ВЕЛИКО ОТКРИЋЕ: Најстарији помен Христа је у Србији

СРЕБРНИ листић са старогрчким словима и тајанственим знацима, стар око 1.800 година, откривен на Виминацијуму пре неколико дана, запрепастио је археологе.

Једино шта са сигурношћу могу да кажу је да представља “писмо упућено Богу” које је стављено под узглавље девојчице сахрањене у оловном саркофагу јерусалимског стила, који је реткост и недвосмислено указује на блискоисточно порекло покојнице.

Научници су направили право чудо размотавајући испресавијани метални листић величине нокта. На њему се јасно виде урезана старогрчка слова ХИ, ТЕТА, НИ, РО, али када се порука посматра под различитим угловима она се могу читати као различите речи. Једна од њих, исписана великим словима алфабета, може се прочитати као ХРИС, Христос, што значи “спаситељ”.

Уколико стручњаци потврде исправно тумачење ове речи, на сребрном писму из Виминацијума налази се најстарији помен Христа на свету.

– Слова се заиста јасно препознају, али то је толико запањујуће да сматрам да је прерано да било шта коментаришем. У саркофагу у коме се налазило “писмо Богу” пронађен је и новац из времена Фаустине, који омогућава да гроб датујемо на крај другог или почетак трећег века. Ако се потврди да је читање речи ХРИС исправно, онда је то најстарији помен Христа – узбуђено нам је рекао др Миомир Кораћ, директор Археолошког института и руководилац Научног пројекта Виминацијум.

“Писмо Богу” урезано је на сребрном лиму који је искован изузетно танко, до дебљине десетог дела милиметра.

– Лим је нађен седмоструко савијен на величину квадрата ивице пола центиметра. Када је отворен и развијен његове димензије биле су 5,3 центиметра са 3,5 центиметара. Текст на њему је исписан старогрчким алфабетом у девет редова, у комбинацији слова и симбола. Стручни назив за овакав предмет је профилактичка ламела, а у њој се налази магијски текст, осмишљен да заштити носиоца. Такве ламеле су већ откривене на јужној виминацијумској некрополи 2016. године и објављене су у једном од најугледнијих часописа Zeitschrift fr Papyrologie und Epigraphik 2017. године – наводи проф. др Кораћ.

Ламела је откривена приликом недавног ископавања изузетних налаза – три оловна саркофага. Колико је овај вид сахрањивања у Риму редак, показује податак да је током вишедеценијских ископавања 14.000 гробова на некрополама Виминацијума пронађено мање од 30 оваквих саркофага.

Археолози кажу да је било право изненађење што су два саркофага остала недирнута, јер пљачкаши гробова, од антике до данас, прекопавају некрополе Виминацијума у потрази за драгоценостима.

– Прво је откривен оловни саркофаг са остацима тела трогодишњег детета. Одмах је било јасно да се ради о вансеријском налазу. Дуж целог поклопца је аплицирана оловна трака ширине 10 центиметара низ чије рубове је рељефно изведена по једна тордирана трака, док је по средини поклопца рељефно изведен украсни мотив од вишеструко изукрштених линија. Реч је о истом украсу који постоји и на ранохришћанском реликвијару који смо пронашли пре више година. Треба имати на уму да је хришћанство тада било различито од данашњег, да је то скуп веома шароликих секти, а да хришћанима себе сматрају и мистични гностици, чије смо прстенове такође нашли на Виминацијуму – каже др Кораћ.
Украс који се понавља на ранохришћанском реликвијару и на сада откривеним саркофазима је крст у ромбоиду и осмокрака “звезда” од изукрштаних линија, која се може тумачити и као равнострани крст спојен са словом Х.

Када је подигнут поклопац саркофага, археологе је изненадио неуобчајено раскошан гробни инвентар.

ИСТОЧНЕ ПРОВИНЦИЈЕ РИМСКЕ ДРЖАВЕ

СМАТРА се да су се у саркофазима од олова сахрањивали људи пореклом из источних провинција римске државе, провинције Сирија – Палестина (данашње територије Израела, Палестине и Сирије). Они су током пресељавања у друге делове Царства донели и овај обичај. Стилске одлике и украси на недавно откривеним саркофазима одговарају јерусалимској мајсторској школи.

– Римљани нису имали обичај да се разбацују златом тако што ће га полагати у гробове. Сматрали су да то раде “прости људи и варвари”. Осим у једном случају, приликом смрти кћери која није доживела да се уда, те је део мираза полаган уз њу. Можда је управо то и овде био случај, будући да су у саркофагу откривени медаљон од златног лима, те наушница и два прстена од злата. Тај медаљон је јединствен на виминацијумским некрополама, јер је израђен у облику пелте, штита Амазонки, који има заштитничку симболику. Са предње стране је украшен умецима од стакла зелене боје, а техником филиграна изведене су контуре кантароса, грчке посуде која је симболизовала бесмртност или поновно рођење. На прсту десне руке нађен је прстен од злата, израђен у облику змије, која је у доба антике имала заштитничку улогу. На крају, испод главе детета, откривен је вишеструко испресавијан сребрни лим, на коме смо уочили урезе извршене оштрим предметом. Знали смо да је то порука вишим силама – каже др Кораћ.

Археолози објашњавају да су овакве плочице познате још од времена старе Грчке, од 5. до 6. века пре нове ере и да су се задржале у употреби током целог периода римског царства, све до 4. века нове ере. На старогрчком су се називале katedosmoi, а на латинском defixiones. Оне су најчешће полагани у реке, мора, земљу, бунаре, али и у гробове прерано или насилно умрлих особа, да би се осигурало да ће захтев стићи до оних којима је упућен.

– Ради се о медију путем којег се обраћало натприродним силама или радије божанствима или демонима са различитим молбама. Пракса је била да се напише текст који објашњава шта се тражи од оностраних сила, уз евентуално додат текст начињен од речи познатих као voces mysticae, што је био језик разумљив демонима. На крају, додавани су симболи називани charakteres, који су позивали различите силе. Верује се да се ради о прастарим астролошким знацима, од којих сваки представља одређену планетарну или космичку силу, док код хришћана означавају анђеле и друге натприродне силе. Сребрни лим из виминацијумског саркофага је уникатан управо из разлога што је у потпуности исписан искључиво овим симболима – закључује проф. др Кораћ.

Борис Субашић / Новости