Привреда сe задужује, грађани повукли кочницу

Вирус корона и економске недаће које је изазвао потпуно различито делују на задуживање грађана и привреде. Први су повукли кочницу на нове зајмове, а други су је откочили. То показују нови подаци Народне банке Србије о обиму кредита за првих шест месеци.

У другом кварталу, који се подудара са временом појаве вируса, банке су становништву одобриле нових кредита у вредности 75 милијарди динара. У односу на исти период прошле године, то је упола мање, тачно за 52,6 одсто, односно за 40,7 одсто по искључењу ефекта кредита рефинансираних код исте банке. Код новоодобрених кредита готовински зајмови чинили су 47 одсто свих, а стамбени 23 одсто.

У маси свих зајмова одобрених становништву види се повећање задуживања за 50,7 милијарди динара, а у НБС напомињу да је то делом резултат мораторијума на отплату кредита. Другим речима, пауза у отплати кредита књиговодствено је повећала масу кредита, јер они нису враћени, па није смањен износ дуга.

Централна банка наводи да је у овој години укупно кредитирање у експанзији са чак двоцифреном стопом раста. Први квартал, пре почетка короне, био је одличан, рачунају се и поменути ефекти мораторијума од априла, а позитиван допринос од маја пружају и кредити предузећима из гарантне шеме. Укупни домаћи кредити у јуну забележили су међугодишњи раст од 13,9 одсто, при чему је структура кредита остала повољна са становишта доприноса расту економске активности.

Да су економске недаће изазване короном натерале привреду на задуживање, види се из података о расту у другом кварталу. Тада су кредити привреди повећани за 45,3 милијарде динара, а њихов међугодишњи раст убрзан је са 14,5 одсто у марту на 15,9 одсто у јуну. Посматрано по наменама, инвестициони кредити су доминантна категорија кредита привреди, са учешћем од 44,4 одсто у јуну, а њихов износ је током другог квартала повећан за 13 милијарди динара. Следе их кредити за обртна средства, чије учешће у укупним кредитима привреди у условима растуће потребе за ликвидним средствима последњих месеци расте и у јуну је износило 40,7 одсто.

„Стање кредита повећано је на рачунима предузећа свих делатности, а највише код предузећа из области грађевинарства, пословања некретнинама и саобраћаја. Обим новоодобрених кредита привреди у другом кварталу износио је 218,3 милијарде динара, при чему је више од 50 одсто овог износа одобрено у јуну захваљујући кредитима из гарантне шеме. У односу на исти период прошле године, овај износ је мањи за 24,2 одсто, односно за 21,1 одсто ако искључимо кредите рефинансиране код исте банке. Највећи део нових кредита привреди у другом кварталу односио се на кредите за обртна средства – 130,5 милијарди динара, при чему је делу тржишта које чине микропредузећа, мала и средња предузећа одобрено 70 одсто ових кредита. Тај део тржишта користио је и 75 одсто нових инвестиционих кредита у другом кварталу”, наводе у НБС.

Резултати јулске анкете централне банке о кредитној активности банака показују да су, у складу са очекивањима изнетим у априлској анкети, пооштриле стандарде по којима су одобравале кредите привреди и становништву током другог квартала што значи након појаве вируса. Разлог је ризик у условима неизвесности изазване пандемијом ковида 19, која је била присутна у одговорима код већине банака. С друге стране, конкуренција у сектору и динарски извори финансирања препознати су као фактори који су деловали у смеру ублажавања стандарда, што је великим делом резултат смањења референтне каматне стопе Народне банке Србије. Банке оцењују да је тражња привреде за кредитима повећана у другом кварталу, и то за кредитима за обртна средства и реструктурирање постојећих обавеза. Истовремено, тражња становништва за кредитима смањена је у истом периоду, што се може довести у везу и с предузетим мерама за здравствену заштиту становништва.

Јована Рабреновић / Политика