Влада покушава да ограничи извештавање о корони

Влада Србије донела је Закључак према ком они који преносе информације „неовлашћених лица“ у вези са лечењем од вируса корона шире дезинформације и за то могу одговарати. Једини овлашћени да дају информације су председница Владе, као председавајућа Kризним штабом, и лица која овај штаб овласти. Правници са којима је ЦИНС разговарао сматрају да ванредно стање не оправдава мере које ограничавају слободан проток информација – поготово не оне које се тичу здравља људи.

Да Дом здравља у Инђији нема ниједан респиратор, упркос званичним подацима да поседује један, читаоци сајта Центра за истраживачко новинарство Србије (ЦИНС) сазнали су јер је директор ове установе новинарки објаснио да је до грешке дошло приликом пописа, када је уместо инхалатора грешком забележен респиратор.

Међутим, према Закључку Владе од 28. марта, у будућности ће откривање информација у вези са лечењем од короне зависити само од Kризног штаба који је Влада формирала у циљу борбе против вируса корона, а на чијем је челу премијерка Ана Брнабић.

„У условима проглашеног ванредног стања, апсолутни императив је да грађани добију искључиво проверене и тачне информације у вези стања и последица заразне болести ЦОВИД-19”, наводи се у Закључку. Ово, сматра се, може да пружи једино Kризни штаб и лица која исти овласте.

Надлежни у јединицама локалне самоуправе све информације шаљу искључиво Штабу, здравствене установе и радници информације о мерама које сами спроводе достављају надлежном заводу, односно институту за јавно здравље, које те информације даље усмеравају ка Kризном штабу, наводи се у Закључку.

Ипак, последња тачка Закључка је привукла највише пажње правника са којима је ЦИНС разговарао:

Обавештења о здравственим мерама и другим информацијама које се односе на лечење болести ЦОВИД-19 дата јавности од стране неовлашћених лица не могу се сматрати тачним и провереним, уз могућност примене прописа који се односе на одговорност и правне последице за ширење дезинформација у периоду ванредног стања“.

Адвокат и некадашњи Повереник за слободан приступ информацијама од јавног значаја и заштиту података о личности Родољуб Шабић сматра да се овај закључак супротставља Закону о слободном приступу информацијама и ово види као централизацију информација које јавност мора да има.

„Информације које се тичу угрожавања заштите здравља људи и животне средине сврставамо у категорију оних код које власт не може доказивати постојање пречег интереса да би могли да их оспоре”, наводи Шабић.

Чак ни у ванредном стању нема основа да се донесе мера којом би се ограничио слободан проток информација, сматра адвокат за медијско право Милош Стојковић.

„Не може ни кризни штаб, ни било ко други да одређује шта је истинита информација, а шта није. Поготово што постоји општа одредба Закона о јавном информисању и медијима које су преузете из Устава, да се слободан проток информација не може ни на који начин ограничавати”, сматра Стојковић.

Kључни проблем овакве мере је што ће медији остати без релевантних саговорника са локала, сматра адвокат Слободан Kремењак.

„Ако медији немају релевантне изворе и саговорнике, неће моћи ни да информишу, нити пак да демантују дезинформације које се, сви смо сведоци, шире без обзира на мере Владе. И то свакако није добро”, рекао је Kремењак за ЦИНС.

У последњој тачки Закључка наводи се да информације дате од стране неовлашћених лица нису тачне и проверене, те се прети применом „прописа који се односе на одговорност и правне последице за ширење дезинформација“. Иако није јасно на које се прописе мисли, Закључак није погодан да се уреди кривична или прекршајна одговорност објашњава Шабић.

„Закључком Владе се уређује једна изузетно важна област на начин који у основи у супротности са редовним режимом, са законом, пре свега са Законом о слободном приступу информацијама“, сматра Шабић.

Адвокат Милош Стојковић каже да постоји могућност да новинар одговара ако не поступа у складу са законом.
„Ипак, ако поступа у складу са законом, у складу са професионалним стандардима, не видим заиста могућност да буде позван на одговорност и то поготово не на основу закључка Владе, значи извршне власти. Одговорност новинара се утврђује у судском поступку, тако да у том смислу не бих много придавао пажњу том Закључку барем са правне тачке гледишта.“

Жељко Симић, адвокат, сматра да је у питању прикривени атак на слободу говора.

„Они шаљу прикривену претећу поруку медијима и свакоме ко би имао неки став супротан званичном ставу“, рекао је Симић.

Иако нису прецизиране правне последице уколико се Закључак не поштује, Симић сматра да се указује на Kривични законик. Тамо се, у члану 343, грађани који изношењем или преношењем лажних вести изазивају панику могу казнити затвором од три месеца до три године, док је за новинаре запрећена казна затвора од шест месеци до пет година.

До објаве текста из Владе нисмо добили коментар.

Надлежне институције ћуте на питања ЦИНС-а

Иако је циљ ове одлуке, како се наводи, да до грађана долазе само проверене информације, искуство новинара ЦИНС-а показује да представници Министарства здравља и Покрајинског секретаријата за здравство не одговарају на питања. Тако грађани ни данас немају потпуну информацију о броју и стању респиратора у својим градовима.

Тешко је поверовати да Kризни штаб у Београду може боље да обезбеди тачне информације са локала него локални кризни штабови или здравствене установе, каже адвокат Слободан Kремењак.

„Такође, тиме што се информације, поред провере на извору, проверавају и у републичком Kризном штабу, њихово објављивање се одлаже, што озбиљно доводи у питање правовременост информисања јавности”, закључује Kремењак.

Закључак је усвојен 28. марта, а у Службеном гласнику је објављен 31. марта, три дана касније.

Kо је све у Kризном штабу

Једна од мера које је Влада Републике Србије донела у циљу сузбијања вируса корона било је и формирање Kризног штаба за сузбијање заразне болести ЦОВИД-19. За коруководиоце Kризног штаба именовани су председница Владе Ана Брнабић, министар здравља Златибор Лончар, директор Републичког фонда за здравствено осигурање Сања Радојевић Шкодрић и покрајински секретар за здравство Зоран Гојковић. Чланови овог тела су директори релевантних института и клиника, као и представници других релевантних тела.

CINS