Корона журке кривично дело, починиоцима прети затвор

После свега што нам се последњих месеци а посебно последњих дана догађа, сасвим је извесно да је број оних суграђана који не верују вестима о драматичном ширењу заразе све мањи, и нема сумње да би за све најбоље било да таквих уопште и нема. А да је епидемиолошка ситуација у престоници, што рече неко од оних који управљају кризом, из ванредне прешла у катастрофалну, потврђују и свакодневни подаци о броју преминулих и новозаражених.

Ко сноси највећу кривицу што нам се ово догађа – вероватно ће бити познато, или барем много јасније, кад све ово прође.

Подсећамо, још минулог уторка ступиле су на снагу у том тренутку нове мере којима је скраћен рад угоститељских објеката, продавница, тржних центара, а и укинут је и ноћни превоз у Београду. То очигледно није било довољно да се вирус обузда јер црне бројке постајале су из дана у дан све горе.

Сасвим је сигурно да је незнатан број људи срећан због одлуке о ограничавању радног времена одређених услужних делатности. Таква одлука је ипак морала да се донесе јер су поједини власници угоститељских објеката, који би се пре могли назвати диско-клубовима, заиста, најблаже речено, претерали. „Политика” је пре недељу дана писала да је организовање журки у дискотекама у време када заразна болест хара озбиљно кривично дело. И јесте.

Појашњења ради, казнене одредбе недавно измењеног Закона о заштити становништва од заразних болести прописују високе новчане износе које би прекршиоци требало да плате уколико буду ухваћени. Ваљда ће их сада бити лакше ухватити јер је реченим изменама омогућено да њихово ноћно „дивљање” у локалима препуним младих људи сада зауздава далеко већи број јавних службеника, укључујући разне инспекције и комуналну милицију. Реч је међутим о новчаним, прекршајним казнама које већина власника клубова и организатора забрањених окупљања кроз осмех може да плати и да настави даље. Али, када буде почео да се примењује Кривични законик ове државе, ствари ће изгледати сасвим сигурно много другачије.

Никола Пантелић, уредник и стручни коментатор специјализованог сајта paragraf.rs, наводи да је епидемија вируса корона „лансирала” у правничку орбиту пре свих два кривична дела која су до њеног избијања била на маргинама кривичноправне јавности.

– Прво је кривично дело непоступање по здравственим прописима за време епидемије, регулисано 248. чланом Кривичног законика Србије. Конкретно, казна до три године затвора или новчана казна запрећена је ономе ко за време епидемије какве опасне заразне болести не поступа по прописима, одлукама или наредбама којима се одређују мере за њено сузбијање или спречавање – каже Пантелић и појашњава да се радња овог кривичног дела састоји у непоступању по напред наведеним прописима, односно у нечињењу.

Пантелић се позива и на мишљење наших кривичара који тумаче формулацију КЗ-а да је за постојање овог кривичног дела неопходно то да заразна болест буде „опасна”, и да вирус корона то свакако јесте. Овде се поставља питање постојања умишљаја, но Пантелић наводи да одлуке надлежних органа, о којима се свакодневно говори и пише, искључују могућност некакве заблуде. Другим речима, организатор журке природно би морао бити свестан ризика који изазива.

– Поред описаног, друго кривично дело које је проглашењем епидемије постало актуелно јесте преношење заразне болести, одређено 249. чланом Кривичног законика. Њега извршава свако ко не поступа по прописима, одлукама или наредбама за сузбијање или спречавање заразних болести, па услед тога дође до преношења заразне болести. Предвиђена казна за извршење овог кривичног дела је до три године затвора – објашњава Пантелић и додаје да се оно извршава непоступањем по различитим актима који су донети ради неутралисања заразне болести, тако да је и у овом случају реч о кривичном делу нечињења.

Он сматра да је преношење заразне болести једно од кривичних дела у коме се више него код других уочава тежина изреке ignorantia iuris nocet (непознавање закона је штетно) и каже да је неопходно бити упознат са неким актима да бисмо се сачували од одговорности. Ипак, да би постојало ово кривично дело потребно је да се неко заразио преношењем заразне болести.

– Ово кривично дело може да се изврши само са умишљајем, односно под условом да је окривљени свестан да је оболео од заразне болести и да поступа супротно наведеним прописима – прецизира Пантелић.

Он је уверен да ваља озбиљно указати и на одредбу члана 259. (став други) КЗ-а која између осталог предвиђа да ће, уколико дође до смрти једног или више лица након извршења кривичног дела преношење заразне болести, учинилац бити кажњен затворском казном од две до 12 година. Блажа казна, од једне до осам година затвора, биће изречена починиоцу који је жртви „само” тешко нарушио здравље.

Прочитајте још: 

• Др В. Димитријевић, др З. Чворовић: Крсне славе и полицијска контрола ОВО НИСУ РАДИЛИ НИ КОМУНИСТИ
• Комшија може да вас пријави: Папрене казне за славе и журке са више од пет људи
• Kомунална ПРАВИ СПИСKОВЕ оних који славе!

И на крају да кажемо да нам намера ни у једном тренутку није била да неког плашимо, рецимо власнике клубова који организују славља, већ искључиво да информишемо суграђане шта може да их задеси уколико се оглушују о прописане противепидемиолошке мере.

Наравно, све су ово слова на папиру, друго је да ли ће се надлежне институције, пре свих тужилаштво, на предвиђен начин придружити сузбијању овог зла које нас је снашло. Нико не мора да иде у затвор, али свако треба да се дозове памети и прихвати да је смртоносни вирус и даље међу нама.

[table id=1 /]

Милан Јанковић / Политика