МИСТЕРИЈА УБИСТВА КНЕЗА: За припрему атентата знало се три године унапред, Михаило је игнорисао упозорења и пензионисао достављаче

ЗА припреме убиства кнеза Михаила, поуздано се знало три године раније! Сведочанство о томе је и кореспонденција проте В. Милића и адвоката Стевана Стевче Маленовића, те Маленовића са – Павлом Пајом Радовановићем, који је 1865. са братом Костом припремао убиство Михаила и најпосле га 1868. извршио! Познати су само извршиоци и околности атентата. Ко га је наручио, за чији интерес? Да буде најгоре: Михаило је игнорисао тачна обавештајна упозорења о атентату, одбијао савете искусног оца, књаза Милоша, док је овај био жив, који је, иначе, преживео више покушаја ликвидације.

У писму проте Милића Маленовићу, најважнији део дословно гласи: “Господин митрополит заиста је пред убиство кнеза Михаила примио преко Оршаве једно писмо без потписа у коме се јављало да ће извесни убити кнеза Михаила. Г. митрополит је одмах то писмо предао у руке кнезу и он се је неколико дана чувао, што је г. митрополита довољно умирило, но наскоро опет је престало то потребно чување и пажња, док није и сама катастрофа наступила.” Писмо датира 6. фебруара 1865.

У ФОНДУ Архива Србије ПО кут. 140 бр. 150 стоји Маленовићев спис о разговору уживо њега и Павла Радовановића, атентатора: “За време мог бављења у Београду дође код мене Радовановић, и у разговору каже ми да ће он да убије кнеза Мијаила, тога лета у Топчидеру, о 50-годишњој прослави устанка књаза Милоша на Турке, зато што он (кнез Михаило) неће да извиди по молби Радовановића – како власти чине очевидну незаконитост његовом брату Љуби Радовановићу, адвокату у Ваљеву, који је тада био у затвору за неку напаковану кривицу, – па између осталога изговорио је Паја и ово: – Убићу га, Маленовићу, оца му његовога, па да је већи од овога београдског торња! Том приликом Паја је мени рекао: – Ја нећу тебе да увлачим у ову ствар, јер нисам рад да што претрпиш због мене, већ ти то само саопштавам као добром познанику.”

Маленовић и Радовановић су се знали из Крагујевца, где је Маленовић био судски секретар, а овај директор гимназије. Кад му је будући атентатор поверио своју намеру, Маленовић решава да о њој – ником не говори! Иако је био приврженик Обреновића! Објаснио је то дословно: “Ако се заиста изврши убиство, онда бих могао бити осуђен, као дознавач свега – до пет година затвора, – а на ово сам се решио, пре, него да будем потказивач.”

АТЕНТАТ је вероватно смишљен у једној страној сили (вероватније у две) а проблеми атентатора са кнезом Михаилом су вешто искоришћени. Најпогубније: Михаило се, знајући за те припреме, није понашао као одговоран државник за спас српске власти и себе! Достављачи тих дојава, високи функционери, од Михаила су трпели понижења, напрасна пензионисања (Арса Туцаковић, Јевта Стојановић, Милоје Тодоровић …) док је несрећни Видоје Ивковић стрељан као “завереник против живота и владавине кнеза Михаила”! О томе је јавно сведочио и Драгутин Жабарац, први ађутант и кнеза Михаила и касније кнеза Милана Обреновића.

Зашто је Михаило, искусни масон, навикнут на конспиративни рад прошавши многе опасности по живот, поступао тако? “Тачне су биле тврдње кнеза Милоша, да око Михаила постоји узак тајни круг интриганата, којима је наивно веровао. Та групица дипломата и српских политичара око Михаила, повезана са тајним службама Evidencbiroom Аустрије и руском Охраном, Михаила је одвраћала од веродостојности озбиљних информација обавештених људи о завери против његовог живота и владавине. Аустријска и руска дипломација и службе сарађивале су и против кнеза Милоша”, објашњење је архивиста слободних зидара у северној Италији и Истри.

СЈЕДИЊЕНА СРПСКА ДРЖАВА

ДА ли је мотив атентата на Михаила био и његов програм уједињења Срба у Сједињену српску државу, који се нимало случајно, подударао са планом масонерије у Европи, нарочито француске, за разбијање “тамнице народа” Аустроугарске и осамостаљење словенских држава из њеног састава?! Од Гарашаниновог “Начертанија” које су Влада у Бечу и још неке квалификовале као “план стварања велике Србије”, план књаза Милоша је одступао јер је тежио само стварању самосталне Србије, док је Михаилов план било уједињење свих Срба на Балкану. Мада у неким изворима има тврдњи, да је Милош са поверљивим страним емисарима разматрао и програм стварања Балканске уније на штету Аустрије – иако је по већини историчара био “аустрофил”!

Дуго је у Михаиловој тајној политици био актуелан и план стварања заједничке државе Србије и Бугарске, уз гаранције Француске. Он је 1867. са бугарском опозицијом, која је била француски експонент, у Букурешту потписао споразум о будућем устројству те заједничке државе. Даље планове на реализацији тог споразума спречава Русија, којој српско-бугарски савез није одговарао.

ПОСЛЕ очеве смрти Михаило је, под утицајем интриганата, курс Милошеве политике променио и с тим заокретом отишао у смрт. Маленовић о моменту кад је атентат изведен пише:

“Књаз Мијаило гине у Топчидеру у пратњи жена: кћери и унуке поч. Јеврема Обреновића (Анке и Катарине). Баш у то време долази из Гроцке у Топчидер ради шетње пензионер Илија Гарашанин, а син овога (Светозар) у томе моменту прати Књаза као ађутант, и не држи за дужност да похита Књазу у помоћ, одбрани од убиства. А Илију Књаз је био одпустио и пензионисао, као председника Министарства, докле је пређе у 1842. години наредио – те су и отац и старији брат Гарашанинов као бунтовници убијени, и главе им одсечене, – и због тога Књаз Милош за живота, никада није пустио Гарашанина себи близу. Али можда је и то било мудро, како је Књазу Мијаилу интрига била кобна подметнута, убити брата и оца коме, па после тога ипак узети сина убијеноме и брата за свога министра! (АС, ПО 140/150).”

МИЛОШ је сина, кнегињу Љубицу и политичаре блиске Обреновићима у Србији и у иностранству, писмима из Херештија, Галиције и Беча упозоравао на кобан утицај интриганата на Михаила и то – две деценије пре атентата! Михаило је овако оцењивао сва Милошева упозорења: “очева искуства су погрешна и застарела.”

Још од новембра 1842. књаз Милош је Михаилу слао усмене, тајне поруке, често и посредством Вука Караџића. Узалуд, што доказује и Милошево писмо (АС ПО 94/18): “Ви, сине, имате боље пријатеље, по чему ја и г. Вук Вама смо сасвим излишни шта више, ми Вама сметамо у дипломатији – мени није лако одступати од Ваших интереса, и оставивши Вас самог у пространом пољу неизвесности и губитака. Тешка срца, одступам од свог учешћа у Вашим пословима, желећи да сами са Вашим саветницима боље и успешније за себе ствар израдите.”

КНЕЗ Михаило је сахрањен у Саборној цркви у Београду, а у јеврејској синагоги је 21. маја 1869. одржан молебан за покој душе, како је наведено, кнеза Михаила М. Обреновића III. Он је одржавао добре везе са утицајним Јеврејима у Србији, често и кроз масонерију, у којој је било доста Јевреја. Изворни спис II 39189 “Спомен кнезу Михаилу у јеврејској синагоги у Београду 1869.” налази се у Народној библиотеци у Београду. Има архивских сведочанстава, да је Михаило неколико пута разменио тајне делегације са ложама ексклузивне јеврејске масонерије у Паризу, која припада Реду Бене Берит (или Б`наи Брит).

Милорад Бошњак / Новости