Да ли су банке у Србији направиле црне листе занимања у време короне?

Мада нема званичне потврде, изгледа да ипак постоје занимања која су на црним листама банака, пишу Вечерње новости.

Док су запослени у кладионицама и казинима доживели да буду одбијени за кредите и кредитне картице због посла којим се баве, из Удружења банака Србије кажу да то није правило и да се сваки захтев конкретно разматра. У Народној банци Србије кажу да нема прописа који би обавезивао банкаре да одбијају кладионичаре, али да банке имају апсолутно право да одлуче да ли им је у интересу да дају кредит или не.

Како је за Новости испричао Београђанин Илија Р, који већ годинама ради у кладионици, недавно су га у банци у којој има рачун одбили за кредитну картицу. Наиме, није ни упутио званичан захтев, јер су му на шалтеру рекли да не издају такву врсту банкарских услуга запосленима у фирмама које се баве играма на срећу, клађењем, казином, фирмама које тргују оружјем и еколошки високоризичним компанијама.

“Био сам шокиран, јер моја примања нису милионска, али су редовна и никад нисам био нередован платиша”, рекао је он. “Разматрам да променим банку, али сам сазнао да ће ме вероватно одбити и у другим банкама, а да притом и не добијем званичан одговор ни објашњење зашто ме одбијају”.

Банкари неколико финансијских установа незванично су потврдили за Новости причу о црним листама занимања, јер свака фирма која има ризично пословање, односно код које се може десити да банкротира или буде затворена у кратком року, спада у високоризичне. Тако, како су рекли и запослени, могу да остану без плате, а банка без својих рата. Како кажу, клијент који је потенцијално несигуран да измирује обавезе, за банку спада у ризичну групу.

С друге стране, према речима Владимира Васића, генералног секретара Удружења банака Србије, не постоје за банке априори непожељна занимања и непожељне фирме.

“Велики број људи који се баве тим пословима и раде у кладионицама је добијало кредите, и стамбене и остале”, каже Васић. “Не постоји црна листа. Могуће је да је клијент конкретно одбијен због неког разлога који банка сматра ризичним, конкретно, али не зато што је запослен у кладионици. Ако се то и догодило, свакако може да промени банку. Може и фирма да послује са губитком да буде несигурна, па да то буде разлог што је клијент одбијен”, објашњава он.

Да не постоји правило које би банкама бранило да кредитирају кладионичаре, потврдили су и у Народној банци Србије.

“Са аспекта важеће регулативе којом је уређено пословање банака у Србији, не постоји апсолутно ниједно правило у складу са којим би банкама било ограничено кредитирање одређене категорије клијената, попут запослених у кладионицама или код било ког другог послодавца”, кажу у Централној банци. “Дакле, прописима нису предвиђени додатни услови које би грађани, запослени у кладионицама морали да испуне да би им банка одобрила кредит.”

Самостална одлука банака

Банке су дужне да саме успоставе и својим унутрашњим актима уреде одговарајући кредитни процес и да у оквиру тог процеса уреде критеријуме и принципе за одобравање кредита и других пласмана клијентима, кажу у Народној банци Србије. При доношењу одлуке о одобравању кредита, банке су дужне да процене кредитну способност сваког појединачног дужника као и друге релевантне факторе. Такође, о конкретном избору клијента, банке самостално и слободно одлучују.

[table id=1 /]

Спутњик