Илон Маск „успешно“ извео чиповање свиња – следи чиповање људи

Гнусни амерички предузетник Илон Маск званично је јавности, као што је било најављено (овде:), 28. августа представио пројекат „Неуралинк“, заједно са софтвером и имплантабилном хардверском платформом за чиповање људи, који је до сада успешно тестирао на свињама.

Маск је већ изјавио да ће се „фитнес – наруквица у лобањи“ користити за „контролу уноса хране“. Даље, планирају да направе апликацију за комуникацију између мозга и рачунара, па чак и мобилног телефона, захваљујући којој ће бити могуће примати видео и аудио информације директно у мозак.

Истина, главно питање – ко ће бити тај који је одговоран за контролу примљене хране, виталне активности и бити „провајдер“ за пријем информација у мозак, Маску није постављено.

Нешто што је, према мишљењу неких, немогуће, ипак се догодило – предузетник Илон Маск представио је пројекат чиповања људи, а како би другачије, него – за „њихово добро“.

Пројекат „Неуралинк“ основан је 2016. године. Циљ пројекта је стварање неурорачунарског интерфејса. „Неуралинк“ је добио 158 милиона долара инвестиција, укључујући најмање 100 милиона долара од Илона Маска (чије се пословање, ако неко не зна, своди на развој буџета олигархијских група, укључујући наруџбине Пентагона и ЦИА-е. Прича о бриљантном проналазачу и предузетнику, који, наводно, ради самостално, промовишући амбициозне свемирске аутомобиле, продорне пројекте итд. – обична је холивудска бајка). И њихов рад је постигао озбиљан успех – прототип чипа је тестиран на свињама. Према Маску, који је уређај назвао „фитнес – наруквицом у лобањи“, људи ће ускоро моћи да учествују у тестирању чипа Link.

Свиње су одабране јер им мозак има тврду љуску и структуру лобање сличну људској, објаснили су програмери. Пре догађаја, хируршки робот под анестезијом имплантирао је два чипа „Линк“ у две свиње – Гертруду и Дороти. На пример, из Дороти чип је уклоњен без икаквих здравствених последица. Још једној свињи – по имену Џојс – нису уградили чип. Маск је догађај назвао „демонстрацијом три прасади“. Током демонстрација, на екрану је приказана Гертрудина мождана активност. Када је свиња њушком додирнула предмете и осетила њихов мирис, кихнула и појела, чип је забележио снажне сигнале са можданих неурона. Подаци су приказани на монитору и праћени звуком.

Да критичари више не би викали да су „ово бајке“, рећи ћемо вам о научном делу експеримента. Као што је речено на презентацији, високо флексибилне жице користе се за повезивање регија мозга и чипа. Неће се сломити чак и ако свиња удари у препреку. Чип је овог пута био лакши од претходне верзије Link 0.9 представљене прошлог лета. Упрошћавање је, рекао је Маск, смањило величину уређаја – на 0,23 цм ширине и 0,08 цм дебљине. Уређај више не треба стављати иза уха као Link 0.9. Нови чип омогућава бежично пуњење. Тест новог интерфејса N1 заснован је на ASIC (application-specific integrated circuit – „специфичном интегрисаном колу“ (АСИЦ). Он се састоји од танког филма и запечаћене подлоге која може да комуницира са више од 1.024 електроде.

Биће више од једног чипа – до десет се може разместити у једну хемисферу мозга. Оптимална схема, према програмерима: најмање четири чипа у моторним деловима мозга и један у соматском сензорном региону. Представљени прототип може да извуче информације у реалном времену из великог броја неурона. Релеј електроде детектује неуронске импулсе и преноси податке о њима процесору. Процесор може читати информације преко 1,5 хиљаде канала. Комерцијална верзија уређаја прошириће његове могућности. Link ће моћи да чита сигнале са скоро 3 хиљаде електрода, дизајнираних за низ од 96 токова. Аналогни пиксели појачавају и филтрирају неуронске сигнале и претварају их у дигиталне битове. Један аналогни пиксел може да ухвати све неуронске сигнале у 20 хиљада узорака у секунди са 10-битном резолуцијом. Овај процес генерише брзину неуронских података од 200 Мбпс за сваки од 1024 канала. Након појачања, сигнали се претварају уграђеним аналогно-дигиталним претварачима. Претварачи одређују облик импулса неурона. Потребно је 900 наносекунди да се израчунају долазни N1/Link неуронски подаци. Уређај се бежично повезује преко коже путем Bluetooth везе са паметним телефоном на удаљености до 10 метара.

За имплантацију чипа користи се хируршки уређај V2. Уређај у наслону за главу уклања део лобање ради уградње чипа. На максималној снази, машина је способна да убризга шест навоја у минуту са 192 електроде. Наслон за главу је одговоран за фиксирање лобање пацијента током операције. Радно тело машине причвршћено је за постоље које пружа стабилну потпору целој структури. По завршетку операције, део лобање се враћа на своје место. Према Маску, операција уметања чипа у људски мозак идеално би трајала мање од сат времена и без употребе опште анестезије. У будућности ће имплантати моћи да се прилагоде путем апликације, кажу програмери. Због тога ће пацијенти моћи да контролишу и преусмеравају излаз са телефона на тастатуру или миш рачунара.

Поред оболелих од парализе, за „Неуралинк“ се заинтересовала и Федерална агенција за храну и лекове ФДА (FDA – Food and Drug Administration) за употребу у потенцијалним клиничким испитивањима на људима.

У будућности Маск планира да користи чип за лечење депресије и зависности, као и да директно преноси информације у мозак, укључујући и звукове и видео записе. „Важна ствар овде, наравно, није чињеница да су слушалице напуштене или да ће то коренито променити звучни инжењеринг и индустрију производње звука, не. Овде је најважнија чињеница да се звук преноси директно у мозак. Односно, овај неуронски интерфејс може помоћи људима са оштећењима слуха да чују свет око себе! И, у ствари, испоставља се да уопште није важно који се садржај емитује у мозак. Главна ствар овде је пропусност канала. Прво звук, а затим слика. А ово је, мислим, веома важно и кул за човечанство у целини “, рекао је Маск у интервјуу.

Занимљива је непознатост оних који ће емитовати „кул“. А такво питање се уопште не поставља. Каже се – они само желе да „помогну болеснима“ и продају их здравима, ради „кула“. А питање је врло смислено, јер онај ко добије право да унесе „своју истину“ директно у мозак владаће светом, без икаквог претеривања. Да бисмо срушили „нежељени режим“ – да, попут пар прстију, бескрајно вртимо видео записе са „злочинима режима“ у мозгу, а најтврдокорнији опортуниста за две недеље већ ће бацити „Молотова“ на барикаде. У принципу, биће могуће уверити у било шта, до тачке да је канибализам диван.

И ово није сценарио нове антиутопије, већ као што је примећено и међу самим трансхуманистима – наше сутра.

„Ако је проблем интеграције и опстанка чипа поуздано решен, контрола моторичке активности човека већ данас може бити преузета. Односно, седећете преда мном, ја ћу управљати прстом или ногом са телефона и нећете моћи да се одупрете. Исто се односи и на обнављање функција вида и слуха деловањем електрода на одговарајуће делове мозга. Лако је замислити дугме „храброст“ које се укључује код војника када је генералима корисно да искључе страх подређених ако је чип уграђен у одговарајући део мозга. Све је много компликованије са „интелигентним“ софтвером неокортекса – нове мождане коре, где се рађају и чувају наше мисли, а не рефлекси. Читање мисли и утицај на њих ствар је далеке будућности, мада нема сумње да је и ово само софтвер који ће бити описан као рачунарски код. Наравно, човечанство неће бити ограничено у употреби неуроинтерфејса само на подручје медицинских патологија. Број захтева усмерених на побољшање одређених квалитета и способности мозга већ је данас веома велик. То је оправдано, јер огроман број можданих функција има јасно проучену локализацију… Неуроинтерфејси би се већ могли такмичити са пилулама за стварање осећаја среће, али још увек нема довољно практичних истраживања у овој области“, прокоментарисао је за „Форбс“ будуће чиповање један од пионира интеграције неуронских интерфејса у људски мозак и један од најпознатијих неуробиолога – Михаил Лебедев.

А сада замислимо да чиповање постаје норма, као што је коментатор предвидео. А онда постаје јасно зашто би глобална олигархија потрошила стотине милиона, ако не и милијарде долара, на чиповање. Као резултат, имамо уместо „лошег и неконтролисаног“ човечанства, биомасу, којом се може управљати са телефона, приморавајући их да раде у три смене за тањир чорбе од скакаваца (о чијем се кориошћењу у исхрани сад активно расправља у Европи). А сами људи, чак и схватајући да овде нешто није у реду, и даље осећају срећу када свом господару донесу још једну милијарду. И без „трошкова“ на вас – оптимизација рада на максималном нивоу, трошење попут римских робова, мотивација радника на највишем нивоу, учинак је ван конкуренције, нула протеста – просто капиталистички сан. Сан о којем је почео да говори режисер Никита Михалков, али ни он није сањао о таквој будућности.

Превод са руског и приређивање: „Борба за веру“

Извор: https://www.katyusha.org/