Како је настала композиција Марш на Дрину

У БОЈ КРЕНИТЕ ЈУНАЦИ СВИ:
Нема ко не воли Марш на Дрину, али да ли знате како је настала ова легендарна композиција?

ПРЕДВОДЕЋИ јуриш као командант Гвозденог пука током Колубарске битке 1914. године Миливоје Стојановић Брка је дао живот за Србију.

Чувени официр прославио се и током битке на Церу, а у славу његовог јунаштва и прве победе српске војске на Церу истакнути композитор и његов пријатељ Станислав Бинички компоновао је чувени „Марш на Дрину“.Једну од најпознатијих и најизвођенијих српских композиција на свету оснивач првог београдског војног оркестра и аутор музике краљеве гарде компоновао је 26. маја 1915. године у Крагујевцу. Место и датум настанка овог десетоминутног марша лично је Станислав Бинички, својом руком, написао на оригиналном мелографском запису, који је сачуван.“Марш на Дрину“ припада оном делу наше културне баштине који свременом само добија на вредности. Издржао је различите провере и пустио веома дубок корен. Давно се разлио преко граница Србије, као и Церска битка, која га је породила, находи се у војној и музичкој литератури многих земаља. У разним аранжманима изводи се широм света.- „Марш на Дрину“ је брзо постао симбол српског јунаштва и победа у Првом светском рату. Уз њега су марширали ратници на Солунском фронту, а током турнеје српске војне музике по Француској достигао је такву популарност да су га интерпретирали и оркестри савезничких армија. У француским новинама тих дана је писало да су у Европи једино две песме од народа прихваћене свим срцем и душом, „Марсељеза“ и „Марш на Дрину“. Дринска дивизија је умарширала 1918. у ослобођени Ниш уз звуке ове композиције – записао је професор Миливоје Павловић.Доласком комуниста на власт 1945. корачница „На Дрину“ била је прећутно забрањена као националистичка, а поједини хроничари тог времена тврде да се за њено извођење ишло на робију. Бинички је због ове и сличних нумера био „на леду“.Захваљујући писцу Иви Андрићу, ноте ове композиције, ипак, одлазе у свет. Наиме, Нобелову награду примио је 1961. у Стокхолму управо уз звуке ове песме. Швеђанима се мелодија много допала, а муњевито је уследила њена глобална популарност. То је била изричита Андрићева жеља.
– АНДРИЋ је са собом у Стокхолм понео и малу плочу од 45 обртаја на чијој једној страни је био „Марш на Дрину“, у извођењу симфонијског оркестра ЈНА, а на другој, а шта друго него „Иде Тито преко Романије“ – написао је Виктор Лазић, у књизи „Велика авантура“. – Е сад, после доделе награде, те вечери, на свечаној вечери су поред званица са доделе били и шведски политичари и два шведска генерала. Андрић је током вечере предложио да се пусти та плоча. Легенда каже да је један од та два генерала прво пребледео па поцрвенео и после цело вече опседао писца да му прода плочу. Наш нобеловац је обећао да ће му послати исту такву по повратку у Југославију, што је и учинио после месец дана. „Марш на Дрину“ је потом постао један од највећих хитова на шведском радију шездесетих година, а толико је био популаран да га је Шведска краљевска гарда уврстила у свој официјелни програм приликом званичне смотре краљеве гарде.

Писац Бранко Ћопић говорио је да га ниједна мелодија не узбуђује као „Марш на Дрину“: „Чини ми се да чујем топот српске коњице која напредује према Дрини, да чујем онај звук кад се ваде сабље.“ За дуг живот мелодије „Марш на Дрину“ заслужан је и редитељ Жика Митровић, који је 1964. снимио истоимени филм с Љубом Тадићем у главној улози.

Исте године плоча с мелодијом „Марш на Дрину“ изашла је у Шведској, и брзо постала бестселер. Оданде је, у разним аранжманима и ритмовима, чак и као твист, лансирана у свет и потом објављена у Немачкој, САД, Канади и многим земљама Латинске Америке и Азије. Издато је више од 25 плоча, а на некима од њих Дрина је име девојке, а не реке. Тада је „Марш на Дрину“ извођен само инструментално, јер није имао стихове.

„Марш на Дрину“ су, између осталих, обрадили чувени британски бенд „Шедоус“, белгијски „Џокерс“, шведски „Спотникс“, холандски хармоникашки дуо „Де Кармисклантен“, Италијанка Франка Сицилијано… „Марш на Дрину“ је снимила и најпопуларнија певачица педесетих у САД Пети Пејџ, под називом „Мали војник“. У њеној верзији песме „Дрина“ је име за играчку – дрвену фигурицу војника. Ту песму су изводили и Клиф Ричардс и Чет Еткинс.

ЧУВЕНА композиција чекала је пуних пет деценија да би добила стихове на српском, а тада је и њен назив промењен у „Марш на Дрину“. Написао их је 1964. новинар, књижевник и дипломата Милоје Поповић Каваја, тада двадесетосмогодишњи младић поводом педесетогодишњице Церске битке. У то време је био секретар Општинског комитета Палилуле, задужен за идеолошки рад, и председник Културно-уметничког друштва „Иво Лола Рибар“.

ПРИЈАТЕЉСКА ПЕСМА
У ОКВИРУ прославе Дана примирја у домовини „Марсељезе“ 1990. две наше песме, једна стара и једна нова, „Марш на Дрину“ и „Песма о француско-српском пријатељству“, ушле су у Фонд савезничких мелодија. На тај начин је обезбеђено њихово извођење на сличним манифестацијама у Француској. На свечаности, приређеној српским ратним ветеранима, у Високој војној академији у Паризу, домаћинима су предате комплетне партитуре славне мелодије „Марш на Дрину“, приређене за потребе двадесет и једног музичког инструмента војног оркестра. Аранжман „Марш на Дрину“ за ове потребе приредио је Миливоје Павловић. На свечаности у Градској већници, коју је у част наших ратних ветерана и делегације Србије приредио Жак Ширак, њему је као градоначелнику Париза, такође, предата касета са „Песмом о француско-српском пријатељству“.

– Хор је хтео да изведе дело великог композитора. Не знам одакле ми храбрости, али сам написао стихове. Требало је написати речи које ће се певати уз оригинални ритам марша, садржати све оно што је инспирисало аутора композиције и дочарати дух тог времена. Знао сам да је „Марш на Дрину“ светски бестселер, али нисам знао да је у иностранству издато 25 плоча са разним аранжманима, у којима је Дрина, рецимо, име девојке, а не реке – говорио је аутор стихова. – Било ми је криво да се са таквим текстовима обезвређује смисао и порука мелодије за коју је Добрица Ћосић рекао да представља „марш којим је једна генерација, генерација партизанских очева, једна народна војска ослободилачка, али сва искрвављена, марширала у историју света у свој, до тада врхунски национални подвиг, тај војнички марш је часна, скупа, победничка песма“. Речи су морале да буду у духу Церске битке и херојске борбе српског народа.

Марш „на Дрину“ су изводили бендови „Шедоус“, „Џокерс“, „Спотникс“ и велика америчка звезда Пети Пејџ
Нова поетско-музичка творевина најпре је стидљиво отпевана у ОКУД „Иво Лола Рибар“. Пошто су прва реаговања била изузетно повољна, продукција РТБ снимила је плочу на којој уз музичку пратњу Миодрага Јашаревића и оркестра „Царевац“ , „Марш на Дрину“ пева Љубивоје Видосављевић. Поповић је сматрао да је изванредан глас Љубивоја Видосављевића као створен за „Марш на Дрину“.

– Од познатих певача бољи избор, по мом мишљењу није могао да се учини – говорио је Поповић. – Сад кад размишљам о тој песми, имам утисак као да ми је неко издиктирао! Јер, шта је Станислав Бинички желео да каже својом музиком? Чини ми се управо ово. Али, није било све тако лако и једноставно. Држећи се оригиналне партитуре, Миодраг Јашаревић је читаво извођење приредио са оркестром „Царевац“, и његов допринос је, по оценама стручњака, стварно велики.

Од тада је снимљено доста вокално-инструменталних верзија „Марша на Дрину“.

ПЕВАЈУ И У ШВЕДСКОЈ
У КЊИЗИ „Велика авантура“ Виктор Лазић је описао сусрет са рибарима на једној бензинској пумпи у Шведској.

– Доброћудни рибар који силом прилика ради на бензинској пумпи позвао ме је да се придружим његовим пријатељима. Био је одушевљен што сам из Србије. Одмах је почео да звиждуће „Марш на Дрину“. Било је невероватно, као из бајке. Наиме, у детињству је негде на радију чуо ту песму. Толико му се допала, да је као дечак био опседнут њоме; и дан-данас му је омиљена! Трагајући на интернету сазнао је и за Церску битку и српску храброст у Првом светском рату.

„Чуо сам од неких Хрвата да их нешто жацне кад чују Марш на Дрину. Зашто, питам се. Ја волим тај марш, музика је лијепа. Кад сам недавно био у посјети Босни, са задовољством сам га слушао“, признао је доживотни председник СФРЈ. Дипломата Недељко Л. Зорић у књизи „Записи југословенског дипломате 1948-1983.“ описао је концерт на броду „Галеб“ приликом посете Тита афричким земљама 1961. када је наш војни оркестар којим је дириговао капетан Будимир Гајић одсвирао и „Марш на Дрину“.

Популарности композиције су много допринели Душан Јакшић, Предраг Гојковић Цуне, хор Београдске Саборне цркве… београдски глумац и рецитатор Вицо Дардић био је први који је снимио целу поему уз музичку пратњу. И други домаћи аутори и оркестри изводили су ову композицију у различитим аранжманима, од традиционалних до модерних. Поред „Смака“, „Азре“ познати су аранжмани групе КБО, ди-џеј Салета, Боре Дугића, Милутина Поповића Захара, Гордане Лазаревић, Љубише Килибарде, Власте Јелића… Бројни домаћи и инострани еминентни симфонијски, дувачки и војни оркестри, као и хорови изводили су композицију „Марш на Дрину“.

БИНИЧКИ ЈЕ ПОСВЕТИО ПУКОВНИКУ МИЛИВОЈУ СТОЈАНОВИЋУ

КОМПОЗИЦИЈА Станислава Биничког настала у част прве победе српске војске на Церу 1914. године и јуначке погибије пуковника Миливоја Стојановића Брке инспирисала је многе ствараоце, па и данас живи као пре читавог века.

Откако је ова мелодија добила и речи, неколико пута је „Марш на Дрину“ био предлаган и за званичну српску химну. Песма „Боже правде“ тада се није ни помињала, али су полемике око тога да ли једна песма која се пре свега изводи у кафанама, може да буде химна, биле готово идентичне и почетком седамдесетих (када су покренуте су расправе да свака република треба да има и своју химну) и деведесетих година ( када је требало изабрати химну) прошлог века. Постављало се и питање да ли је марш, као музичка форма, погодан за химну, оба пута је спомињана и „Марсељеза“. У Србији, јавно мњење се, према тадашњим анкетама, определило за „Марш на Дрину“, али и за „Боже правде“, „Тамо далеко“, као и за песму Доситеја Обрадовића „Востани Сербие“. Расправљало се и у парламенту, а 1992. одржан је референдум. Највећи број гласова добио је „Марш на Дрину“. Али, и поред тога у коначном исходу преовладало је да химна буде „Боже правде“.

ПОСЛЕДЊА МЕЛОДИЈА ВЛАСТИМИРА ПАВЛОВИЋА ЦАРЕВЦА

ПОСЛЕДЊА мелодија коју је одсвирао чувени виолиниста Властимир Павловић Царевац била је „Марш на Дрину“ – на дочекунове 1965. у Дому културе на Новом Београду. Царевац је ратник из Првог светског рата. У ствари, Бинички и Царевац, ратници и виолинисти, били су ратници исте војске. И у „Маршу на Дрину“.

„МАРШИРАЛИ“ И НА ЗАПАДУ
ПЕСМА „Марш на Дрину“ некада је била велики светски хит. Њу су обрадили многи певачи и групе, посебно шездесетих година, а међу најпознатијим верзијама је она из 1994. коју је на албуму „НАТО“ избацила словеначка група „Лајбах“. Обрада Јиргена Ингмана из 1963. била је велики хит у Западној Европи. Завршила је на првом месту данске топ-листе, а нашла се у врху топ-листа у Западној Немачкој, Великој Британији, Француској и Америци. Шведски бенд „Спотникс“ избацио је ову песму као сингл, а велика звезда свог времена, певачица и глумица Мери Лафорт испевала је ову песму на италијанском језику. Једну од познатијих обрада шездесетих година урадила је група „Шедоус“.

ИЗВОР: http://srbskenovine.com/kako-je-nastala-kompozicija-mars-na-drinu/