Шпијунска “афера“ без афере је јефтина булеварскокафанска представа за познатог купца
„Шпијунска афера“ је узнемирила јавност и Председник је по цену свог здравља организовао хитну седницу Националног савета безбедности.
Премијерка је забринута, „све ће се испитати, ако се буде потврдило као истина да је руски агент врбовао и плаћао српског имаћемо проблем“, медији организују дебате на које позивају дежурне аналитичаре и коментаторе који од булеварскокафанске приче праве заверу против власти, њених вођа и војне неутралности Србије. Позивају се и на познатог бугарског аналитичара, као и на “поуздане изворе” да је све аутентично. У поплави правих афера њима су видици замагљени и аналитичност разводњена, те не виде и оно што је видљиво са Нептуна.
Режисери се смеју наивности и површности српских служби и руководства и уживају у било ком проценту нарушавања добрих односа РФ и Србије и усађивања црва сумње код грађана, што је један од главних циљева, у добре намере братског народа. За то време ликују ботови НАТО и покушавају да искористе случај у циљу пропагандног утицаја на расположење грађана до нове „силе осовине“. Док се Србија дели око шпијуна они легално, без кафана и кеса то раде усред МО где имају канцеларију.
У питању је наивни, смешни аматерски булеварски покушај, сниман на три локације. Актери су знали да их снимају и имали су суфлере, а што је најбитније, потпуно су обезбеђени од сваког изненађења, јаком екипом сниматеља уједно и непосредног обезбеђења од контрапраћења, чак и судског прогона, монтажом, сечењем објављеног снимка и толиким аматерскопацерским сценаријем да би се на суду смејали. Рус, глумац агента, иако је то и био, више пута гледа директно у камеру, српском глумцу је због „заштите идентитета“ замагљен лик. Тако изгледа много мрачније и опасније по власт и вође, посебно ако се наивност жели да покрије убацивањем у игру и неког генерала коме глумац наводно треба да донесе паре, које су му иначе приступачне и које, за потребе снимања, 2 пута броји.
На почетку филмића са леве стране аута српског „агента“ је шума, на крају шума је са десне стране аута.
На почетку филмића испред и поред аута су аутомобили, жути непосредно испред, а на крају снимка испред истог аута је мали објекат и нема простора ни за тротинет.
Црвену кесу, не зна се њен садржај, можда су ту неке књиге, српски специјалитети,.. било шта што нема никакве везе са обавештајним радом, и белу коју је добио од руског „агента“ српски ставља у аутомобил, не у гепек, кесе у којима су поверљиви обавештајни подаци и велике паре тек тако, на изволите, за било ког пролазника који може лактом да разбије стакло и однесе све. Актери ове уличнокафанске ујдурме су се осећали комотно, безбрижно, неугрожено и сигурно, у кесама није било ништа битно и што ће се без контроле оставити на милост и немилост случајних пролазника.
Када су српски и руски „агенти“ дошли до аута и разменили кесе, са леве стране аута је објекат од блокова са уским осветљеним прозором. У следећем кадру иду ка кафани, ауто је на широком простору, нема зида од блокова, а са леве стране је велики изложбени са улазом у кафану.
Када су после попијеног пива кренули, све време их снима камера изнутра која се држи у рукама, руски „агент“ гледа у камеру. Излазе из кафане, камера их снима споља, иста после припреме сцене или друга, поздрављају се и грле, српски глумац „агент“ иде ка ауту коме је шума сада са десне стране, испред мали објекат, не други аутомобили, седа за волан, окреће се и из беле кесе вади флашу пића и коверту, скривено на брзину изброји паре, а онда, по упутствима суфлера се окреће ка камери, све је тајно а снима се и у ауту, шири паре у облику лепезе да их камера лепо сними, и поново броји.
Јадно, бедно, аматерски и дилетантски, са више порука и циљева:
По мешетарском стилу све личи на плаћеничко глуматање за рачун енглеске обавештајне службе која је уступила америчкој да снимак објави, преко познате медијске куће, наравно, за лепе паре. Циљ режисера и наручилаца је да се сумња у намере Путина и РФ усади као црв у грађане који су сумњали у Запад и да се припреми терен за лако гутање мењања политике до НАТО, војне неутралности и поделе Србије.
Домаћој политичкој сцени шарада одговара јер се скреће пажња јавности са правих афера, око Крушика, није наивна, лажног доктората Синише Малог, који је једном већ био у проблему и од кривичног поступка за сакривање имовинског стања се спасио захваљујући наменском инструменту „опортунити“, као и Душан Бајатовић, уплатама од по 200.000 дин у хуманитарне сврхе, а сада прво осуђен на политичке последице за 24ч већ бива заштићен и од Вучића, премијерке Брнабић и министра просфете, кажу, то је политичка осуда Београдског универзитета и не осврћу се на тврдње и доказе које износи и ректорка да је у питању класична превара и плагијат, на који начин пљују и по БУ. Да би се додворили вођама представници странке која се лажно представља заштитником пензионера у Скупштини зајапурен захтева оставку ректорке јер није Мали биран за министра финансија због доктората већ онога шта је урадио. Урадио је стварно много, сви скупа поручују младима да нема потребе да се муче учењем, довољно је да купе или фалсификују диплому, осим праве страначке књижице, да уместо полагања испита гледају ријалитије и уче како се зарађују паре примитивизмом, а они који би и да стекну нека знања могу као непожељни да иду у „бели свет“, ту су мигранти који ће их заменити као јефтина радна снага и успут „решити проблем наталитета Србије“.
Најопаснија је игра око малог Шенгена, који широм отвара врата тихој окупацији Србије и насељавању исте са протеранима из Европе и екстремистима са разних ратишта, који већ стварају велике проблеме по Србији иако их владајућа странка брани и Александар Мартиновић јавно позива све да се народ не плаши, не види да већ пале куће по Србији, и измене Закона о референдуму који даје простор за лаке манипулације са изменама Устава и верификацију комадања Србије, чиме се уводи у нове поделе, грађански рат и нестајање. Подигнута прашина се овом смешном афером нагло слегла у покушају да се заборави, да се народу скрене пажња са коридора који се под плаштом „економије“ отвара за мигранте, за армију оних који долазе са разних ратишта и које и Европа протерује, што за сва времена затвара врата Србији ка ЕУ. То показује да државни врх води Србију лажним колосеком ка ЕУ према којој сами постављамо рампу јер иста никада неће широм отворити врата да на стотине хиљада миграната, милиони за неколико година, посебно екстремиста који пале куће по Србији и малтретирају грађане Шида, Сомбора, Алибунара, Суботице, Обреновца, Београда, Мердара,..из Србије као регионалног центра за мигранте пресели колективно у ЕУ после протеривања из исте и великих фрустрација. Либерализација визног режима и добијања радних дозвола, уз најављене измене Закона о референдуму могу бити погубни по Србију.
Александар Михаиловић
Пуковник у пензији
За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.
I ova farsa i šarada su deo našeg rijalističnog života u kome su sa jedne strane bajke i bajkopisci, njihovo zlatno doba, a sa druge strani konzumenti zamlaćivanja i verovanja da će se neko mesto i za nas naći u zlatnom dobu, a za to vreme nam se država raspikućuje, mladi sele u beli svet a ovde počinju da nas polako okupiraju neki drugi, drugim jezicima i govore.