Колико је Срба убијено у Јасеновцу?

Много тога ту не иде у прилог српском народу и нарушава интересе културе његовог сјећања. До степена да се то не може само назвати небригом, већ и противсрпстким дјеловањем.

Ту спада непостојање дана сјећања на геноцид над Србима, немање научно-популарног имена тог геноцида, одсуство систематичног рада на проучавању тог историјског процеса. Посебно нема аутономије истраживачког рада, заштићеног од страних утицаја, противних српским интересима.

Изабраћемо датум кад у Јасеновац не иду Хрби и Хрвати?

Дан кад се сјећамо жртава Јасеновца помичан је као Васкрс. Сваке године се заказује у неко друго вријеме, што изузетно отежава стратешко планирање комеморације. Њено укоријењивање у свијест заједнице и израду механизама трајне традиције обиљежавања.

То је посљедица традиционалног повлачења и препуштања свега свог од стране Срба, само ако други то такође заискају. Битно је, изгледа, да се у логор Јасеновац не оде само на дан који смо комунистичком инерцијом и мимо српских интереса изабрали сами (дан пробоја логораша), а на који се са друге стране Саве и Уне појављују као јединство наоко различитих политика Зоран Милановић и Милорад Пуповац. Односно Жељко Комшић.

Ниједан битан званичник или представник муслиманског или хрватског етноса, у чије име је почињен тај злочин, неће се данас појавити на комеморацији. А то није случајно, јер унутар саме државне структуре Српске и Србије и финансирани од њих, постоје људи који отворено оспоравају званичан број убијених у овом хрватском логору смрти.

Они се слажу са Милановићем, Пуповцем и Комшићем око Јасеновца и зазивају институционалну сарадњу са њима. Посебно око екстремно минимизираног броја жртава. Нарочито сложно ревидирају број убијених Срба, док број страдалих Јевреја не доводе у питање.

Којег датума се обиљежава истребљење Срба?

Највеће жртве НДХ, увијек су на посљедњем мјесту или се њихово страдање никада не обиљежава посебно. Обавезно уз друга два састрадална народа, док се Срби најчешће уопште ни не помену.

Јевреји и Роми имају и име, и датуме за геноциде који су над њима почињени у току Другог свјетског рата. Тако Холокауст (геноцид над Јеврејима) и Порајмос (генодиц над Ромима) падају на 27. јануар, односно 02. август (Савиндан и Илиндан).

Срби, пак, немају свој дан сјећања. Осам деценија касније, као званични државни празник усвајају 22.04. и у Србији се празнује под именом Дан сећања на жртве холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату. (?!?)

Дакле, без помињања Срба. Не на првом мјесту, већ уопште. И то никако није случајно. То је намјерно и системски.

Само не Србе и никако само њих

Од исте групације која је за сарадњу са Неовисном Републиком Хрватском, на нож је дочекан приједлог да дан искључиво српског страдања, буде дан затварања логора Јадовно и почетак рада логора Јасеновац. У Загребу се због таквог дјеловања несметано гради Музеј Холокауста, док се Срби не помињу.

„Притворенички логор Земун“ који је оперисао у НДХ, назива се данас у Србији – Старо сајмиште. Без обзира што се логор тако никада није звао, већ на њемачком – Anhaltelager Semlin. У Другом свјетском рату није постојало послије рата изграђено „ново сајмиште“, али се „старо“ у јавности промовише као мјесто страдања и комеморације искључиво Јевреја. Мада је у њему, по истраживању др Милана Кољанина, уморено 10.500 Срба, а 6.500 Јевреја.

Очито је нелогично и некорисно да Срби немају установљен дан сјећања на геноцид почињен баш над њима, али запослени у институцијама Српске и Србије, који би то требали поздравити и помоћи, не само да оспоравају предложени термин Покољ. Они се категорички противе постојању могућности да се такав један термин усвоји у науци и српском народу!

Што је колективно најтрагичније, чине то мијешајући се у надлежност науке о језику, уз пропагандне мотиве и научне аргументе на нивоу пирамида у Високом.

Број жртава Јасеновца – шта каже држава, а шта „историчари“ на њеној плати?
Осим оспоравања именовања геноцида над Србима и установљења дана њиховог сјећања, људи који се у својој каријери нијесу бавили предметним питањем, а поготово никада нијесу провели форензичка истраживања на терену – оспоравају број жртава неким својим утисцима и логикама, сводећи га на 80.000. Како кажу: „испод тога не иду“.

Државна новинска агенција Републике Српске (СРНА), у својој данашњој вијести наводи: „Према извјештају државне комисије 1946. године, у периоду постојања логора Јасеновац од 1941. до 1945. године на најстравичнији начин погубљено више од 700.000 људи. У логору Јасеновац је, према извјештајима независних комисија, убијено 700.000 Срба, а логор је био мјесто масовних страдања жена и дјеце.“

РТРС, у јутрошњим најавама, говори о „750.000 убијених Срба“, додајући још на то бројеве убијених Јевреја и Рома. Милорад Додик је у својим изјавама више пута ове године поновио да је „у Јасеновцу убијено преко пола милиона Срба“.

Као сјецикесе и ситни клеветници, свим другим данима осим као што је овај данас, група хрватско-јеврејских лобиста, који се често представљају као историчари, тврди да је тај број „митоманија“, „политичко пренапухавање“, „физички немогуће остварити“, „научно давно оспорен“.

Државни жетон-историчари против државе Српске

Никада, са нагласком на никада, нијесмо чули жетон-историчаре из групације страних лобиста да иступе у јавност и демантују српског члана Предсједништва БиХ, што би се од научних радника којима је ето толико стало до истине и менталног здравља свог народа очекивало.

Међутим, они су изузетно брзи да институционално реагују на рад и јавне иступе једног обичног удружења грађана, као да је утицајније и моћније од Милорада Додика или Александра Вучића.

Издају се саопштења под која се потписују државне установе, зазива се Министарство иностраних послова Израела да зове Универзитет у Бањој Луци, само због садржаја објављених на сајту Удружења грађана „Јадовно 1941″…

Зашто? Само зато што то удружење једино позива да се за српске буџетске паре ради у српском интересу. Не у другачијем интересу, других народа. И коме то може засметати?

Најдаље ту иде владика пакрачко-славонски Јован Ћулибрк, који је за викарног епископа липљанског постављен право из Јерусалима, гдје је био официр за везу СПЦ и тамошњег средишњег музеја Холокауста. Он каже да имамо на дјелу „државну ревизију броја жртава Јасеновца“, што по изјавама српских челника уопште није истина.

Реците данас или умукните заувијек!

Осим кориштења латинице за унутарсрпску комуникацију СПЦ, од других епископа га разликује што су под његовим надзором скоро сви процеси и установе, који би се могли везати за сјећање на Покољ. Званични, или незванични путем апаратчика којима фигурира као гуру у нивоу Ошоа или Бикрама.

Откако је изашао филм Дара из Јасеновца, ти жетон-историчари су се ушутили, препаднути општесрпском резонанцијом. Стога није чудно, што је поменути владика био главни лобиста да Лордан Зафрановић добије новац за филм Дјеца Козаре, који је већ до Загреба промијенио име у Златни рез 42.

Страни агенти су се свели на њихову праву мјеру, а то је да су понекад позвани у тв програм државних медија, гдје дају изјаве о историјским догађајима у актуелном тренутку. Али никада на начин, да би научност или поштена оцјена могла засметати актуелним властима. Односно њиховом конформизму. Иначе преферирају оглашавање у антисрпским и невладинићким гласилима.

Као неко ко је јавно говорио о Јасеновцу и сјећао се његових жртава када то они не да нијесу хтјели, већ нијесу смјели ни помислити, јавно их данас позивам да иступе и демантују званични наратив Србије и Српске о Јасеновцу.

Учините то данас! Реците преко државних медија Вучићу и Додику да су лажови и политиканти, да је у Јасеновцу убијено 80.000 људи, од чега ни 40.000 Срба? Сретните се са заслуженом реакцијом свог народа. Не глумите ауторитете и научнике другдје у календару.

Говорите именом и презименом данас, као ја, или засвагда ућутите!

Дани(ј)ел Симић

ИЗВОР: https://www.frontal.rs/danijel-simic-koliko-je-srba-ubijeno-u-jasenovcu/

[table id=1 /]