Шта привлачи зло?

„Пожељно је да у дому нема ништа, што изазива безбожне мисли и осећања, јер сте тако ван опасности од двоструке злоупотребе, унутрашње и спољашње“, – говорио је Нил Синајски. Наша природа је таква да, фиксирајући своју пажњу на нечему, човек снагом своје душе долази у непосредни контакт са тим објектом. Рецимо, читајући књигу, ми невидљивим начином формирамо везу са њеним аутором (чак и ако је он умро) и са оним стањем његове душе, у којем се налазио писац у тренутку стварања свог дела. Читалац се прожима мислима и осећањима дела. А посебно осетљиве природе чак и преживљавају та иста осећања.

Управо због тог својства човека да открива у себи везу са било којим објектом, на који је усмерена пажња, свети оци су забрањивали чак и држање у кући литературе, коју су написали страсни, неочишћени људи, преко које може да се формира веза са паклом, чак и ако човек нити не сумња на то. Када су са старцем Нектаријем Оптинским почели разговор о утицају на душу бездушних предмета, отац је приметио: „Лоше књиге под главом могу изазвати грешне снове, одећа страсног човека такође може да има утицај“.

Као противтежа демонској литератури, свети оци су препоручивали стално читање Јеванђеља, Псалтира и књига светих отаца. Зато што управо на тај начин човек општи са Богом и свецима и, придружујући се њиховим мислима и осећањима, и сам се духовно обогаћује и уздиже. Осим тога, свеци, који вас духовно виде и виде да читате њихове радове, моле се за вас.

Природно је да у дому православног човека не треба да буде паганских и окултних симбола – било каквих приказа паганских богова, ритуалних афричких или индијских маски, разних „талисмана“ (над којима магови често пре продаје обављају магијске ритуале), слика „ђавола“, змајева, сваке нечисти. Они су често узрок „лоших“ појава у дому, чак и ако је он освештан – јер су облици нечисте силе остали у дому, и домаћини као да позивају „у госте“ представнике демонског света, држећи у кући њихове слике.

Пажљиво прегледајте такође и вашу видеотеку: има ли у њој хорор-трилера. Не треба да имате књиге са „заверама“, као ни астролошке прогнозе, хороскопе и остале ђаволијаде, које је једноставно недопустиво држати у православном дому, а то је и опасно са духовног гледишта.

Преподобном Серафиму Саровском једном је син довео своју мајку која је патила од пијанства. Преподобни је исцелио и при томе рекао: „Немојте држати флаше са вином у кући“.

Рећи ћемо овде неколико речи о телевизору и компјутеру. Данас су ретке породице које не користе ову технику. Не вреди забранити њено коришћење. Узгред, и ова књига је такође припремљена на компјутеру као и остале књиге, које објављују православни издавачи. Све зависи од тога, како ви користите ову технику. И овде ћу навести две поучне приче, које се тичу телевизора.

У једном манастиру отац је у присуству поседнутих гласно рекао: „Желео бих да имам такав телевизор, који би приказивао само свето: поуке, како да живимо по Богу, како да се спасимо, како да угодимо Богу, како да победимо своје грешне навике“. У том тренутку демон (који се налазио у поседнутој) није издржао и повикао је из њених уста: „Иш, шта си пожелео! Нећеш то дочекати!“

У другом случају, у манастир је дошао отац са својом духовно оболелом мајком. Демон је из уста ове жене за време молитве повикао: „Какав је то „свет“ у вашем дому?“ Испоставило се да су код оца у свакој соби стајали телевизори, који се практично нису гасили.

„Због тога, – каже проповедник архимандрит о. Јован (Крестјанкин) у својој поуци, – у ваш дом преко телевизора улазе свакакви људи: и магови, и хипнотизери, и разбојници и томе слични. Он је разбојник, који краде ваше душе. Он васпитава децу на свој начин и одузима много времена“.

О компјутеру отац Јован у једном од својих писама пише: „Ви користите свакакве техничке производе, које је човек измислио, не без Бога. Јер Господ је тачно рекао: „Без Мене не можете да створите ништа“. И компјутер је изум, исти као и сви други. А у Писму је речено: „Све ми је дозвољено, али ништа не сме да ме поседује“. Ако на компјутеру човек ради Божје дело и у славу Божју, онда се човек тиме спашава. А ако користи технику за разну срамоту и некорисне игре, он очигледно страда. Па одлучите. Једна иста техника неком служи на спасење, а другом – на пропаст“.

Ако су се артос, просфоре због лењости покварили, убуђали или уцрвљали, ни у ком случају их не треба бацати. Треба их однети у храм ради спаљивања у посебној пећи и одмах се покајати за грех немарног односа према светињи.

Остаци црквених свећа, употребљених не у храму, треба опет однети у храм. Тамо поред свећњака стоје посебни сандучићи за скупљање остатака свећа. Памтећи да су остаци црквених свећа исто светиња, мудро поступају они, који их доносе у храм и остављају у тим сандучићима. Касније се ти остаци користе у изради нових свећа. Варснуфије Оптински говорио је својој деци да папириће од просфоре треба пажљиво сакривати и спаљивати. Све треба радити са страхопоштовањем.

Прочитајте још: 

Преузето из књиге: “Заштити дом свој од зла“

ИЗВОР: https://prijateljboziji.com