Лимунска киселина – заборављено средство за дезинфекцију

У мору информација које нам свакодневно стижу са свих страна – од којих неке нису ни проверене – тешко је снаћи се и одабрати одговарајуће средство за дезинфекцију. Додајмо томе и чињеницу да је у Србији (а и шире) несташица многих средстава, и постаје јасно зашто се мрежама све чешће шире дезинформације о томе шта “ради”, а шта не.

Ниво конфузије се најбоље види на примеру Асепсола, око ког се и по друштвеним мрежама и по медијима воде дискусије о томе да ли је ефикасан у борби против коронавируса – иако конфузији и дискусији нема места, будући да је Асепсол потврђено ефикасан. Баш као што ракија проверено није ефикасна. Нити вотка. Нити, кад смо већ код тога, алкохолно, винско или јабуково сирће.

Али, зато постоји једна друга киселина која се налази на листи америчке Агенције за заштиту животне средине (ЕПА) – лимунска. У иницијалном хаосу који је настао око тога шта треба, а шта не треба да користимо, потпуно смо превидели ово јефтино, а ефикасно средство, које и сами можемо да направимо код куће.

Биохемичар професор др Зоран Вујчић, који на свом блогу “Хемија око нас” редовно даје адекватне и проверене савете за борбу против короне, истиче да се на листи одобрених средстава ЕПА-е налази Лyсол, вероватно најпознатије средство за дезинфекцију у Америци. А састав Лyсола открива да је тако ефикасан зато што садржи 2,5% лимунске киселине, која може да буде сјајан савезник у борби са вирусима.

Будући да у Србији не можемо да набавимо Лyсол – а и у Америци је, како се прича, несташица – нешто веома слично и ефикасно можемо сами да направимо, и то у концентрацији коју ЕПА препоручује: 25 г лимунске киселине растворите у 975 г воде.

Због непрецизности вага и паковања и због тога што немате дестиловану или дејонизовану воду, већ воду из чесме, професор Вујчић саветује следеће размере: 30 г лимунске киселине у 1 Л воде.

“Овај раствор је изузетно стабилан, за разлику од производа на бази хлора када се разблаже. Kомпатибилан је са етанолом, па је могуће направити и сигурно ефикасније средство од овога, које би било и за руке, а не само за површине. Ова рецептура је одобрена од ЕПА. Убија 99% свих вируса на контактним глатким, непорозним површинама. Лимунска киселина (лимунтус) је неотровна, па тиме и згоднија за употребу од многих средстава. Њено дејство се заснива на киселом пХ, које са испаравањем воде постаје још јаче. Kако је ова специфична концентрација наведена на ЕПА листи, са доказаним дејством да убија полиовирус и тврдњом коју цитирам (Емергинг Вирал Патхоген Цлаим? Иф а продуцт qуалифиед фор тхе Емергинг Вирал Патхоген Цлаим, ит демонстратед еффицацy агаинст а хардер-то-килл вирус тхан тхе енвелопед хуман цоронавирус). У преводу ако убија јачи вирус (полиовирус) онда сигурно убија и коронавирус”, пише професор.

Препоручено контактно време је пет минута – што значи да површина треба да се брише толико дуго – али то важи само за глатке и непорозне површине. Раствор је ефикасан и на порозним површинама, али је контактно време дуже, па професор саветује да се у том случају раствор испрска по површини, оставимо да се осуши, па поновимо све.

Раствори лимунске киселине не би требало да се мешају, поготову не на своју руку, са другим средствима за дезинфекцију или детерџентима, осим са етанолом.

Предност лимунске киселине је у томе што није токсична и не нагриза плућа, за разлику од хлорних раствора који могу да буду опасни ако се удишу испарења.

Нова