Kо је била Евдокија Анђел, протерана владарка Србије: Звали су је прелепом, али и грешном и шугавом принцезом!

Евдокија Анђел

Евдокија Анђел била је синовица византијског цара Исака ИИ Анђела и ћерка његовог наследника, Алексија ИИИ Анђела. Жена принца Стефана Немањића постала је као део договора њеног стрица и великог жупана Стефана Немање и тако постала прва страна принцеза на српском двору.

Ипак, неће дуго проћи, а Евдокија ће понети и неке друге епитете. Зваће је “грешна”, “непослушна”, “шугава”, њен брак ће имати сраман крај, а византијска лепотица постаће и прва принцеза протерана из Србије… и то све за само једну деценију.

Лепота са којом се будила Византија

Мора да је за младу и прелепу принцезу, ону за коју се причало да у свакога јутра обасјава сунцем н, била огромна разлика када је са двора државе називане и “центром света” дошла у егзотичну, али дивљу и “варватску” Србију, земљу која се тек борила за своју самосталност и идентитет.




Док је Немања владао државом, Евдокија је била скоро неприметна. Није се мешала у политику, мудро је стајала по страни и посветила се подизању и васпитању деце – са Стефаном Немањићем имала их је четворо – Радослава, Предислава, Владислава и Kомнену.

Управо је она одиграла кључну улогу у васпитању деце, а посебно снажан утицај имала је на најстаријег сина Радослава, који је одрастао у човека који се осећао више као Грк него као Србин.

Све се променило када је Стефан Немања свог средњег сина и Евдокијиног мужа решио да именује за наследнка. Принцеза је тиме добила титулу велике жупанке, а сматрала је да јој по праву и пореклу припада и део власти.

У наредним годинама брак Евдокије и Стефана Немањића постајао је све климавији. Велики жупан био је склон неверствима и имао је велики број “дружбеница”. Евдокија му је замерала да је запоставља и превише пије. Са друге стране, у Стефановим очима, Евдокија је превише привлачила мушку пажњу и понашала се како не приличи супрузи српског владара.

“Шугава” принцеза




Неминовно – дошло је до краха брака иако се историчари не слажу око разлога. Неки тврде да је Стефан Евдокију ухватио у неверству, па наредио да јој се скину хаљине, и да се нага пешке протера из земље.

Да у причи о Евдокијином неверству има делова истине сведочи и запис охридског архиепископа Хоматијан који је забележио да је Стефан данима дубоко патио због “срамоте коју му је Евдекија нанела”.

– Часна жена у дому мужа свога дража је од свакога бисера и драгога камена – записао је касније први српски краљ Стефан Немањић.

Други наводе да је принцеза оболела од шуге, па ју је српски владар отерао да се и сам не би заразио.




Они рационалнији ипак ће рећи да је до развода дошло у склопу окретања Србије ка Западу и покушаја Стефана Немањића да на двору Латина пронађе нову жену уз коју би, од папе, добио и краљевску круну.

Kакогод, епилог је био исти – Евдокија је постала прва владарка Србије која је протерана из земље. Њен и Стефанов брак Србије, дуг десет година, поништила је црква, и обоје су били слободни да потраже друге животне сапутнике.

Деца су, наравно, остала на српском двору.

Жена “модерних схватања”

Након што се вратила у Византију Евдокија није дуго самовала. Прво је постала љубавница Алексија Дуке Мурзуфла, који је почетком 1204. произведен у цара у време када су се крсташи, захваљујући скретању Четвртог крсташког похода, умешали у унутрашње сукобе у Византији.

Свеже разведена принцеза се и удала за свог љубавника, али је он недуго после ослепљен и то од стране Евдокијиног оца, прогнаног цара Алексија ИИИ.




Ослепљеног Алексија В су затим заробили крсташи који су га погубили 1205. године. Евдокија је била очајна и бесна, док је отац на њене увреде одговарао да је бестидна и да треба да се стиди својих раскалашних љубави.

Евдокија се удала и трећи пут и то за Лава Згура, византијског великаша који је владао Kоринтом, али ни ту није пронашла срећу. Згур је 1208. извршио самоубиство након што су га Латини опсели у коринтској тврђави.

Након толико несрећних љубави Евдокија је отишла у Малу Азију својој сестри Ани и тако нестала са историјске сцене. Зна се да је преминула око 1211. године.



Istorijskizabavnik.rs

Постави одговор

молимо унесите свој коментар!
овде унесите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.