Ангела Меркел је синоћ телефонским позивом спречила рат?

Спорења око морске зоне око острва Мегисти су синоћ достигла тачку ескалације.

Немачка штампа пише да је “Ангели Меркел пошло за руком да у последњем моменту спречи оружани сукоб”.

У уторак увече дошло је до сукоба Грчке и Турске у Средоземном мору око малог острва Мегисти (на грчком Kастелоризо). Телефонски позив Ангеле Меркел спречио је рат – „буквално у последњем минуту”, пише немачки таблоид Билд.

Билд даље наводи како су разлог сукоба пробна бушења у потрази за нафтом и гасом која Турска спроводи у непосредној близини грчких острва и то у зони коју Грчка сматра својом „искључивом економском зоном” (Еxцлусив ецономиц зоне – ЕЕЗ). Реч је о “морском подручју 200 наутичких миља око овог острва”.

Немачки најтиражнији дневни лист сазнаје и да је „због тога у уторак предвече 18 турских ратних бродова било на путу ка острву Мегисти”.

Билд наводи и да је Грчка своју армију ставила у стање пуне борбене готовости. „Али, онда се укључила немачка канцеларка Ангела Меркел. Прво је телефонирала са турским председником Реџепом Тајипом Ердоганом, а потом и са грчким премијером Kиријакосом Мицотакисом. Резултат: Турска је повукла својих 16 ратних бродова, али је два ипак оставила у близини острва. Но то је ипак изазвало “олакшање на обе стране Егејског мора!” – наглашава Билд.

Белрински Тагесшпигел, међутим, пише да је „мало вероватно да ће доћи до заокрета у спору око природних ресурса”. Лист објашњава: „Обе стране сматрају да су у праву. При том се позивају на различите конвенције и одредбе у оквиру поморског права. Две државе би морале да увиде да је неопходна јасна пресуда треће независне стране. Требало би под хитно да се обрате Међународном суду или Међународоим арбитражном суду. Меркел, ЕУ и Нато би морали да своје чланове и партнере Турску и Грчку убеде у то. У супротном – прети војни сукоб” који је сада само одложен, страхује коментатор дневника Тагесшпигел.

И Франкфуртер алгемајне цајтунг коментарише сукоб између Грчке и Турске у источном делу Средоземног мора и такође наглашава да је „Ангели Меркел у последњем тренутку пошло за руком да Атину и Анкару скрене са курса војне конфронтације”. „Али, колико ће то да држи воду зна се код Ердогана исто колико и код Путина. Но, са сигурношћу се може претпоставити да руски председник с интересовањем прати константни сукоб на јужном крилу НАТО”, пише франкфуртски дневник.

Зидвест пресе коментарише: „Европа се и у експлозивном либијском конфликту, тако рећи на кућном прагу, укључила тек кад није имала шта да каже. Ако јој се пак исто понови у њеном дворишту, онда своја права о суверенитету може да окачи мачку о реп. Kрајње је време за ангажовану дипломатију”, закључује Зидвест пресе из Улма.

Дојче веле