Професор о загађењу у Бору: Стање је алармантно, грађани са правом реагују

Професор Електротехничког факултета Слободан Вукосавић каже за РТС да је загађење које се региструје у Бору изнад прописаних норми и да грађани имају пуно право да реагују. Aлармантна je ситуација сa канцерогеним металуидом арсеном који је у одређеним тренуцима премашио границу и по 300 пута, поручује професор.

Прво су грађани поднели кривичну пријаву због прекомерног загађења против компаније “Зиђин Бор копер”, али и против градоначелника Бора. Пре неколико дана је сам градоначелник поднео кривичну пријаву против исте компаније из истих разлога.

Гостујући у Београдској хроници професор Електротехничког факултета Слободан Вукосавић нагласио је да је загађење које се региструје у Бору дефинитвно изнад прописаних норми.

Истакао је да Бор никад није био чист град, као и да је уз Панчево један од центара загађења у Србији.

Међутим, навео је да је загађење сада кулминирало, вероватно зато, како је оценио, што се у рударско-топионичарском базену интензивирала експлоатација и производи се више, па се и више загађује.

“Проблем је и у томе што одређене екскурзије, једночасовне, сумпора вишеструко, чак десет пута премашују границе. Поготово је алармантна ситуација с канцерогеним металуидом арсеном, који је неретко пре две године бивао по 24 пута већи од границе”, каже Вукосавић.

“Током овог лета, што се може видети на сајту Института за рударство, мерења показују да је арсен у одређеним тренуцима премашио границу и по 300 пута, што је заиста алармантно”, упозорио је Вукосавић.

Каже да постоји опрема која може да умањи и елиминише загађење и треба је уградити.

Такође, додаје и да је еколошка опрема доста сложена и могуће је да постоје одређене тешкоће с обзиром да је фабрика почела са радом 2018. године и да би требало да се види о чему се ту ради.

“Грађани Бора у овом случају имају пуно право да реагују и да очекују да ће реакција доћи брзо”, сматра професор.

Ко све загађује Београд и Србију
Ако гледате целу Србију, објашњава Вукосавић, као главне загађиваче требало би уврстити оксиде сумпора, угљенике, азота, тешке метале и наравно суспендоване честице.

Истиче да би требало веровати Агенцији за заштиту животне средине која у свом годишњем извештају каже да су главни проблем загађења у целој Србији суспендоване честице.

“То су ПМ-10 честице пречника 10 микрометара и ПМ-2,5. Према том извештају више од 57 посто ПМ-10 загађења долази из малих топлана, које имају снагу мању од 50 мегавата и од малих ложишта, значи и оних кућних шпорета, а више од 77 посто загађења ПМ-2,5 честицама долази из истих извора, свих тих ложишта”, појаснио је професор.

Додаје да би у Београду требало узети у обзир и загађења која долазе из саобраћаја. Напомиње да је просечна старост аутомобила према истраживању Саобраћајног факултета 17 година. Истиче и да се саобраћај да регулисати и да ту има много примера.

У Лондону ћете морати да платите ако желите да провезете аутомобил кроз центар града и ако имате возило које има веће емисије и то се утврди на регистрације платићете већи порез.

“Међутим, будући да у Србији постоји велики број возача управо тих аутомобила старијих од 17 година, онај ко то учини изгубиће њихову наклоност и ту видим главну кочницу. Нема такве ствари као што је бесплатан ручак – или ћете имати чист ваздух или ћете мало више платити”, сматра Вукосавић.

“Термоелектране нису главни загађивачи Београда”
Професор каже и да наше термоелектране емитују суспендоване честице у износу који је на нивоу Србије мањи од 5 посто, негде између 3 и 4 посто.

“Дакле, ако говоримо о загађењу у Београду то дефинитивно нису термоелектране. Термоелектране у Србији заиста емитују већи део сумпора који се из целе Србије емитује у атмосферу.

“Имајте у виду да термоелектрана ‘Угљевик’ удаљена ваздушном линијом од Београда око стотинак километара има угаљ који има 12 пута више сумпора”, истиче професор.

Објашњава и да ће тако ситуација са сумпором у Београду бити одређена тим прекограничним загађењем из суседних земаља.

Додаје да угаљ који копамо у Колубарским рудницима има испод 0,5 посто сумпора што је, како тврди, заиста мало.

Костолачки угаљ он има преко 1,5 посто сумпора, и он, објашњава професор, заиста емитује одређено загађење, али много мање од “Угљевика”.

“Сумпор је ствар прекограничног загађења он се шири јако јако далеко. Због нашег сумпордиоксида који емитујемо, забринуте су земље као што је Немачка, они не би желели да у својој земљи имају киселе кише”, указао је Вукосавић.

Сматра да је решење применити еколошку опрему, постоје системи за десумпоризацију које можемо да применимо, као и да би требало одабрати праве и пустити их у рад.

Међутим, наводи да ту постоје одређене тешкоће.

“У време када је српска наука и струка имала много више прилика, у Србији је развијана еколошка опрема на светском нивоу, имали смо веома добра наша решења десумпоризације која су израдили електротехнички институти ‘Никола Тесла’ и ‘Михаило Пупин’. Нажалост, они немају данас прилике да раде на том пољу и набављамо еколошку опрему из иностранства и често се јављају поједине тешкоће приликом уградње и пуштања у рад”, закључио је професор Слободан Вукосавић.

РТС