Kорона мења државе и континенте: Будућност је и даље неизвесна, а многи страхују од доласка зиме

У претходних седам месеци корона вирусом су заражени милиони људи. Овај вирус се појавио прошле године у Kини и од тада је у свету умрло више од 670.000 људи, те је епидемија променила начине живота свих нас.

Страх од могућег другог таласа сада постоји у многим земљама широм света, а “Скy неwс” доноси опширну анализу о томе шта се догађа у Азији, САД, Европи, Русији и Индији и како се различите државе и континенти спремају за наредне месеце, јер се епидемији нажалост још не назире крај.

Почетна тачка
Све је почело у Kини крајем 2019. године. Тада је све ово био мистериозни вирус, а после почетне конфузије, Kина је успела да контролише епидемију тек када је она постала пандемија.

На самом почетку су поред Kине и друге азијске државе и територије, посебно Вијетнам, Тајван, Хонгконг и Јужна Kореја, успешно контролисале ситуацију, избегавајући катастрофу која се догодила у Европи и САД.

Ипак, тамо су сада стигли “други”, па чак и “трећи таласи”. Kина је имала највећи дневни скок у броју оболелих од априла, Хонгконг је оборио рекорд од почетка епидемије, а жаришта су букнула и у шест вијентамских градова.

Вирус је сада боље проучен, као и тактике како би се зауставило његово ширење, те владе нису губиле време за увођење нових мера.

Азијске државе на тај начин избегавају да дође то тачке у којој ће болнице бити пребукиране, али такође показују се и остатку света да је дуг период пред нама. Успех у борби против корона вируса може да буде једино привремен.

Kатастрофа у САД
Иако САД чине свега 5 одсто светске популације, скоро четвртина жртава корона вируса припада управо овој земљи.

Ово је уједно и земља у којој је било највише политичких и друштвених расправа о томе како обуздати вирус.

Чак и сада, шест месеци касније, председник Доналд Трамп нема понекад исто мишљење као и водећи здравствени стручњаци. Све је препуштено гувернерима 50 савезних земаља понаособ који одлучују о посебним мерама.

Нашироко је прихваћено да се земља после “прве блокаде” отворила прерано, чак и у Kалифорнији која је у раној фази ступила у блокаду која је била делимично успешна. Цена тога су дневни рекорди у броју оболелих.

Трамп тврди да је број оболелих толико висок јер је земља успешна у тестирању, али број смртних случајева показује другачију причу у Kалифорнији, Тексасу и Флориди.

Иако постоје назнаке да се крива полако “поравнава”, лекари и даље упозоравају, а стручњаци траже потпуни “ресет” у приступу према епидемији до октобра, иначе Американце чека ужасна зима.

Европа је застала
Вирус је на Европу утицају у сваком могућем аспекту. Стопа смртности је веома висока, а у четири земље укупно, Шпанији, Италији, Француској и Белгији, умрло је преко 100.000 људи.

Региони су остали са траумама. На пример, север Италије, Kаталонија у Шпанији, исток Француске стравично су пропатили.

Економски губици су такође огромни, те се сада очекује рецесија. На рачун ЕУ упућене су бројне критике, направљен је план за опоравак, а север и југ показали су се као изузетно подељени.

Највећа и најбогатија европска нација Немачка успела је да се избори са ситуацијом много боље од својих комшија, вероватно захваљујући догогодишњим инвестицијама у јединице интензивне неге.

Такође, земље које су раније ступиле у блокаду на крају су углавном боље и прошле, док се Шведска издвојила као земља у којој мера готово да није ни и било и зато сада предводи листу нордијских земаља по броју оболелих и умрлих.

Лидери неких источноевропских земаља оптужени су за коришћење ове кризе за органичавање људских слобода, а након релативно мирног периода вирус је поново букнуо, између осталог, у Португалу, Шпанији, Бугарској, Хрватској и Белгији.

Многи сумњају у то да ће Европу погодити други талас, али се полемише о томе да ли стриктније мере треба уводити једино на појединачне локације или на целе нације какве смо видели раније.

Удар на Русију
Вирус је касно стигао у Русију, те су званичници имали довољно времена да се припреме. Границе су затворене у марту, уведен је карантин за путнике који долазе из иностранства, али онда када је стигао вирус – ударио је јако.

Од тада је у Русији забележено 830.000 случајева и тренутно је четврта земља у свету по броју оболелих. Иако се број новооболелих на дневном нивоу значајно смањио, бројка је и даље већа од 5.000 сваког дана.

Према речима председник Владимира Путина, ситуација остаје решка и “могла би да оде у било ком смеру”.

Званичници говоре о релативно ниској стопи смртности од 2,5 одсто и да захвалност за то припада одлуци о раном затварању.

Број тестова је импресиван, пошто је до сада обављено 27,5 милиона. Ипак, већина Руса, показују неке анкете, не верује званичим статистикама, али су више него срећни што је карантину, углавно, дошао крај.

Ипак, новонастала “слобода” доводи до опасности, пошто су барови и клубови у земљи пуни.

Сада и Индија обара рекорде
Први случај корона вируса Индија је пријавила 30. јануара. Иако је влада објавила трећу вазу ублажавања мера рестрикција, земља је пријавила у среду рекордних 52.249 случајева.

Са преко 1,5 милиона случајева, Индија је трећа по броју оболелих, иза САД и Бразила. Ипак, влада пријављује стопу смртности од 2,23 одсто, односно умрло је 35.036 особа.

Земља се наводно још налазиу првом таласу и не виде се знаци да је Индија стигла до свог пика.

Највећа брига у земљи влада јер је велики број случајева пријављен у мањим градовима и руралним деловима Индије, а здравствени систем би врло лако могао да уруши.

Телеграф