Немачка финансира пропаганду о српским злочинима, хоће ли Србија одговорити?

Иза обнављања кампање да се докаже “историјска кривица” српског народа за дешавања током деведесетих година на простору бивше Југославије и Срби поново оптуже за многобројне наводне злочине, на које је и Хашки трибунал ставио тачку – стоји интерес западних центара моћи да прекроје истину и на овај начин изврше додатни притисак на Београд, у јеку важних и регионалних и глобалних гибања.

Овако већина саговорника Новости тумачи покретање портала “ratusrbiji.rs”, иза којег стоји невладина организација Иницијатива младих за људска права, али и донације немачког Министарства спољних послова. Сајт, како наводе његови креатори, садржи “све релевантне информације о ратним злочинима и другим тешким кршењима људских права права на територији Србије у периоду од 1991. до 2001. године”.

Порталом доминира интерактивна “мапа злочина” Србије, без територије Косова и Метохије, која садржи више од 70 локација на којима су, како се тврди, чињена убиства, отмице, прогони Хрвата, Бошњака и Албанаца, од Суботице до Прешева.

Тако се, на пример, на сајту говори о логорима за Бошњаке у Шљивовици и Митровом Пољу, иако и сами аутори портала наводе да се у судским поступцима пред Хашким трибуналом није утврђивала одговорност за та места. Наводи се и да се логори за Бошњаке у Србији не помињу ни у пресуди у предмету “Босна и Херцеговина против СР Југославије за геноцид извршен на територији БиХ”, који се водио пред Међународним судом правде од 1993. до 2007. године.

У делу где се износе подаци о мучењима и лошим условима у овим логорима, наведена је само смрт једног неименованог логораша, који је у Митровом Пољу “преминуо због болести црева”. На порталу се наводи и да је Тужилаштво у Србији закључило да није било ратног злочина против ратних заробљеника, као ни злочина против човечности на нашој територији. Чак је и Европски суд за људска права у Стразбуру одбацио представке које је Фонд за хуманитарно право поводом наводних злочина у логорима поднео против Републике Србије.

Такође, у покушају да “докажу” постојање логора за Хрвате на територији Србије, креатори сајта се позивају чак и на сведочење Сулејмана Тихића, бившег члана Председништва БиХ, који је у Хагу тврдио да су у КПЗ Сремска Митровица били затварани и Хрвати и Бошњаци. За постојање логора у Србији пред Хагом су били оптужени Слободан Милошевић и Горан Хаџић, али ови судски процеси нису добили свој епилог, јер су оптужени преминули.

Саговорници Новости кажу да се већ на “први поглед” види да у изнетим подацима о наводним злочинима, логорима за Бошњаке и Хрвате и масовним горбницама на територији Србије постоји низ нетачних и тенденциозно интерпретираних података. Шеф дипломатије Ивица Дачић каже, за Новости, да би радо видео да западне амбасаде покрену сличне пројекте када је реч о страдању Срба у “Олуји” или њиховом прогону са КиМ:

– Нажалост, не очекујем да ће се то десити. Зато и покретање портала видим само као вид политизације теме ратних злочина и смутних покушаја да се на таласу уходане матрице о српској кривици дође до новца из иностраних фондова. Уосталом, Хашки трибунал и домаћи судови су се бавили тиме и никаквим младим назовиистраживачима ту није место.

Немања Старовић, спољнополитички аналитичар из Центра за друштвену стабилност, сматра да успостављање портала “ratusrbiji.rs” представља још једну у низу активности које се могу подвести под феномен тзв. антиратног профитерства, којем је циљ провоцирање домаће јавности, а зарад привлачења донација из иностранства:

– Већ летимични преглед садржаја на поменутом порталу открива низ нетачних и тенденциозно интерпретираних података, пласираних у сврху формирања наратива о некаквој историјској кривици Србије и српског народа. Имајући у виду добро познат образац деловања Иницијативе младих за људска права, покретање оваквог портала с њихове стране не представља изненађење, али је свакако жалосно то што је поменуту акцију финансијски подржао МСП Немачке. Мада се на самом порталу наводи да изнети ставови не одражавају нужно ставове немачке дипломатије, евидентно је то да је званични Берлин својом донацијом утицао на креирање још једног крајње једностраног, искривљеног и суштински злонамерног приказа ратних збивања у бившој Југославији. Било би далеко боље када би европске престонице попут Берлина посветиле једнаку пажњу промовисању целовитих приказа о ратовима деведедетих, који би обухватили и трагичне судбине Срба на просторима бивше државе, али тако нешто је, нажалост, тешко замисливо.

И за историчара Александра Раковића нема дилеме да је покретање сајта “ratusrbiji.rs” наставак кампање окривљавања Срба за све што се на овим просторима дешавало:

– Очигледна је намера да се подрије Србија тиме што стално покушава да се наметне кривица коју српски народ у целини не може да прихвати, зато што није крив. Сада они који заиста сносе кривицу за разбијање и СФРЈ и СРЈ покушавају да упиру прстом у онога ко је чувао ту државу.

Сличну поруку има и историчар проф. Милош Ковић, који каже, за Новости, да би волео када би немачки МСП финансирао истраживање улоге Немачке у разбијању Југославије, наоружавању хрватских терориста и подршци албанским терористима:

– Земља која је најодговорнија за разбијање Југославије и злочине над Србима у Крајини, Сарајеву, на КиМ, сада оптужује Србију за злочине. Овде је на делу покушај да се народ који је претрпео геноцид оптужи за геноцид и ратне злочине. Тако су немачки нацисти оптужили Јевреје за сва зла овог света, да би после тога покушали да их униште. Исто то радили су немачки нацисти и хрватске усташе са Србима. Овај пројекат Иницијативе је покушај најбруталније инструментализације историје у циљу оптуживања једног народа који је на силу политички распарчан, а затим и физички уништаван. Нама не треба немачка, хрватска или српска историја, нама треба историјска истина.

АМБАСАДОР ШИБ БЕЗ ОДГОВОРА

Историчар Александар Раковић сматра да би наш МСП требало на разговор да позове немачког амбасадора у Београду, и ако ништа друго, затражи информацију да ли Берлин помаже и пројекте и организације које се баве злочинима над Србима. Исто питање Новости су упутиле и Амбасади Немачке, али одговор нисмо добили.

Аутор Д. Милинковић

ИЗВОР: Вечерње новости