Тужбе против банака загушиле судове

Судови су загушени тужбама против банака којима незадовољни клијенти, они који су подигли кредите, траже да им банке врате накнаде наплаћене на име трошкова обраде кредитног захтева. Често је то само један аспект, јер клијенти банке туже и по другим основама, као за висину камате и слично.

Масовност тужби не чуди с обзиром на то да је цела Србија облепљена плакатима којима се грађани и привреда позивају да туже банке. У судовима је на десетине хиљада тужби и чињеница је да има случајева да банке пресуђују против банака. Неки клијенти су већ и наплатили тужбени захтев од банака, то јест оне су им исплатиле износ поменуте накнаде за обраду кредитног захтева. У правним круговима се може чути да су се неке банке и после првостепене пресуде основног суда одлучиле на исплату, не чекајући исход жалбе коју су уложиле другостепеном суду, односно правоснажност пресуде. Зашто су то учиниле? Зато што се ради о мањим износима, тако да им се није исплатило да чекају правоснажност којом би евентуално изгубили спор, након чега би уследило принудно извршење. А то подразумева трошкове извршитеља које би они морали да плате. Подсећања ради, банке су накнаду обраде кредита наплаћивале у процентима, два, три, четири одсто, па и више од тога, па је тај трошак и различит зависно од висине подигнутог кредита. Од тога зависи и да ли ће га судови третирати као спор мање или веће вредности и који ће суд у другом степену бити надлежан.

Неке банке су се жалиле другостепеном суду, а има и оних који траже и поступак ревизије пред Касационим судом због изгубљеног спора. Тужбе су интензивиране након што је Врховни касациони суд у мају 2018. године саопштио правни став да банке имају право на накнаду трошкова и банкарских услуга под условом да је понуда банке садржала јасне и недвосмислене податке о трошковима кредита. Тада та уговорна одредба није ништава.

Судови су у пресудама против банака закључили да оне нису имале реалне трошкове и да је наплата накнаде њихова зарада, то јест профит. Другим речима, банке морају да образложе да су имале трошкове обраде кредитног захтева или пуштања кредита у течај и да су то клијенту јасно предочиле.

У Удружењу банка (УБС) и Народној банци понављају да банке имају право на наплату поменутих накнада. У УБС кажу да накнаде за трошкове обраде кредита представљају на закону засновану обавезу. Банке око тога немају никакву дилему и више правних извора потврђује исправност оваквог става.

– Примера ради, у новембру 2019. године Европски суд правде пресудио је да банке у Мађарској имају право да наплаћују накнаде уколико су оне део ефективне каматне стопе. У том случају, закључио је овај суд, нису дужне да детаљно дефинишу услуге које су пружене клијенту за ову накнаду. Ово је управо случај и у Србији, тако да сви разлози наводе да се исти закључак може применити и на наш банкарски сектор. У прилог ставу банака говори и одлука Народне банке о јединственом начину обрачуна камата, која је донета још 2006. године, као и Закон о заштити корисника финансијских услуга из 2011. године. Врло је битно нагласити да су клијенти пре потписивања уговора били упознати са накнадама за банкарске трошкове. Пре потписа, клијенту су предочени понуда, предлог уговора и план отплате и у сваком од ова три документа таксативно су наведени трошкови који су предмет уговора – наводе.

Мора се приметити, додају, да је у погледу накнада Србија изоловано острво. Само у нашој земљи је дошло до значајног броја тужби против банака, а тога нема у Европи, односно у земљама у окружењу. Поставља се питање зашто је то тако.

– Ми смо дубоко уверени да ови поступци нису у интересу клијената. Они троше пуно њиховог времена и новца, са добитком који је неизвестан, а често и симболичан. У досадашњим случајевима видели смо да, ако суд додели један динар клијенту, 24 динара добије неко други. Вероватно због тога постоје чак и рекламе оних који нуде подршку у овим споровима, чему прибегавају чак и поједини адвокати иако им то законом није дозвољено. Интересантно је и да су се прве тужбе поводом накнада појавиле с почетка 2017. године, иако се накнаде трошкова наплаћују откако постоји банкарство на овим просторима. Питање је шта је изазвало такву реакцију. Накнада за банкарске трошкове постоји и у међународним релацијама. Кад се држава задужује код међународних институција, плаћа се и накнада за трошкове. Дакле, накнада није никакав домаћи специјалитет, већ уобичајена релација у банкарским пословима. Може се рећи да су заправо тужбе због накнада специфичност нашег поднебља – наводе у УБС.

Јована Рабреновић / Политика