Живот жене која је заувек променила свет: Од дадиље богаташа до прве добитнице Нобелове награде! (Видео)

На данашњи дан 1867. године у Варшави је рођена Мариа Склодовска, коју свет памти као Марију Kири, прву жену која је освојила Нобелову награду.

Марија долази из скромне породице средње класе која је ценила образовање. Њен отац био је професор математике и физике све док није добио отказ због својих пропољских политичких уверења, а мајка је била управница женског интерната. Она је напустила своје радно место када је родила Марију, а 10 година касније оболела је од туберкулозе и умрла.

Исте године малена Марија кренула је у интернат, а затим уписала женску гимназију, коју је завршила с одличним успехом. Жеља за даљим образовањем тињала је у девојци којој је отац усадио љубав према физици и математици, али у то време више образовање у редовним институцијама било је резервирано искључиво за мушкарце!

То је био резултат патријархалних и политичких прилика у земљи, али Мариа је своје место пронашла на универзитету Латајки, патриотској институцији која је у тајности образовала Пољаке и Пољакиње.

СЛОМЉЕНО СРЦЕ И СНОВИ О СОРБОНИ

Сањала је о одласку у Париз и упису на престижну Сорбону. Одлучна у намери да оствари своје снове, договорила се са сестром Брониславом. Финансијски ће је помагати током студија медицине, а Бронислава ће јој након дипломе узвратити услугу.

Марија се запослила као гувернанта и приватна учитељица код породице Зоравски те слала новац сестри. Тај посао донео јој је и прву велику романсу која је завршила несрећно. Заљубила се у Kазимиерза Зоравског, сина својих послодаваца, који нису могли прихватити његову везу са сиромашном гувернантом.

Заљубљени пар желео је да озакони везу, али њихова љубав посустала је пред притисцима. Марија се напослетку преселила у Париз и уписала студије физике, хемије и математике на Сорбони.

ПЈЕР KИРИ – ПАРТНЕР KАKВОГ ЈЕ ОДУВЕK ТРАЖИЛА

Уследиле су године тешког живота, одрицања и глади, али одлучна Пољакиња није посустајала у својој намери да дипломира. Научну каријеру започела је 1894. године истраживањем магнетских својстава челика, а исте године у њен живот ушао је физичар Пјер Kири.

Требала је лабораторију у којој би могла изводити експерименте, а он јој је понудио место у својој малој лабораторији.

Инсерт из филма о Марији Kири под називом “Радиоактивна”

Пријатељство темељено на заједничкој страсти према науци полако је прерасло у љубав, али Марија је одбила прву просидбу свог колеге јер је веровала да ће се вратити у Пољску и тамо наставити научни рад. Пјер је био спреман преселити се с њом у другу земљу и радити као професор француског језика, али судбина је за њих имала другачији план.

Наиме, Марие није могла добити мјесто на свеучилишту у Kракоwу зато што је била – жена. Тада ју је Пјер охрабрио да се врати уз Париз и тамо заврши докторат.

Пар се венчао 1895. године, а на скромној церемонији Марија је уместо венчанице носила тамноплаву хаљину коју је после годинама користила као одећу за рад у лабораторију.

ПРВА ЖЕНА С НОБЕЛОВОМ НАГРАДОМ

Брачни пар Kири препустио се научном раду, а то је 1903. године резултирало номинацијом за Нобелову награду.

Одбор је испрва имао намеру доделити Нобелову награду за физику само Пјеру и његовом колеги Хенрију Бекерелу за њихово истраживање феномена радијације. Међутим, шведски математичар и борац за права жена у науци Магнус Густаф Митаг-Лефлер упозорио је Пјера на то, па је након његове жалбе и Марија Kири номинована и потом постала прва жена која је освојила престижну награду.

Три године касније Пјер је погинуо у саобраћајној несрећи. Марија је наставила да сама одгаја њихове кћеркице Еву и Ирене, а истоветно и да јача своју позицију у свету науке. Тако је 1911. године освојила другу Нобелову награду, овај пут за хемију.

У међувремену је одлучила да овековечи живот свог супруга на папиру па је сама написала његову биографију под једноставним називом “Пјер Kири”.

Недуго након тога отишла је натраг у родну Пољску како би учествовала у полагању темеља за Институт који данас носи њено име.

Умрла је 4. јула 1934. године од последица апластичне анемије која је веројатно настала због дуге изложености радијацији.

Марију Kири данас славимо као једну од најважнијих научница свих времена и икону феминизма због које се генерације девојчица усуђују да сањају велике снове.

Задовољна.хр