И образоване жене тешко налазе посао

(Фото: Shutterstock)

Образованије су, али су чешће незапослене. Бројније су од мушкараца, али су неупоредиво мање заступљене на местима где се одлучује. Имају иста права као мушкарци, али је њихов положај лошији и у приватној, и у јавној сфери. Неупоредиво чешће су изложене дискриминацији на основу рода и пола, али и физичком, психичком и економском насиљу. За исти посао су плаћене чак 11 процената мање од мушкараца, више су оптерећене радом у домаћинству и бригом о деци и старијим члановима породице. У посебно незавидном положају налазе се жене које припадају маргинализованим групама, као што су Ромкиње, жене са инвалидитетом, жене које живе у руралним срединама, жене које припадају ЛГБТ популацији…

Ово су само неки подаци који скицирају положај жена у Србији 75 година након што су добиле право гласа у бившој Југославији, који су објављени у тзв. нултом „Извештају о правима жена и родној равноправности” и којим организација „ФемПлатз” у сарадњи са Тимом УН за људска права у Србији почиње редовно годишње извештавање о праву жена у нашој земљи. Иако званични подаци говоре да у нашој земљи живи око 180.000 више жена од мушкараца, положај припадница лепшег пола често је незавидан, а бројке говоре да је неравноправност највећа у породичном гнезду. Подаци изведени из овог извештаја јасно сведоче да жене проводе чак 38 сати недељно у активностима које су у вези са васпитањем деце – дупло више од мушкараца, који се наследницима баве 20 сати. Осим тога, жене троше знатно више времена на кућне послове и неупоредиво се више баве старијим члановима породице.



„Положај жена у области рада и запошљавања у Србији је неповољан и лош. Стопа незапослености жена највиша је у региону Јужне и Источне Србије (13,8 одсто), а најнижа у Београдском региону (9,3 одсто) и Војводини. У децембру 2019. године на евиденцији Националне службе за запошљавање било је 506.865 незапослених – 55 одсто чиниле су жене. Забрињава податак да чак трећина жена које траже посао нема претходног радног искуства, а највише незапослених је у старосној категорији од 25 до 34 године. Само 1,5 одсто незапослених жена, које су регистроване у Националној служби за запошљавање прима надокнаду, 72 одсто је регистровано, али не прима надокнаду, а четвртина незапослених жена није евидентирана на бироу. Мере штедње и забрана запошљавања у јавном сектору, уведене 2014. године, несразмерно су погодиле жене, јер управо оне чине већинску радну снагу у здравству, просвети, администрацији и сектору социјалне заштите”, истичу аутори овог извештаја, који скрећу пажњу да послодавци често пријављују жене да имају ниже образовање од формалног како би порези и доприноси на зараде били нижи, а ова пракса нарочито је распрострањена у сектору производње. Осим тога, положај текстилних радница у Србији посебно је забрињавајући.

Аутори извештаја о правима жена упозоравају и да се жене често суочавају са родном дискриминацијом заснованом и приликом тражења посла, али и на радном месту. Наиме, истраживања говоре да је трећина жена приликом разговора за запошљавање морала да одговори на питања о деци – да ли их има или планира, а од седам одсто жена тражено је лекарско уверење да нису у другом стању. Готово трећина жена наводи да им је било ускраћено право на породиљско одсуство, односно да нису примале накнаду зараде или друге накнаде дефинисане законом. Међу женама које су узеле породиљско одсуство са посла, 64 одсто њих се по истеку одсуства вратило на своје радно место, а 16 одсто њих морало је да се врати раније него што су планирале. Осим тога, свакој седмој жени је смањена плата по повратку са породиљског одсуства, а девет одсто њих морало је да ради дуже.



Према резултатима истраживања о родној дискриминацији у области рада и запошљавања у Србији, чак 40 одсто жена је навело да су барем једном доживеле неки облик сексуалног узнемиравања на јавном месту, а велики број њих суочио се са гестовима, шалама и звуковима са сексуалном конотацијом. Свака седма жена добијала је мејлове или СМС-ове сексуалне природе од колеге или надређене особе, а 15 одсто њих доживело је да им колега или надређени предложи сексуални однос.

Истраживање ОЕБС-а о насиљу над женама из 2019. године показује да је чак 75 одсто жена доживело неки облик сексуалног узнемиравања и прогањања, односно физичког или сексуалног насиља од 15. године.

Током последњих десет година у Србији је приметно злостављање жена – у просеку њих 30 годишње изгуби живот у партнерском насиљу. За жену је најопасније место њен дом, јер је чак 60 одсто жена убијено у својим кућама, становима или двориштима.

Аутори извештаја о правима жена у Србији истичу да су жене које живе на селу изложене вишеструкој дискриминацији – оне се суочавају са препрекама у приступу образовању, здравственој заштити, социјалном и пензијском осигурању. Жене запослене у пољопривреди имају маргинализован статус, веома ретко су носиоци породичних пољопривредних газдинстава, а чине већину породичне радне снаге. Само је четвртина газдинстава регистрована на жене, а свега 15 одсто њих су управнице имања.

Иначе, жене су власнице само четвртине некретнина у Србији, док се у заједничком поседу налази тек 11 одсто некретнина. У брачним заједницама, супруг је власник непокретности у 70 одсто случајева, а жена свега у 14,5 одсто случајева.



Катарина Ђорђевић / Политика

Постави одговор

молимо унесите свој коментар!
овде унесите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.