Милојевића би да забране људи који га нису ни читали

Да, интерсантан је „Апел“ („вапај“) против новог таласа псеудоисторије и митоманског тзв. новоромантизма, „опасног псеудонаучног историјског размишљања и деловања“, „опскурних књига“, „штетног деловања Удружења ‘Милош С. Милојевић’“, „отворене ксенофобне и антисемитске ставове које пропагира то удружење“ (куку колико оптужби), а који су потписали бројни доктори историје, археологије итд, да, верујемо, већина од њих није ни прочитала књиге које нападају, а о неспоменутим књигама „псеудоисторије“ у овом апелу да и не говоримо.

Да су читали (не)поменута дела, не би потписали, јер им потпис у потпуности дискретитује оно „др“, пошто открива да носиоци ових титула не читају баш све што би требало, али зато имају унапред припремљено мишљење о свему, па ево и о „штетном деловању Удружења Милош С. Милојевић“.

Што се тиче „опскурне књиге“ Олге Луковић-Пјановић споменућемо (јер се ово односи и на дела Милојевића), да је у питању докторат са Сорбоне, одбрањен такође пред „неким“ докторима наука (и професорима универзитета), а скоро све што је ауторка написала је потврђено у истраживањима Анатолија Кљосова, „Порекло Словена“, а који се бавио питањем ДНК европског становништва. „Погрешне“ чињенице које је наводно Милојевић пласирао ми, ако заиста желимо да видимо истину, можемо пронаћи у делима које је он користио приликом писања својих књига, па тако и код Архиепископа черниговског Филарета, „Свети Јужних Словена“ из 1865. године (књига код нас до данас није преведена) и бројним другим.

Ако се на мапама (што старим што оних доступних преко гугла) може утврдити доста тога о чему говоре „опскурне књиге“, а то се игнорише, онда то више говори о састављачима „Апела“  и њиховом не штетном, него погубном неделовању на истраживању историје народа међу којим живе.

Било би свакако корисније да су се потписници „Апела“ огласили поводом штетних уџбеника историје за основну школу у Србији, који се злоупотребљавају да шире, не само научне неистине, него србофобију међу најмлађим нараштајем. Даље, с обзиром да се у „Апелу“ спомиње да Удружење шири ксенофобију и антисемитизам (што је крајње некоректно, јер није тако) омаловажавање извора и научних сазнања која долазе од Словена и Руса не може се другачије схватити него као словенофобија потписника апела.

На крају, према оној народној „Не пада снег да покрије брег, него да звериње покаже траг“.

Проф. др ЗОРАН МИЛОШЕВИЋ