Тамна страна најјаче европске економије: И немачки пензионери постају сиротиња

Тамна страна најјаче европске економије показује да и немачки пензионери из године у годину постају сиротиња. Број старих људи у Немачкој који су сиромашни или на ивици сиромаштва из године у годину расте па је, како откривају тек објављени подаци немачког Завода за статистику за 2017. годину, скоро сваки пети пензионер у ризику од сиромаштва.

Како наводи РТС, око 3,2 милиона старих људи у Немачкој је испод границе сиромаштва, што је 215.000 више него 2016. године, а чак 803.000 више него 2010. године.

За само седам година број пензионера који су у ризику од сиромаштва порастао је за трећину, а очекује се да ће статистике за 2018. и 2019. годину показати да се овај негативни тренд само наставља.

Ко је сиромашан?

За немачку статистику, у ризику од сиромаштва су сви они који сами живе у домаћинству, а примају мање од 60 одсто просечне плате, мада се узимају у обзир још неки фактори, али се у суштини људи који месечно располажу са мање од 905 евра у Немачкој сматрају сиромашним.

Иако ова сума за стандард у Србији делује високо, она је за Немачку изузетно ниска, јер више од пола нације нема сопствену некретнину већ живи у изнајмљеном стану или кући па самим тиме им добар део прихода одлази на закуп и режије.

Због свега тога није редак случај да се на улицама немачких градова види како пензионери сакупљају стаклене и пластичне флаше, на којима може да се добије 15 до 25 евро-центи на име кауције.

Најугроженије категорије

Економисти указују да се судбина пензионера неће много променити ни уколико немачка економија крене поново да расте, при чему ће најугроженији бити неквалификовани радници, самохране мајке и уопште мајке које дуго нису радиле због подизања деце, што је чест случај и данас на западу Немачке.

“Сиромаштво у позним годинама ће се опет веома, веома значајно повећавати у наредних 10 до 15 година, јер имамо све више људи који раде за мале плате или раде скраћено радно време, или су имали прекиде у раду у току живота”, истакао је недавно Марсел Фрачер, први човек Института за економска истраживања.
Да ствар буде гора и сам пензиони систем је под великим притиском, јер је становништво све старије, а то ће се посебно осетити када се у потпуности пензионише беби-бум генерација, то јест они рођени од краја Другог светског рата до 1964. године.

Због тога се у Немачкој већ неко време разматра да се старосна граница за пензионисање са 65 подигне на 69 година.

Шта је основна пензија?

Осим тога, владајући демохришћани и социјалдемократе су после дугих преговора усагласили да 2021. буде уведена основна пензија, која ће бити бар за 10 одсто виша од такозваног основног осигурања, што је у Немачкој законски одређени минимум за преживљавање.

Основну пензију ће добијати они који су отишли у пензију са најмање 35 година радног стажа, при чему службе неће морати да проверавају њихову немаштину.

Сада, примера ради, људи који имају пензију од 350 евра морају да траже социјалну помоћ и докажу да немају уштеђевину или имовину, па им држава покрива разлику између износа њихове пензије и такозваног основног осигурања.

Да нису угрожени само најстарији у најјачој европској економији сведочи и недавно објављени Извештај о сиромаштву у 2019. у којем се указује да безмало сваки шести становник Немачке живи у сиромаштву.

Према овом извештају, 15,5 одсто становника Немачке је сиромашно или на ивици сиромаштва, а као најгори регион по овом питању истиче се Рурска област у којем је стопа сиромаштва чак 21,1 одсто, што је углавном последица затварања тамошњих рудника и замирања индустрије челика.

Четири региона сиромаштва

Ова студија је показала да у Немачкој огромне разлике нису само између истока и запада земље, већ да се по стопи сиромаштва земља може поделити четири региона.

Најмање сиромаштва има на југу земље, конкретно у покрајинама Баварска и Баден Виртемберг.

Овом студијом, међутим, није у потпуности приказана слика о сиромашнима у Немачкој, с обзиром на то да нису обухваћени људи који живе у колективним центрима, као што су избеглички центри, али и домови за негу у којима има око 800.000 особа од којих једна трећина прима неку врсту социјалне помоћи.

Студијом нису обухваћни ни бескућници, а Савезна служба за помоћ бескућницима наводи да у Немачкој има око 650.000 људи без сталне адресе.

Већина, њих око 375.000 су тражиоци азила и избеглице и они углавном живе у склоништима, али око 48.000 бескућника живи на улицама.

Спутњик