Мој “тотални интервју” са Соњом Савић

Било је то негде средином 80-тих година, промоција филма „Уна“ у подгоричком Дому омладине… scenario по роману Мома Капора…

Ујутру у 11. сати, директор Дома омладине, Михаило Бањевић, заказао је конференцију за штампу, поводом промоције филма. Био сам почетник у Вечерњим Новостима, клинац,,,,

Прижељкивао сам интервју са Радетом Шербеџијом, главним глумцем у филму, али на жалост он није дошао… Били су назочни редитељ Миша Радивојевић и глумица Соња Савић која у филму игра младу новинарку која се заљубљује у професора универзитета у току интервјуа који на крају настављају у кревету… Зову то у филму „тотални интервју“—

Почиње конференција за штампу… Мало је тада било новинара (Побједа, ТВЦГ, Титоградска трибина…)…

Пошто је Бањевић представио госте, постављамо питања….. Ја се јављам: „Питао бих госпођицу Савић како се осјећа као прва југословенска порно дива?“ (пошто је имала доста голишавих сцена у филму)…

Соња пада од смеха… „Зар вас подсјећам на Ћићолину, овако мршава и невина?“…

На крају пресса пита Бањевић да ли неко жели интервјуе … “Ја бих са Соњом ако може, тотални интервју”… Поново смех… “Може”, каже Соња…

Одлазим са Соњом у неку малу сусједну канцеларију, коју нам је уступио уредник филмског програма (Машан се чини ми се звао) … Само што започесмо разговор, улијеће неко на врата, окрећем се, кад један „откачени“ мој брат од стрица, Срђан Илијин, тражи Машана… изненади се кад ме угледа:

„Ко ти је ова лујка сад?“ пита ме… Ја му кажем: „Ајде, излази напоље, видиш да радим!“… „Гдје је Машан, обећао ми је улазнице за „Уну“… А „Уна“ отвара торбу и вади улазнице… Пружа му двије карте, он је зачуђено гледа и одлази задовољан…

Пошто смо завршили интервју, Соња Савић ми каже да би могли поћи на пиће… На моје запрепашћење, хвата ме под руку као да се знамо сто година, и одлазимо у Његошеву улицу, у неки локал, чини ми се „Леоне“ на углу са Херцеговачком… Тамо неко моје друштво с фудбала и тренер Миле Јауковић који је ту чучао по ваздан, одмах започињу неко зезање – где нађох тако ружну девојку… Нико не препознаје Соњу Савић… Она се само смеје, мени непријатно…

Увече, одмах после промоције, срећем брата Срђана: „Ти си луд, како ми ниси рекао да је оно Соња Савић, тек је сада препознах на филму!“…

Одлазим у хотел „Љубовић“ где убрзо долази Миша Радивојевић… Ја спремио диктафон, а он ми каже: „Зашто би се мучио да скидаш целу ноћ са траке, диктираћу ти реч по реч…“ И тако уз зетског крапа и Вранац, направих сјајан интервју који сам објавио у сарајевском „Свијету“ легендарног Џавида Хусића; док интервју са Соњом и није био нешто посебно, објавио сам га у месечнику „Филм“….

Обоје су из Чачка, и Миша и Соња, као и мој омиљени музичар – Бора Ђорђевић,,,

Читам данас да се у Чачку противе давању улице по Соњи Савић и сјетих се ове велике глумице и мог дружења с њом…

Донко Ракочевић