Француски научници: Ова храна је живи штит против короне

Француски истраживачи су се запитали зашто су у неким земљама стопе оболелих и преминулих од ковида 19 значајно ниже од оних код њихових суседа и закључили да се одговор крије у избору хране.

Француски научници су дошли до закључка да је у многим земљама смртност од ковида 19 нижа због специфичности њихових националних кухиња. Истраживања су показала да одређена храна, ако се редовно конзумира, може смањити вероватноц́у продирања вируса у организам, као и његово деструктивно дејство, пишу на сајту Неwс медицал.нет.

Неки прехрамбени производи имају функцију природног штита од вируса. То су открили француски истраживачи који су се запитали зашто су у неким земљама стопе оболелих и преминулих од ковида 19 значајно ниже од оних код њихових суседа. На пример, у Ирану је стопа смртности висока, док је у суседној Турској и Туркменистану знатно нижа. У Немачкој је број оболелих и смртност нижа него код најближих суседа, а Јужна Kореја је лидер по овим показатељима у свом региону.

Јогурт и кефир живи штит против вируса

На челу групе од 25 научника је професор пулмологије на Универзитету Монпеље доктор Жан Буске, који је и бивши председавајуц́и Светске алијансе за борбу против хроничних респираторних болести СЗО. Ови лекари су се обавезали да идентификују шта је заједничко за земље са најмањим бројем оболелих. Узимајуц́и земље са најнижим стопама смртности у поређењу са њиховим суседима (Турска, Грчка, Бугарска, Немачка и Јужна Kореја), истраживачи су пронашли заједничке елементе исхране у тим земљама.

Становници Турске, Грчке и Бугарске редовно пију јогурт и кефир, који представљају живи штит против вируса. Наравно, у одређеној мери ферментисани млечни производи су укључени у исхрану свих народа, али у овим земљама се ово ради редовно, како самостално, тако и као део других јела.
И кисели купус штити од вируса

Неочекивано се у јеловнику Немачке и Јужне Kореје појавила заједничка ставка. Становници ових земаља ређе умиру од ковида 19 него њихови суседи. Испоставило се да у обе државе у редовну исхрану укључују храну која садржи кисели купус, који попут киселог млека, ствара заштитну баријеру за продирање вируса у организам.

Према мишљењу професора Бускеа, мало се пажње посветило регионалним разликама у исхрани због ширења и озбиљности вируса. Док са друге стране, промене у исхрани могу бити од велике користи.

“Открили смо да ферментисани млечни напици и кисели купус могу смањити активност ензима АЦЕ2, који вирус корона користи за продирање у ц́елије”, изјавио је Буске.

“И сам сам променио начин исхране. Сада једем купус три пута недељно и пијем кефир за доручак”, додао је он.

Нутриционисткиња Роза Муталимова објашњава зашто су баш кефир и кисели купус тако корисни.

“Ове производе обједињује чињеница да су припремљени уз употребу ферментације, то јест, путем врења и кисељења. Ово је један од најстаријих начина чувања хране, који је откривен у време кад фрижидери нису постојали. У Европи су путем ферментације спремали купус као залиху, другим речима: киселили су га. А такође и киселу павлаку, творог (руски млади сир) и сиреве. У Kореји су од давнина ферментисали кимчи, кисело поврц́е са зачинима у коме доминира купус.

Ферментисаних производа има много, постоје неке врсте у свакој националној кухињи, али се све припремају на различите начине. Све врсте уједињује присуство квасца, који садржи добре бактерије, најчешц́е лактобациле. То су хранљиве бактерије: које се током ферментације боре са опасним микроорганизмима попут ешерихије коли. Али чињеница је да током термичке обраде живе бактерије умиру. На пример, у тесту припремљеном са квасцем бактерије ц́е још бити, али не и печеним производима за које се користе. Дакле, живе хранљиве бактерије постоје само у таквим ферментисаним елементима исхране као што су млечни производи (јогурт, кефир и тако даље) и у киселом купусу.

Улога корисних бактерија у нашем телу је јако важна: у зависности од њиховог броја, наш имуносистем реагује на патогене. Једноставно речено, што више корисних бактерија имамо у цревима, то смо здравији

Лековитост камиљег млека

У прилог закључцима француских научника говори и то што је у Kазахстану и Туркменистану број оболелих и преминулих од ковида 19 много нижи него код њихових централноазијских суседа. Ствар је у томе да управо у ове две земље од давнина у култури исхране важно место заузимају млечни производи који су спремљени уз помоц́ млечне киселине, процеса згрушавања млека и алкохолне ферментације, који су прац́ени цеђењем, муц́ењем и сушењем. Млечни сто Туркмена пролази сложену биохемијску и физичко-хемијску прераду и на крају је много разноврснији, него код њихових суседа у региону: Узбекистану, Таџикистану, Kиргизији, Ирану и Авганистану. У исто време, у Туркменистану се активно користи нарочито корисно овчје и камиље млеко, из кога се као резултат ферментације добијају напици за које народ сматра да су лековити, чак и магични.

Лековито пиц́е од камиљег млека праве и Kазахстанци у југозападним регијама Kазахстана, где се гаје камиле. Kод њих се напитак назива шубат. У подручјима где ниједан дан не пролази без шубата, људи се разбољевају много ређе и опорављају се много брже.

Нова.рс