Неће бити италијанског ни шпанског сценарија у Србији. Не паничите, јер и то слаби имунитет /видео/

Подаци о расту броја оболелих од вируса корона у Србији показују да је ширење заразе донекле успорено, а следеће две недеље биће кључне, каже инфектолог проф др Дарко Ножић, који је сигуран да у нашој земљи неће бити италијанског и шпанског сценарија и позива да се не паничи јер и то слаби имунитет.

Кад се број оболелих и умрлих пореди по данима, Италија и Шпанија су имале много интензивнији пораст инфекције него Србија, која је, оцењује Ножић, почела на време са применом оштрих мера по узору на Кину.

Неће бити италијанског сценарија

Доктор Ножић, дугогодишњик начелник Клинике за инфектологију ВМА, напомиње у разговору за Спутњик да ће у наредне две недеље свакако расти број оболелих и умрлих, али верује да је ситуација под контролом, и да се неће десити ништа слично оном у Италији Шпанији јер, како каже, у односу на број оболелих у Србији, смртност је изузетно мала.

„Сваки вирус је различит, али пик је обично за шест до осам недеље. Ми смо негде на половини. Вероватно се ближимо врху и зато су крај ове и следећа недеља пресудни. Најважније је да се смањује дневни број оболелих“, каже Ножић.
Србија је, сматра, у предности јер има пример Кине и Италије, па учи на туђим искуствима. „Ове мере јесу драстичне али кад погледамо Италију и Шпанију, и нису“, истиче наш саговорник. Додаје да би требало вршити интензивнија тестирања јер је онда контрола лакша.

Како упозорава, податке о броју заражених треба умножити са пет па и десет, што значи да је у Србији у овом тренутку 4.000-5.000 заражених, мада већина има блажу клиничку слику.

„Ако се тај број узме у обзир и пореди са тренутним бројем преминулих од коронавируса, онда је то смртност слична обичном грипу, само је сада сваки случај под лупом. Грип је стари непријатељ а ово је сад нешто ново и сваки умрли има посебну специфичну тежину јер има префикс корона од којих се људима леди крв у жилама“, примећује професор Ножић.

И Сајам потребан

Међутим, наш саговорник напомиње да у Србији нису искључене ни оштрије мере попут затварања градова са највећим бројем инфицираних. Он указује на пример Ваљева, где је све кренуло од једне прославе, а кад се велики број на тај начин инфицира, онда се то експоненцијално грана.

Будући да се епидемија шири, добро је да је на београдском Сајму већ се спремно за пријем пацијената, каже Ножић и додаје да иако не делује баш популарно и народ већ у шали каже – „само да не дођем до Сајма“, то је један од начина да се изолују инфицирани и да се изврши тријажа лакше од теже оболелих.

Паника је непријатељ

Описујући клиничку слику вируса корона, инфектолог каже да бити позитиван није толико страшно и да се највећи број њих лечи кући уз кашаљ и температуру која траје неколико дана. Како истиче, не треба паничити и ширити страх јер је стрес највећи окидач пада имунитета.

„А где ћете већи стрес од овога. Онима који паниче никакав лек неће помоћи ако не схвате да ово није толико страшно и да не треба бити параноичан. Бојим се да од тога не буде већа штета по психичко здравље од самог вируса“, поручује професор.

Шведски модел

Објашњавајући зашто су се земље попут Шведске и Холандије определиле за блаже мере, Ножић каже да је реч о тзв. тихој имунизацији.

„Постоје два начина стицања имунитета. Један је вакцинација, када ослабљени микроорганизам уносе у човеково тело да би се развилаа антитела, а други природна вакцинација када се пусти да што више људи дође у контакт са вирусом полазећи од претпоставке да су преко 90 одсто случајева лакше оболели. Вирус корона није ебола ни вариола вера. У Шведској иду на то да се повећа колективни имунитет јер сматрају да тада преко 70 посто људи добије антитела. Ми смо преузели други модел, јер нас плаше примери Италије и Шпаније, две развијене и по менталитету нама блиске земље“, упозорава Ножић.

Као додатни аргумент, он наводи и чињеницу да је реч о недовољно истраженом вирусу, где се малтене свакодневно учи и за разлику од других истраживања која трају годинама информације се размењују мејловима на дневној бази.

„Кинези имају богато искуство од четири месеца. Ми не знамо шта ће са короном бити догодине. Ми сада чак не можемо да проценимо да ли ће имунитет који се стекне на корону бити трајан или ће бити могућности реинфекције. Време је зато ту најбољи доктор“, констатује Ножић.

Спутњик