сабора 2016 године, и деценијског модернизма, и признања јеретика за цркве, сада иду даље, они желе да обједине све, јер они служе циљевима глобализације. У ту сврху су потпомогнути од стране архијеретика Вартоломеја, ЦИА и Америке, и светских властодржаца којих се боје, на чији миг су и спровели „македонце“ ка светској цркви без Духа Светога, ка којој сами стреме и чији су органски део (светски савез цркава или стоглава аждаја преисподње) што су опет потврдили поново на вучијем сабору на Криту 2016 године, својеручним потписима на документима. То су чињенице. Екуменизам и глобализација су два рога антихриста преко кога треба уништити праву веру и истински национални идентитет, који обједињује људе око Истине и чини их јаким и самосвесним, чини од њих личности по лику Божијем.

И то што раде екуменисти и глобалисти није ништа чудно ни изненађујуће, за оне који познају њихове прошлости и њихову садашњу духовност. Они су за то припремани од својих духовних учитеља Амфилохија, Атанасија, Иринеја, и осталих у Србији и ван Србије. Садашњи Патријарх Порфирије је својевремено, још док је био игуман у манастиру Ковиљу, када су им у манастир дошли гости бенедиктанци (јеретици), наложио тадашњем јеромонаху (који је збох тога изашао из манастира) да их Причести! Слава Богу он то није урадио. А данас они само настављају своја дела безакоња, за која немају упорише ни у Светом Писму ни у Светом Предању, нису у сагласности ни са светим оцима ни са својим претходницима, ни у цркви ни у народној историји, они су модерни револуционари, егоисти и нихилисти у мантијама, који не маре за истину, који су због власти спреми на све.

“Али, ако они кажу: „осмислили смо средње решење (компромис) између догми (Православних и папистичких), и захваљујући томе ујединили смо се са њима, и постигли велики успех, а да нисмо морали ништа друго да усвојимо сем што је у складу са обичајима, и што смо примили (од Отаца).“ Управо то је начин на који су многи од давнина бивали преварени и заведени да следе оне који су их одвели на литицу безбожништва верујући да постоји средње решење између два учења које може да разреши очигледне супротности, они су бивали изложени пропасти.“ Св. Марко Ефески
Циркуларно писмо

Модернизам и егоизам у цркви разара све они што се градило у смирењу и покајању вековима уназад. Управо зато они, модернисти, екуменисти немајући те духовне квалитете, већ супротне, као њихови инострани учитељи, Зизјулас, Булгаков, Берђајев, Мајндорф и други, погазивши смирење и покајање, желе да обману људе спољним делима наводне врлине, хуманизмом, изврћући духовност. Као и Варлам Калабријски који је био отпао од духа благодати, унутрашне духовности, и окренуо се споља, као и римокатолици, немајући духа покајања и смирења пред саборним учењем Цркве, тако и они прихватају дух овога света и њиме вођени, желе спољним „сјајем“, и позоришним представама као што је ова са македонцима, да направе лажну цркву у којој ће све да обједине у духу антихриста, који од оца лажи исходи. У ту сврху се користе средствима духова из преисподње, телевизијом, интернетом и медијима, модерним технологијама. Све споља, свака представа за пали људски разум, без покајања заблуделих расколиника и јеретика, пред саборном васељенском Црквом, пред народном историјом, као и што Причешћују људе без исповести, без припреме, без покајања. То је њихова, лажна духовност, препуно духа овог света, духа усхићења, екстазе, „лажних чуда“, рекламе, сујетно и гордо, лажно површно православље без Крста и Христа, без истинске врлине и моралног живота. Као што су се ученици разбежали када је Господ кренуо на страдање, тако су и они одбацили Крст Христов, и поклонили се антихристу и духу овога света. Они на тим положајима нису случајно, све има свој дубок промисао. Хвала Богу па је  Црква Христова одолела свим временима и искушењима, врата ада неће је надвадати. Она није у положајима и спољној организацији. Она као Невеста Христова представља благодатно Тело Христово, унутрашњу истину Духа Светога који је душа Цркве, а сви који су крштени од законске власти и верују правилно и живе правилно су удови верни њему, и која ће у последња време бити принуђена као и у прва, да побегне у пустињу где ће дочекати свога Господа и Спаситеља.

Екуменисти на Свету Гору не иду, у Ватикан трче, по Западу се уче, папи руке љубе, док народ свој губе.

“Постоји једна саборна и апостолска Црква Христова, не више, чак не ни две, скупине изван те су синагоге безбожника и синоди отпадника који не мисле, не верују и не исповедају (веру) као ми истински Хришћани.“ Св. Фотије Велики Посланица 284, Против јереси теопасхита

Као глобалисти и сергијанци, сервилни политичарима овога света, они нажалост не могу да се боре за веру и моралан живот по заповестима Божијим, а такође ни за национално достојанство и идентитет. Они служе пројекту антихриста, јер не само да газе веру, већ и желе да униште национални идентитет Србског народа, кога сами не познају, а који га је крвљу својом кроз историју стекао. И као што су после првог и другог светског рата бивши Срби западног духа све уништили, и узели све привилегије од оних јунака и ратника који су извојевали победу после огромне жртве коју је поднео Србски народ, коме је Бог због тога дао могућност да се обједине истински у једној држави и Њега да прославе, они су то изиграли и направили лажно јединство у Југославији, са духовима из преисподње. Тако и данас они обманути опет унижују Србе и све што је Србско. Они као и духови из присподње су деструктивни, руше све истинско, а не граде, на стварају. Изроди србски, лешеви србски, што би рекао отац Јустин Поповић – много је бивших Срба.

На тај начин отворено служе Новом Светском Поретку и њиховим циљевима благосиљајући и нова документа и цео дигитални сатански систем који се прави да погуби човекову личност за вечност. Они нису истински пастири, не брину се за стадо, већ за своје привилегије, угодности и власт. Уместо да буду пример стаду, они га искоришћавају и обмањују, приводе га антихристу, рекламирају вакцинацију и жиг звери, јер су и сами обманути од оца лажи. Они немају страх од Бога, већ имају страх од људи, од светских владара – кабалиста, од антихриста зато му се и поклањају. Поредак у духовном животу је такав, да када човек изгуби страх од Бога, он затим губи и веру, у њега се усељава страх од људи и са њим се може лако манипулисати.

“Данас циљ непријатеља људског рода није само да одвоји верне од пута спасења којим га води Црква Христова, већ да створи властиту „цркву христову“, и да претвори само Тело Христово у једну екуменску организацију, како би на тај начин припремио долазак свог изабраника – Антихриста…“ Јеромонах Серафим Роуз

Ако се ускоро деси да им следећи корак буде сједињење са папом римским у „љубави“, то ће опет бити по оној њиховој још старијој „мудрости“ из 1965 када су „скинуте“ анатеме (само Васељенски сабор може да скине анатему) од стране Патријарха Атинагоре и Папе у духу „љубави“ без истине, и то ће бити обједињење са онима, Ватикан и МПЦ, који су већ у заједници и љубави са духовима из преисподње. И то ће опет бити доследна политика спровођења лажног Критског сабора, а не проклињање јереси као на претходним Васељенским саборима.

“Ако је неки човек пао у напаст, и десило се да је пао у искушење, пружи му руку, и подигни га из тога, али ако је пао у јерес, и нема вољу да се врати након убеђивања, одвојите се од њега одмах, јер ако се дуго трвете са њим, одвући ће и вас, и потонућете доле у највеће дубине.“ Авва Теодор Казивања пустињских отаца, 315

“Ако се неки претварају као да исповедају здраву веру, но опште са другачије мислећима (са јеретицима), такве ако ни после опомене не престану, не само да их не треба имати у општењу, него их ни браћом не називати.‘‘ Св. Василије Велики PO 17:303

Главно средство сатане у борби против човека је грех. Тако опет и главно средство у борби са једним народом је грех. Када се један народ, окрене против своје историје, предака и вере, такав народ пада у грех, окреће леђа Богу и прецима и ради на сопственој пропасти. То већ онда није народ. То су зомбији на земљи. Зомбији који лутају без циља, без смисла, без идентитета, без личности. Робови који ће да раде све шта им каже антихрист када ускоро дође на власт, и које ће он да запечати. Духовима из преисподње требају људи на главним позицијама власти кроз које могу да делују, остало стадо треба по њиховој лажној духовности само да буде послушно, без расуђивања и вере. Они обесмишљавају подвиге за Христа, исповедништо и мучеништво, на чијем духу и борби за веру Црква стоји до дан данас.

“Златоусти јасно тврди да су не само јеретици, него и они који су у заједници са њима, непријатељи Божји.“ Св. Теодор Студит Посланица игуману Теофилу

“Да ли је пастир јеретик? Онда је он вук! Мораш да побегнеш од њега, и не дај се преварити и не прилази му чак ако је наизглед миран и љубазан. Бежи од заједнице и приче са њим онако како би побегао од отровне змије.“ Св. Фотије Велики Беседа петнаеста, 10

Слава Богу, што Господ допушта да страдају тела Србског и Словенских народа, држава. Господ жели да пробуди Србе и Русе и све Словене, и да им душу спасе, да спасе народ. И као што се десила „Македонија“, „Словенија“, „Хрватска“, „БиХ“, „Црна гора“, „Косово“, „СССР“, и све распрчане самосталне републике до „Украјине“, сутра „Војводина“, „Рашка“, и опет Срби и Словени не желе да се врате Богу живоме. Машатју само о земљи и материјалном, само о себи, о новцу и угодностима, са трулог запада, како ће устројити свакодневни живот на земљи, који се ближи крају, а о смрти и Царству Небеском мало ко размишља. Умислили народи да су бесмртни на земљи. Прах и пепео одбацио Творца, какво безумље.

Обожавали су Тита и бољшевике Лењина и Стаљина. Обожавали су Милошевића и Јељцина. Обажавају Вучића и Путина. А Господ плаче, тугује Свети Сава, и Царски Великомученици, народ се поклонио идолима, модерној западној цивилизацији, страстима и сластима, обожавају политику, модерну технологију, одбацили живога Бога, живу веру, свога Спаситеља, свога јединога пријатеља. Дао им Бог пастире по срцу њиховоме. Свето Јеванђеље не читају, веру не држе, ближњега не љубе, хришћанске законе погазили, државу краду, од ближњега само користољубље траже, поклонили се златноме телету, авај Боже велико је Твоје дуготрпљење. Бога унизили, палог човека узвисили, анђели плачу а људи се радују.

“Што оставише закон мој и не слушаше гласа мојега, него ходише за мислима срца својега и за идолима – зато, ја ћу нахранити тај народ пеленом и напојићу га жучи.“ (Јер. 9,13)

Србска и Руска лажна „интелигенција“ и „елита“ као и после другог светског рата, нажалост се поклонила разуму и знању, науци и техници, духу Запада, лепи лешеви Србски и Руски без живе вере у срцу, без побожности, без Христа. Много воле да беседе, да се истичу, и све да коментаришу, узвисили пали људски разум а молитву, покајање и љубав немају, нити истинско заједништво, са ближњим изнад себе. Историју свога народа не познајете, поклонили сте се лажној историји запада. На вама никада неће Господ градити свој дом. Ви сте издајници Бога и свога рода увек били. Ви сте нажалост светски људи, користољубци, каријеристи, лицемери, фарисеји, који немате побожности, вере, поштења, храбрости, морала и честитости. Слепи политичари, лажна опозијица и још лажнија власт. Лажни родољуби и лажне патриоте без Христа. Себе уздижете а Бога понижавате. Слогу не љубите а раздоре правите. Желите државу без Христа, без духа Христовог. Без Христа у срцу и Крста у животу, водите народ у ад, по најновијим и најнапреднијим путевима великом брзином и најмодернијим, и најнапреднијим средствима. А народ аплаудира и кличе на сопственој пропасти!

‘‘Авај Боже, оставише Тебе извор воде живе и ископаше себи бунаре, бунаре испроваљиване који не могу да задрже воду.“ (Јер. 2, 13)

Каже владика Николај Велимировић: Еј, робе таме! И милиони свећа да засијају пред твојим угашеним очима, ти нећеш видети светлост. Узалуд ћеш ти тражити да ти се покаже светлост, кад нема чиме да видиш ту светлост. Као што ће се узалуд пружати хлеб у руке онога коме су руке одсечене, и као што ће се узалуд трубити на уши онога ко је глув. Треба имати здраве очи, и за светлост је лако. Но, браћо моја, ма колико да ми сажаљевамо оне људе који због слепила очију не могу да виде светлост сунчану, кажем вам, нису они најнесрећнији људи. Сто пута су несрећнији они којима је оно унутарње око помрачено, те не могу да виде Божја дела, Божја чудеса свуда око себе. Такви слепци били су јеврејски главари у оно време, када је Господ Исус Христос по земљи ходио и премнога чудеса творио. Пред њиховим очима Христос је посведневно чинио чудеса, па ипак су они стално викали: покажи нам неко чудо! Какво нам чудо показујеш, да би ти ми веровали? Покажи нам знаменије! Дај нам неко чудо, слично чудесима што их Мојсеј учини у пустињи! Ако си Син Божји, дај нам чудо! Покажи нам чудо!

Патријарх Порфирије даде народу своме „чудо“ са „македонцима“, али то је те почетак, за народ који тражи чудеса а не Бога живога, јер и анђели пакла се пратварају у анђела светлости и чине чудеса. Управо ће по томе бити могуће распознати долазећег антихриста, по лажним чудесима. Правим чудима не треба реклама и величање, пред светом, и Господ када је чинио чудеса тражио је од ученика да га не разглашавају. А екуменисти трубе на сав глас, као у циркусу, праве добру представу за широке народне масе.

Свима на челу државе и Цркве желимо спасење, ако је могуће да се освесте и Богу врате, да у Њега верују и Њему се за све проблеме обрате, скрушено и покајно, да истину схвате, у ком се историјском тренутку налазе, да су ту само привремено као сви ми, јер време истиче и сваки ће доћи на суд ка Богу. Одговараћете пред живим Богом и својим живим прецима, пред Светим Савом и Кнезом Лазаром, пред Великомученицима Романовим, пред свима из нашег рода, као и сви ми. У Царству Небескоме свако познаје свога. Јер сте добили дарове од Бога, и својим животима ћете посведочити шта сте урадили са њима. Као што знате могу бити само два пута, као што Господ рече: А Господар његов рече му: Добро, слуго верни и добри, у маломе си био веран, над многим ћу те поставити; уђи у радост Господара свога….или не дај Боже да чујете: А невалаљога слугу баците у таму најкрајњу; онде ће бити плач, и шкргут зуба“.

„Ево иде дан Господњи љути с гњевом и јарошћу да обрати земљу у пустош, и Гријешнике да истријеби из ње… Учинићу да ће човјек више вриједети од злата“. (Ис. 13, 9-12)

Слава теби Боже, све ти се може. Удари Србе и Словене до голе коже! Господ удара али их не боли. Удари Господе јаче, не осећају Срби и Словени! Пожањи Господе коров, нека жетва буде на Твоју славу и покајање остатка. Непријатељи што чине, нека чине брже. Удари Господе, удари Човекољубче, удари јаче, молим ти се, и милости просим.

Унизи Господе народе Твоје, на Славу Твоју, да буде на покајање и спознају греха, па нас узвиси Господе, древни Словенски род у Христу, по милости Твојој, против духа антихриста, узвиси твоје ратнике духа, да се слави име Твоје свето по свој Васељени. Дај нам Господе свест да смо сви синови Твоји, чија је једина истинска отаџбина на Небесима. Сједини нас Господе не у тежњи ка земаљском царству, већ у Духу Светоме и љубави духа који стреми Царству Небескоме.

А сад, Господе, молимо Ти се скрушено, поштеди преостатак свога народа, да нам се не насмеју, и нама и Теби, јеретици и безбожници говорећи при чаши вина: где је тај Бог Српски? Што им сад не помогне? Што их не избави из руку наших, ако је јачи од нас? И где је тај Свети Сава српски? Зашто не заштити Србе, кад га Срби толико воле и славе?

Подај нам Господе слугу Твога благословенога Оца народа по срцу Твоме, цара православног, да установи хришћански поредак на кратко. Да се једино твојом благодаћу и Твојом помоћу, а не нашим делима, људи Теби врате у покајању, своме Спаситељу, своме јединоме Пријатељу, да брат брата опет љуби, да се Словени опет сложе, да по закону хришћанском живе, да тамјан опет замирише, да се кандила свуда пале, да Тебе Оца Небеског славе, по манастирима светим и свој васељени, са анђелима на небесима, где је светлост твоја незалазна и љубав непролазна, са Оцем и Сином и Светим Духом у Царству Небескоме. Амин.

“Јер, Вишњи влада царством људским, и даје га коме хоће, и поставља над њим најнижег између људи.“ (Дан. 4, 17)

О последњем времену – Свети НИЛ Мироточиви

Од око 1900. године, па до средине XX столећа, људи тога доба постаће такви да ће се једва моћи препознати. Када се приближи време Антихристова доласка, разум људи помрачиће се од плотских страсти и само ће се бесчашће и безакоње разрастати. Свет ће бити непрепознатљив, измениће се изглед људски, захваљујући бестидности у одевању и чешљању неће моћи јасно да се разликују мушкарци од жена. Ти ће људи бити дивљи и зверски сурови због саблазни Антихристових. Неће бити поштовања према родитељима и старијима, љубав ће нестати. А пастири хришћански, епископи и свештеници, постаће људи сујетни који савршено не разликују десни пут од левога. Тада ће се хришћански морал и предање изменити. Међу људима ће нестати скромности и челомудрија, а зацариће се блуд и распуштеност. Лаж и среброљубље превазићи ће сваку меру, а тешко онима који гомилају благо. Друштвом ће загосподарити блуд, прељуба, мужелоштво, тајна дела, крађе и убиства.

И у то будуће време, захваљујући сили огромнога злочинства и распуштености, људи ће се лишити благодати Духа Светога коју су добили на Светом Крштењу, а уједно ће изгубити и грижу савести.

Цркве Божије остаће без богобојажљивих и благочестивих пастира и тешко онима хришћанима који остају у свету и који ће савршено изгубити веру, пошто ће бити лишени могућности да ма од кога виде светлост познања. Тада ће се они удаљавати од света, тражећи у свештеним прибежиштима олакшање од душевних страдања али свугде ће наилазити на препреке и тегобе. И све ће то бити последица тога што ће Антихрист успети да да господари свима и да постане владар целе васељене и што ће творити чудеса и невероватна знамења. Он ће уз то дати порочну мудрост несрећном човеку, тако да ће овај начинити таква открића да може један човек са другим да разговара са једног краја земље на други. Тада ће људи летети по ваздуху као птице и прошећаће морским дубинама као рибе. И када све то достигну, бедни људи ће у удобности проводити живот, не знајући, несрећници, да је то – обмана Антихристова. А он ће, зликовац, захваљујући човековој сујети тако усавршити науку, да ће то људе скренути са пута и привести у неверовање у постојање Троипостаснога Бога.

Тада ће Свеблаги Бог, видећи погибао рода људскога, скратити дане ради оних малобројних који се спашавају, јер ће Антихрист хтети да саблазни, ако је могуће, и изабране… Тада ће се изненада појавити Мач казне и убиће Опсенара и слуге његове.

Аутор: ИСХС – НИКА