Србија економски тигар: Минималац све чешће испод минималне зараде
Запослени у железничким предузећима недавно су јавно затражили од државе да се поштује законски ниво цене радног часа, а на протесту који су организовали пред зградом „Железница Србије” обзнанили су и да су плате око 5.000 радника, што је око 40 одсто запослених, на минималном износу, или испод минималца који је прописан на Социјално-економском савету.
За 2021. годину радни сат минималне цене раде треба да износи 183,93 динара, што значи да месечни минималац у просеку стаје око 32.126 динара. Како се утврђује минимална зарада и да ли је она гарантована категорија, зависи од неколико фактора, а најважнији је онај који се односи на то коме се минималац обрачунава.
Бојан Урдаревић, професор радног права на Правном факултету у Крагујевцу, подсећа да минимална зарада није гарантована, већ се утврђује на основу броја сати проведених на раду, а то значи да се обрачунава у минималном износу, али и даље по радном сату. Тако ће запослени који је у датом месецу радио мање од оног запосленог који исто прима минималац, а у том периоду је радио више, имати другачији износ месечне зараде у односу на свог колегу.
Ипак, постоји један изузетак, а то је када је радник ангажован ван радног односа и нема статус запосленог. Шта то заправо значи?
– Цена радног сата од 183,93 динара односи се само на запослене по уговору о раду, али не и на оне који су ангажовани на привремено-повременим пословима или оне који су у неком другом облику рада, по уговору о делу, као сезонски радници. У том случају, ти запослени ће бити изузети из одредаба минималне зараде, јер се у самом нацрту закона наводи да они не обављају послове у оквиру радног односа. Ти радници не примају зараду, него новчану накнаду за свој рад, а таквих има доста, па чак и у јавном сектору – објашњава професор радног права.
ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:
- Kако да наплатите од државе преглед који сте имали у приватној клиници? ВИДЕО
- Министрима у Влади Србије због кризе изазване коронавирусом повећане плате 10 до 30 одсто, а Александру Вулину 140 одсто
- Минималац мањи од најављеног поскупљења струје
Исто тако, минималне зараде се разликују од месеца до месеца, па тако рецимо децембар и март имају највише радних дана, што значи да ће тада минимална зарада бити виша код оног ко је провео више радних сати на послу. Ипак, радни сат не сме да буде испод 183,93 динара, јер је толики износ утврђен за 2021 – подсећа професор Урдаревић.
Представници синдиката сматрају да су сва та правила око минималне зараде важећа, али само на папиру, док је пракса потпуно другачија.
Ранка Савић, председница Асоцијације слободних и независних синдиката, подсећа на податак да више од 300.000 радника Србије има утврђену основну зараду у износу мањем од минималне.
– Уместо да повећају коефицијент или основицу, радницима се на њихову плату или зараду додаје износ до минималне зараде. Никога не интересује то што је то потпуно незаконито. И поред тога масовно се примењује у јавним службама, јавним предузећима, посебно у комуналној делатности, али и у реалном сектору – наглашава Савићева, и додаје да је поражавајуће да они који су донели законе, те исте прописе не поштују. Посебан проблем је у јавним службама, јер су топли оброк и регрес садржани у коефицијенту, што је апсолутно супротно Закону о раду.
У Србији је, тврде синдикални представници, масовна појава и да се утврђује мања цена рада по радном сату од минималне. Последица тога је мања плата од минималне и онда се без икаквог законског основа додаје износ до минималне зараде, уверава Савићева.
– Да се ово дешава у Србији знају сви: и послодавци и влада и министарства и инспекције, али не реагују, а како и да реагују када и сами крше закон. Синдикату једино остаје да покрене судске спорове. Они се по правилу добијају, јер је потпуно јасно да се крши закон. У тим случајевима послодавац је у обавези да ретроактивно исплати разлику зарада – подсећа председница АСНС-а.
Овде је углавном реч о великим новчаним износима, пошто овакав обрачун плата траје неретко и деценијама. Често су радници са својим синдикатима, одговорнији од послодаваца, па одустају од тужбе, додаје она, јер су свесни да би наплатом својих потраживања озбиљно угрозили функционисање компанија. Међутим, све има почетак и крај, па и овакав обрачун несавесних послодаваца. Они, а не радници, морају да размишљају о проблему у који ће доћи по тужбама синдиката, а њих ће дефинитивно бити, уверена је Ранка Савић.
АСНС: влада треба да спречи кршење закона о минималној цени рада
Асоцијација слободних и независних синдиката упутила је захтев Влади Србије да ургентно предузме радње и спречи кршење закона и одлуке о висини минималне цене рада у Србији по радном сату. Масовна је појава да се запосленом плата или зарада утврђује на основу мање цене рада по радном сату, па су и плата и зарада ниже од минималне зараде. Онда се без икаквог законског основа додаје износ до минималне зараде, наводи се у јучерашњем саопштењу овог синдиката.
Поразно је што је ова појава најзаступљенија у јавним службама, јавним предузећима – посебно код комуналаца, али и у реалном сектору. У јавним службама, проблем је то што су топли оброк и регрес садржани у коефицијенту, што је не само супротно Закону о раду, него и здравом разуму.
– Да појасним – коефицијент садржи сложеност посла, одговорност, услове рада, стручну спрему, посебна знања и вештине. Дакле, коефицијент је фиксна категорија, која се мења само када се промени један од ових елемената. Минимална зарада не садржи регрес и топли оброк. Они спадају у накнаду трошкова из члана 118 Закона о раду – каже Ранка Савић, председник АСНС.
Запосленом мора да се, поред минималне зараде, посебно исплати износ накнаде трошкова за топли оброк и регрес који је утврђен општим актом и то се мора одвојено исказати у обрачунској листи.
Асоцијација слободних и независних синдиката упозорава Владу Републике Србије да уколико не предузме потребне кораке и спречи пљачку радника да ћемо ми са тимом наших адвоката покренути масовне тужбе против директора јавних предузећа, органа локалне самоуправе и директора приватних предузећа.
Ј. П. С. / Политика
[table id=1 /]
БОНУС ВИДЕО:
За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.