“Икарбус” дотакао дно

Од фабрике војних авиона до празних хала. После скоро 100 година, “Икарбус” је без посла а радници већ неколико месеци без плата. Иако је кинеска компанија откупила дугове, чека се пресуда Привредног суда која би задовољила све повериоце. Ни ту није крај недаћама. Последњих деценија фабрика је живела од производње аутобуса и ремонта за домаће градске превознике, а поодавно ни они не купују ништа, нити ремонтују.

Празних хала, без посла, с мало радника на списку, који нису примили три плате, “Икарбус” чека боље дане. То је приватизација, која траје више од годину дана, упоредо с процесом реорганизације, који је привредни суд усвојио у новембру.

“Чека се правноснажост. Тим УППР-ом ће кинески партнер, који је откупио дугове, постати већински власник. Тешко је рећи када”, каже генерални директор “Икарбуса” Александар Вићентић.

Када су дугови већи од вредности фабрике и када у послу не могу да се добију банкарске гаранције, пронаћи власника може се само кроз план реорганизације који прихвате повериоци.

Највећи су тај план и прихватили, али су се неки и жалили да би коначна пресуда привредног суда увела кинеску компанију у фабрику, односно потврдила би њихов откуп дугова.

А нови власник је свестан да би ионако тежак продор на европско тржиште могао да започне баш одавде.

“Планирају да одрже целокупан програм ‘Икарбуса’ који је изузетно квалитетан и да развију два нова модела ‘Икарбусових’ електроаутобуса. На тим аутобусим кинеске би биле само батерије”, напомиње Вићентић.

Потпуни суноврат

И држава се одрекла неких дугова или их је претворила у акције, па је тренутно већински власник фабрике. Али, Министарство привреде не купује аутобусе. Купују их јавна предузећа или градови.

Деценијама је наш највећи произвођач аутобуса живео од домаћих наруџби или повереног ремонта. Таквих, да се могло преживети уз гаранцију фонда за привредни развој.

Гро посла давало је Градско саобраћајно предузеће, односно Град. Али ствари су се потпуно промениле.

Последњих 30 аутобуса, испоручили су београдском превозинку пре три године, а изумро је и ремонт. Лане је Град купио 250 аутобуса, највише од Кинеза.

Иако може да склопи прилично јефтиније аутобусе, “Икарбус” није ни конкурисао, јер су услови били строги, тврди директор Александар Вићентић.

“Тражила се продаја у протекле три године 4.000 комада, што ретко ко у свету испуњава, рок испоруке је био јако кратак. Ка крају је испало да ни понуђач који је добио тендер није могао да испуни рок”, наводи генерални директор “Икарбуса”.

Чекају се бољи дани

Град је одустао и од дуго најављиваног обећања да ће у прошлој години купити 130 аутобуса, па у фабрици очекују да ће тај план заживети у овој.

С тим послом, оживеле би хале, лакше би се сачекао нови власник, коме би и било лакше да крене у посао, али на ову тему од Града нисмо добили никакав одговор.

Чека се потез надлежног министарства или државе. У моменту откупа дуга, било је 300 радника, што је партнер и прихватио. После још једног социјалног програма, на списку их је свега 120, али је питање да ли ће се и они вратити. Да ли ће Кинези морати да доведу и радну снагу?

У животу, кажу, мораш да паднеш на дно да би се опет уздигао. “Икарбус” је сада баш ту.

RTS