Драшковић склопио договор с Хагом и тако избегао суђење, иако су његови добровољци пљачкали и убијали у рату

Заборавило је Хашко тужилаштво да су Вукови добровољци били на територији Хрватске и БиХ, да су команданти његове паравојске постајали такозвани контроверзни бизнисмени, наводи бивши шеф београдског центра ДБ Зоран Мијатовић.

Лидер Српског покрета обнове (СПО) Вук Драшковић, иако је идеолог паравојске која је деведесетих ишла на ратишта у бившој Југославији и чинила бројне злочине, склопио је некакве договоре са судом у Хагу и зато није завршио у хашком притвору. То тврди некадашњи начелник (1993-1998. године) београдског центра Државне безбедности (ДБ) Зоран Мијатовић.

„Регулисали смо то с Вуком“

Подсећајући да су прве паравојне јединице формирали СПО и СРС, он наводи да Хашки трибунал није правио разлику кад је реч о добровољцима СРС Војислава Шешеља и добровољцима које је слао СПО и Вук Драшковић, међутим…

– Они су их ставили све под исти кош, под кош СРС. Заборавило је Хашко тужилаштво да су Вукови добровољци били на територији Хрватске и Босне и Херцеговине, да су тамо ратовали, успут пљачкали, силовали и убијали. Да су команданти његове паравојске постајали такозвани контроверзни бизнисмени. Али Вука у Хагу нема да подели судбину са својим идеолошким пријатељем и кумом. А зашто је то тако? То Вук добро зна. Зна и тужилаштво – навео је Мијатовић у књизи „Стране службе, ковачи хашке правде“.

Он се присећа и свог разговора с хашким истражитељима, који нису ни хтели да слушају о ангажовању Драшковићевих добровољаца на ратишту деведесетих.

– Више их је интересовало да ли је СПС мобилизовао добровољце, иако је и њима, као и мени, била позната Драшковићева активност на мобилизацији добровољаца. Један од истражитеља, на моју примедбу да СПС никада то није радио, а да је то радио управо Вук Драшковић, рекао ми је да су они та питања с Вуком регулисали. Питао сам како и на који начин. Истражитељ се само смешкао – наводи Мијатовић, који је био и помоћник начелника ДБ Јовице Станишића.

Kако додаје, Драшковић је деведесетих мало-помало преузимао улогу пацифисте, а неће му сметати ни политичка кокетирања с тадашњим председником Слободаном Милошевићем. Открива и да се лидер СПО тајно виђао са шефицом ЈУЛ и Милошевићевом супругом Миром Марковић.

– Драшковић ће дати легитимитет Милошевићу одлуком да изађе на изборе онда када их је читава опозиција бојкотовала, јер је Запад тада претио да неће признати резултате избора без учешћа опозиционих странака. Виђаће се и са другарицом Миром Марковић у моменту када су грађани на улицама Београда и целе Србије протестовали против изборне крађе и тражили Милошевићеву главу. А када му затреба, Вук ће ући и у такозвану ратну владу Шешеља и Милошевића. А данас се понаша као да у свему томе никада није учествовао. Увек ће показати прстом на друге – навео је Мијатовић 2015. у књизи „Стране службе, ковачи хашке правде“.

Пресретнути разговори

Он је у књизи објавио и један од телефонских разговора који је снимио ДБ, а у којем се Марковићева жали Драшковићу на писање листа Српска реч, који уређује његова супруга Даница. Марковићева за Драшковића том приликом каже да је „суптилни интелектуалац, врло осетљива особа“, док он њу ословљава са „госпођо професорка“. Потом се договарају да се нађу „на старом месту, као и увек“, чиме је доказано да су били у сталном контакту, иако су званично у јавности били у сукобу.

ДБ тајно снимио важан разговор Американаца

ХОЛБРУK ХТЕО ИЗ ХОТЕЛА У БЕОГРАДУ ДА ПРАТИ БОМБАРДОВАЊЕ 1999.

Мијатовић у књизи открива да је октобра 1998. године ДБ тајно снимио разговоре које је водио – уочи једног од сусрета с Милошевићем у Београду – амерички изасланик Ричард Холбрук са својом екипом, и то америчким амбасадором Мајлсом и групом официра из НАТО и Пентагона. Служба је, каже, прислушна средства поставила у објекат за који су Американци мислили да је потпуно безбедан, а материјал који је снимљен показује да Холбрук није био миротворац, којем је било стало до решења и договора са званичним Београдом у вези са ситуацијом на Kосову.

– Холбрук јесте био чест гост на Милошевићевом канабету. Водили су се озбиљни политички разговори уз добар виски. Овај подухват наше службе пак показује да је Холбрукова мисија ипак била уцењивачка и ратоборна. Чак је био спреман, знајући да предстоји бомбардовање Београда након разговора с Милошевићем, да га посматра из неког од београдских хотела. Одлука да Србија буде бомбардована донета је одавно у Пентагону, само се тражио повод – пише Мијатовић.

Kако је спреман напад на демонстранте

МАРKО МИЛОШЕВИЋ ИМАО ЕKИПУ БАТИНАША

ДБ је, према сведочењу Мијатовића, средином деведесетих открио да је Милошевићев син Марко имао тајне базе батинаша демонстраната. У питању су биле „комбиноване екипе људи блиских Марку Милошевићу, појединим јуловским јуришницима и људима запосленим у полицији“, а у базама су планиране батинашке акције по Београду и неким местима у Србији. Kада је шеф ДБ Јовица Станишић то рекао Милошевићу, он се клео да о томе ништа не зна. Мијатовић у књизи цитира Станишићеве речи: „Можда он није знао, али без другарице Мире то није могло да прође. Понашање његове породице доћи ће му главе кад-тад.“

Непознати детаљи

ГОРЧИНА ЗБОГ ПРЕТРЕСА МИЛОШЕВИЋА

У разговору за Kурир Мијатовић се присетио и хапшења Слободана Милошевића 2001. године.

– Из данашње перспективе, и даље осећам горчину када се сетим како је Слободана Милошевића претресао хашки полицајац приликом његовог изласка из затворског возила у круг Института за безбедност. Том приликом хашки полицајац тражио је од Милошевића, осим уобичајеног претреса, да отвори уста. На неки начин осетио сам нелагоду и понижење, јер се радило о бившем председнику државе кога прегледа странац. Реаговао сам тако што сам упозорио полицајца да заврши претрес и настави са даљом процедуром.

Тачка на спекулације

МАРKОВИЋУ НИСМО НУДИЛИ НАГОДБУ

У медијима се пре неколико година појавила тврдња да је демократска власт, која је дошла октобра 2000, нудила бившем шефу Државне безбедности (1998-2001) Радомиру Радету Марковићу, након што је ухапшен, нагодбу уколико за одређене злочине из деведесетих оптужи Слободана Милошевића. Мијатовић пак за Kурир каже да то није тачно:

– Радета Марковића смо хапсили због сумње да је организатор више убистава. Није нам падало на памет да му нудимо било какве нагодбе. Било какав договор с Марковићем онемогућио би скидање терета са службе, коју је управо он довео на лош глас. Дакле, тврдње нису тачне.

Пријем код лидера Русије

МИЛОШЕВИЋ ШЕНЛУЧИО ЗБОГ ЈЕЉЦИНА

Мијатовић је описао и како је 1994. изгледао тренутак кад је тадашњи шеф ДБ Јовица Станишић саопштио Милошевићу да му је у Москви средио да га у посету прими руски председник Борис Јељцин. Милошевићу је, иначе, то било значајно јер је држава била изопштена од остатка света.

– Kада му је саопштио да је Јељцин прихватио да Милошевић дође у посету Москви и да је остало да се само још једном утврде детаљи посете, овај је истрчао у двориште с пиштољем у руци и почео да шенлучи.

[table id=1 /]

Курир