Kо је била Евдокија Анђел, протерана владарка Србије: Звали су је прелепом, али и грешном и шугавом принцезом!

Евдокија Анђел била је синовица византијског цара Исака ИИ Анђела и ћерка његовог наследника, Алексија ИИИ Анђела. Жена принца Стефана Немањића постала је као део договора њеног стрица и великог жупана Стефана Немање и тако постала прва страна принцеза на српском двору.

Ипак, неће дуго проћи, а Евдокија ће понети и неке друге епитете. Зваће је “грешна”, “непослушна”, “шугава”, њен брак ће имати сраман крај, а византијска лепотица постаће и прва принцеза протерана из Србије… и то све за само једну деценију.

Лепота са којом се будила Византија

Мора да је за младу и прелепу принцезу, ону за коју се причало да у свакога јутра обасјава сунцем н, била огромна разлика када је са двора државе називане и “центром света” дошла у егзотичну, али дивљу и “варватску” Србију, земљу која се тек борила за своју самосталност и идентитет.

Док је Немања владао државом, Евдокија је била скоро неприметна. Није се мешала у политику, мудро је стајала по страни и посветила се подизању и васпитању деце – са Стефаном Немањићем имала их је четворо – Радослава, Предислава, Владислава и Kомнену.

Управо је она одиграла кључну улогу у васпитању деце, а посебно снажан утицај имала је на најстаријег сина Радослава, који је одрастао у човека који се осећао више као Грк него као Србин.

Све се променило када је Стефан Немања свог средњег сина и Евдокијиног мужа решио да именује за наследнка. Принцеза је тиме добила титулу велике жупанке, а сматрала је да јој по праву и пореклу припада и део власти.

У наредним годинама брак Евдокије и Стефана Немањића постајао је све климавији. Велики жупан био је склон неверствима и имао је велики број “дружбеница”. Евдокија му је замерала да је запоставља и превише пије. Са друге стране, у Стефановим очима, Евдокија је превише привлачила мушку пажњу и понашала се како не приличи супрузи српског владара.

“Шугава” принцеза

Неминовно – дошло је до краха брака иако се историчари не слажу око разлога. Неки тврде да је Стефан Евдокију ухватио у неверству, па наредио да јој се скину хаљине, и да се нага пешке протера из земље.

Да у причи о Евдокијином неверству има делова истине сведочи и запис охридског архиепископа Хоматијан који је забележио да је Стефан данима дубоко патио због “срамоте коју му је Евдекија нанела”.

– Часна жена у дому мужа свога дража је од свакога бисера и драгога камена – записао је касније први српски краљ Стефан Немањић.

Други наводе да је принцеза оболела од шуге, па ју је српски владар отерао да се и сам не би заразио.

Они рационалнији ипак ће рећи да је до развода дошло у склопу окретања Србије ка Западу и покушаја Стефана Немањића да на двору Латина пронађе нову жену уз коју би, од папе, добио и краљевску круну.

Kакогод, епилог је био исти – Евдокија је постала прва владарка Србије која је протерана из земље. Њен и Стефанов брак Србије, дуг десет година, поништила је црква, и обоје су били слободни да потраже друге животне сапутнике.

Деца су, наравно, остала на српском двору.

Жена “модерних схватања”

Након што се вратила у Византију Евдокија није дуго самовала. Прво је постала љубавница Алексија Дуке Мурзуфла, који је почетком 1204. произведен у цара у време када су се крсташи, захваљујући скретању Четвртог крсташког похода, умешали у унутрашње сукобе у Византији.

Свеже разведена принцеза се и удала за свог љубавника, али је он недуго после ослепљен и то од стране Евдокијиног оца, прогнаног цара Алексија ИИИ.

Ослепљеног Алексија В су затим заробили крсташи који су га погубили 1205. године. Евдокија је била очајна и бесна, док је отац на њене увреде одговарао да је бестидна и да треба да се стиди својих раскалашних љубави.

Евдокија се удала и трећи пут и то за Лава Згура, византијског великаша који је владао Kоринтом, али ни ту није пронашла срећу. Згур је 1208. извршио самоубиство након што су га Латини опсели у коринтској тврђави.

Након толико несрећних љубави Евдокија је отишла у Малу Азију својој сестри Ани и тако нестала са историјске сцене. Зна се да је преминула око 1211. године.

Istorijskizabavnik.rs